СВЕТИОНИК – Свингерски крузер

О кандило окачен једрењак од сребра, Црква Св. Недеље, Јошица, Бока Которска фото Н.М.

Свингери су учесници у „игри мијењања сексуалног партнера“, како их дефинише недискриминишућа вербална формула, премда би зрелији свијет рекао како је Котору у походе дошла пловећа Содома и Гомора. Туристичке ентитете не ваља поредити, али им је свима заједничко, од Венеције преко Дубровника и Котора, да су душу продали туристичком врагу

У Котор је као у главну заливску луку упловио свингерски крузер на којем карта кошта до тридесет хиљада долара.
Свингери су учесници у „игри мијењања сексуалног партнера“, како их дефинише недискриминишућа вербална формула, премда би зрелији свијет рекао како је Котору у походе дошла пловећа Содома и Гомора. Туристичке ентитете не ваља поредити, али им је свима заједничко, од Венеције преко Дубровника и Котора, да су душу продали туристичком врагу.
Друго име за туризам је sun, fun & sex, при чему се у класичним временима, ако је неко пошао из Београда рецимо до Охрида или Халкидикија, секс са супругом подразумијевао (звало се то у класичним временима вођење љубави), или нека швалерација приде, али су организоване оргије изум новијих туристичких времена. Боже ме прости, да нека агенција укрцава на брод самце и самице са њиховим кућним љубимцима, туристички би ум нашао начина како да за паре споји самца са самичином љубимицом, самицу са самчевом, или да остави могућност контакта свих са свима, јер, што да не, 21. је вијек: што се догоди на броду остаје на броду. Важно је само да су они, кад изађу у Котор, или Дубровник, или Венецију, културни, да не каке по каменом плочнику, да су финансијски потентни да могу да плате макијато и ризото, и да, боме, дођу поново.
Свингерски крузер није први содомско-гоморски брод који је дошао у посјету главном граду Боке. Прије њега био је, прије десет година (не рачунамо ли све вријеме небројене јахте које су дизајниране да пркосе хришћанском моралу) – крузер „Селебрити силует“ (Celebrity Silhouette) с преко 2.000 хомосексуалаца из Западне Европе, Бразила и Аустралије. Базени, хидромасажне каде, казина и ресторани нису оно што је „Селебрити силует“ издвајало из мора луксузних крузера, већ оквир у коме је, на радост узвитланог поднебесја, ЛГБТ персонама било дозвољено… све. Реклама која је пратила овај брод истицала је не само „одмор и забаву већ и ново искуство, романсу и свјеже могућности. Путовање нуди буђење поред дугорочног или краткорочног партнера и заједничко искуство у новим лукама. Највише од свега“ – стајало је у реклами – „наша путовања нуде вам вријеме с људима сличним вама, и пријатељима, старим и новим“.
Красно.
Десет година послије геј крузера у Боку је упловио „Azamara Journey“, свингер крузер компаније „Original Group“. Јавност је обавијештена да ће се на броду одржавати тематске вечери, еротске радионице и разне сензуалне забаве, но да ће се поштовати кућни ред, да се на путовању налазе искључиво парови, који без одјеће могу бити само у за то одређеним просторијама. Дакако, фотографисање и снимање видеа је строго забрањено на мјестима гдје се голи путници препуштају разлогу свога путовања.
У доба када је католичкој цркви нимало наклоњена Француска владала Заливом (1807–1813), изграђен је у Котору „Наполеонов театар“, али нису околни Доброћани из капетанских палата и палацина бранили због театра својим женама и ћеркама да кроче у которски Стари град, него због либертина, жена слабог морала, којих је Котор тога доба био пун, па га је, као нехришћанску пошту требало избјегавати. Али је, авај, Котор из доба Наполеона био чедан и пречедан за Котор који канда оним што чини данас – политички и морално – призива нову природну катастрофу.
Није добро по град, некмоли по земљу као што је Тајланд, или по нашу престоницу пуну сплавова на реци, да се без икакве границе зарад новца од неморала додворавају мамону. Као туристичке атракције. Као туристичке дестинације.

