Варвари долазе

Да ли је покушај пребацивања моштију преподобних стараца и вредних реликвија Кијевско-печерске лавре у Ватикан наставак операције започете пљачком Цариграда?

Покушај отимања духовног блага Кијевско-печерске лавре и његово, под изговором спасавања од руских напада, пребацивање у европске музеје – није историјски преседан, али јесте монструозан чин чије последице, уколико се наум кијевског режима покаже успешним, могу бити несагледиве.
Подсетимо, шеф руске Спољнообавештајне службе Сергеј Наришкин упозорио је да је између Кијева и Унеска постигнут договор о износу хришћанских светиња из Кијевско-печерске лавре, укључујући и мошти светаца. Планирано је, информације су службе, да духовно благо Лавре буде пренето у музеје Италије, Француске, Немачке и Ватикана. У те сврхе извршен је попис црквене имовине и обезбеђена су средства за транспорт из Украјине у Европу. Речима Наришкина, поглавар Украјинске православне цркве (УПЦ) Московске патријаршије, митрополит Онуфрије је обавештен да ће иконе и мошти бити привремено премештени, „док се ситуација у Украјини не нормализује“.
Или тачније, на шта упозорава Москва, трајно, јер би ове реликвије могле да доживе судбину византијских икона из Украјине које су тајно пребачене у Европу, а од 14. јуна изложене у француском Лувру?
Реч је о сликама које је старешина Руске црквене мисије у Јерусалиму епископ Порфирије добио средином 19. века на поклон од синајског манастира Свете Катарине. Совјетске власти су их 1940. уступиле збирци Кијевског музеја западне и оријенталне уметности, где су се чувале после Великог отаџбинског рата.
Пут до Лувра, успоставиће се, обезбедила је швајцарска невладина организација Међународна алијанса за заштиту културног наслеђа у зонама сукоба, која, гле чуда, делује у координацији с Унеском.

НЕ КРАЂА – СВЕТОГРЂЕ Можда је за Запад православно наслеђе само драгоцени артефакт, али за руски свет то је светиња која нема цену, рекао је Наришкин.
Православна Русија је дигнута на ноге. Историчари, богослови, експерти, али и војници на фронту изнели су свој суд – отимање моштију светих из Кијевске лавре је светогрђе, нови крсташки поход, касус бели и најава дугог рата.
Крађу, тачније отворену пљачку, прокоментарисао је експерт Михаил Тјуренков. Подсетио је да отворена крађа православних светиња никако није нови сценарио за западњаке, те да је почела 1204. године када је током Четвртог „крсташког“ похода опљачкан православни Цариград. Уследили су слични покушаји током пољско-литванске интервенције с почетка 17. века, Наполеонове инвазије 1812. и, наравно, Великог отаџбинског рата…
„Исту ствар ради и Унеско, апсолутно русофобична псеудокултурна организација, из које је крајње време да Русија изађе.“
Дан након обелодањивања планова „спасилачке експедиције“ огласили су се и Унеско и министар културе Украјине. План не постоји, реаговао је Унеско.
Разлог изјава из РФ требало би потражити у чињеници да „Лавра постаје све украјинскија“, изјавио је украјински министар културе Александар Ткаченко, те додао да је једини задатак који стоји пред украјинском државом у вези с Лавром да се постара да украјинске свете мошти буду на месту.
Ком месту, не прецизира. Тамо где се обично похрањују вредни ескпонати, како је нетрулежна тела преподобних стараца само пре неколико месеци назвао исти министар?

ГДЕ СЕ КРИЈУ ДИВЕРЗАНТИ? Да ли су страховања светске православне јавности оправдана, те шта се крије иза покушаја новог похода западних витезова на једну од највећих православних светиња цркве од Истока.
Прогон монаштва канонске УПЦ има дугу историју и погрешно би је било везивати за почетак СВО, када је, истина, црква украјинског народа била изложена најжешћим ударима. Храмови широм Украјине се отимају од 2017, монаштво процесуира, верни народ прогони а настојатељ Лавре митрополит Павле под оптужбом „подстицање међурелигијске мржње“ и „правдање оружане агресије Руске Федерације“ недавно је стављен у кућни притвор.
Братији, чуварима светиња, иза које је стао верни народ, забрањен је приступ појединим манастирима комплекса Лавре. Под окриљем ноћи, из манастира нестају драгоцености. Трагајући за „руским диверзантима“ и скривеним оружјем, Служба безбедности Украјине са Националном полицијом и Националном гардом Украјине прешла је тешко замисливе границе.
Фотографије које су прошлог новембра освануле на интернету показују да уместо руских шпијуна СБУ из манастирског комплекса износи непроцењиво вредне реликвије.
Упозорење новинарке Јулије Витјазеве да ће „све опљачкано“ на крају завршити у приватним колекцијама на Западу, верујући народ је разумео.
Братија, којој су мерама државе одузимана права над имовином манастира, стала су као живи зид између СБУ и оног највреднијег – моштију 126 светитеља, духовних чувара Лавре.

МОШТИ – ПРИЈАТЕЉА И НЕПРИЈАТЕЉА Власти тада констатују да је пештерима Кијевско-печерске лавре потребна „реконструкција“, а шеф Државне етнополитике Виктор Јеленски најављује да ће Министарство културе испитивати Лавру „зграду по зграду“.
„Сећамо се како су на црквама Лавре осванули натписи ’Овде се не моле за расколнике и унијате’. Сада, хвала Богу, није тако. Остаје да специјалисти ураде додатни преглед и преведу комплекс у државно власништво. А онда после извесне реконструкције – јер постоји потреба за реконструкцијом, на пример, пештера – биће одлучено како ће се наставити монашки живот.“
Додатно објашњење понудио је министар Ткаченко: „Лавра се испуњава украјинским значењем.“
У то име Министарство културе посеже за још једним кораком, и најављује да ће у сарадњи с америчком компанијом „Дигитал транзишн“ сви објекти и документа која се чувају у Лаври бити дигитализована. План је да се дигитализује 15.000 објеката, слике, иконе иконописачке радионице Лавре, дрвене резбарије, гравуре и нацрти из 17–19. века…
„Морамо користити дигитализацију као средство за очување нашег наслеђа, као и за повећање могућности његове доступности и промоције у свету. Захвална сам нашим партнерима што су Кијевско-печерској лаври дали прилику да сачува, развија и овлада дигиталним технологијама“, рекла је заменица министра културе Анастасија Бондар.
За потребе реконструкције и дигитализације, монасима се, следи нова одлука, забрањује прилаз пештерима.
Чувар иконе Богородице у разговору за руски портал открива да је приступ моштима светитеља забрањен како би се оне незванично поделиле на „пријатеље и непријатеље“.
„Они ће, под изговором прављења инвентара вредности, одредити које мошти оставити у Лаври, а које сахранити или спалити. Мошти руских светитеља биће оскрнављене. Зато су крстови на Лаври поцрнели. Ово је знак“, упозоравао је чувар иконе Богородице.

Православље по Думенку Икона „С оружјем у рукама и Богом у срцу“, коју је 18. јуна „освештао“ Сергеј Думенко, поглавар тзв. ПЦУ, биће, речима војника 104. бригаде одбране Оружаних снага Украјине, нова заштитница војске. Поред Пресвете Богородице, која је и у козачко време била изабрана за заступницу украјинске војске и заштитницу од непријатеља, на икони су насликани – козаци и савремени украјински војници. Интересантно, иконописац је у овај рам сместио и Степана Бандеру, Романа Шухевича и Јевгенија Коновалцева.

ВЕЗА ПОСТОЈИ Чувар иконе из редова УПЦ правилно запажа да веза између наводне потребе реконструкције и предлога клирика унијата Георгија Коваленка да би канонска црква требало да преименује манастире подигнуте у част руских светитеља – постоји. Као што постоји веза и између расколничке цркве и Ватикана, где би, између осталог, на „чувању“ могле да заврше мошти светитеља.
„Лавра ће бити опљачкана, све што вреди биће изнето под изговором пописа и продато Пољској, католицима.“
Зашто кројачи нове глобалистичке цркве процењују да је новој украјинској црквеној структури која у дијалог укључује све верске конфесије – од католика до протестаната – неопходно духовно разоружавање Лавре?
Како би оправдала свој настанак, и послужила као база за коначно спајање католицизма с фанариотима, она мора да се обрачуна са свим траговима православља. Ваљда отуда у томосу који је цариградски патријарх доделио расколничкој структури и стоји Света црква Украјине. Православље се не помиње. Да би обрачун с православљем био потпун, неопходно је православље лишити моћи светих и чудотворних моштију које још једино има црква од Истока.
Православни блогер Игор Семјонов примећује да су чудотворне мошти православних светитеља једино за шта се у Лаври интересују кијевски режим и западни кабалисти.
„С духовне тачке гледишта, то су мошти које ће покушати негде да ставе… да у њима нешто униште… То је оно што их највише занима. Они знају предвиђање да када последњи монах напусти Лавру, лева обала Кијева може бити поплављена за два-три месеца. А предвиђање о томе није било једно већ неколико, од више стараца. Свети Алимпије је, на пример, говорио да ће бродови пловити Дњепром када се брана пробије. Али западни кабалисти желе да се све брзо сруши у Украјини и Русији, онда ће они номиновати свог вођу, који ће бити Антихрист.“
Звучи фаталистички, али када у земљи крштења Русије протестантски епископ тражи од Бога Ф-16, а западни колекционари задовољно трљају руке због „реконструкције“ Лавре, све речено добија реалистичне обрисе.
Обелодањивањем мрачних планова Кијева, чини се, само је одложена операција нових западних витезова. Док православна васељена стрепи од даљих дешавања, обитељ Лавре има своје мишљење. Уколико се неко усуди да тргује моштима строгих преподобних стараца печерских, на одговор неће дуго чекати. И он неће стићи с руских борбених положаја.