Први свингерски клуб у Србији

У селу Велереч на Ибарској магистрали отворен је 2010. г., легално, први свингерски клуб. Покренуо га је, ах, наш повратник са Запада, гдје је тамошње вриједности упијао током 40 година, жељан да бизнис идеје копипејстира, запати, и наплати у Србији.
Свингер клуб није јавна кућа већ мјесто гдје брачни или љубавни парови – у собама, сауни, џакузи-базенима – међусобно размјењују партнере. Сеансе не искључују учешће више особа, од којих свака зна зашто је ту, као и они сексуални фурешти на крузеру који је упловио у Котор, по цијени карте и до 30.000 долара.
Цар је у палати Гргурина приредио царски објед за многобројне званице, међу којима је био и књаз Никола са пратњом.

У коју ће земљу зарад секс-туризма прво отићи човјек најпре мушког а онда ма ког пола? У Тајланд. Као што је посредно Наполеон у Котору војницима приуштао издувни вентил, геополитичка је закулиса такав глобални секс-театар направила од Тајланда, пишући му законе по којима све може, па чак и да становништво буде толерантно на оно што би и Холанђани на референдуму одбили (ваљда?), а то је епидемија трансродних проститутки познатих као лејдибојс – које су постале, или су постали, заштитни знак тајландске туристичке понуде. Три милиона проститутки и проститута, од чега је трећина дјеце, једе пиринчани лебац од рада који је могућ али није моралан, из хришћанске визуре, јер све и ако је могуће, није човјеку оба пола на корист.
Сврха.
Чему овакав текст у мору доказа да су нам Србија и Црна Гора кренуле западном низбрдицом? Када море људи устаје иако им је прије тога врабац слетио на прозор и на српском проговорио: Немој за овим вођама!
Чему овакав текст док у Европи траје рат, док цијене расту, док власт даје Косово а Срби га, несвјесни да је све режија у коауторству Вашингтона, Београда и Приштине, бране јер су и без вожда и без Синђелића?
Чему текст о споредним скаредностима у земљи која је разбијана деценијама да би била још разбијенија: ни са Косовом, ни са Српском, ни са Војводином, ни са самом собом у пашалуку?
Чему овакав текст док одумиру школство, здравство, судство у демократији колонијалног типа, гдје су власти задужиле праунуке да би њихови преци на власти данас живјели на дуг, умјесто да творе нове вриједности од земље и из ње никлих умова?
Чему се надати у временима у којима западна геополитичка хемисфера убрзано гаси краве, трује пчеле и гоји скакавце за исхрану дјеце по вртићима и школама? Од колико сутра и наше дјеце.
Чему овакав текст?
Коитирајте ми с оцем ако знам.

Програмски формат Светионика јесте да бљеска с управо бококоторске нулте надморске. С једине географије на свијету на којој наш народ и даље живи уз море

2 коментара

  1. Јелена

    Г. Маловићу, морам најпре да кажем да се са вашим такстом слажем од А до Ш.
    Чему Ваш текст?
    Чему су послужили и моји коментари у “Печату”, написала сам их преко 240. Чему је требало да послуже?
    Па, нада увек умире последња. Пишући, тј. чинећи једино што могу у својој 83. години живота, надала сам се да ћу бар минимално да ДОПРИНЕСЕМ да се некима ОТВОРЕ ОЧИ, да се сви Срби УЈЕДИНЕ око питања од националног интереса, да опозиција престане да мисли само на власт, да владајућа “елита” мало “СТУКНЕ” у својој погубној узлетелости ка ЕУ и глупим новотаријама из ње, да се окренемо НАЦИОНАЛНОЈ КУЛТУРИ, ИСТОРИЈИ И традиционалном православном МОРАЛУ, да Срби постану прави верници и ослонац потраже у истинској ВЕРИ… и још много тога.

    Да председник не буде преопширан у свом обраћању народу, да не вређа никога, не прекида саговорника, да не буде једини који о свему одлучује, да не игра две различите улоге пред крвницима из белог света и пред народом, да буде одлучан и доследан у захтевима а не слабић који се унапред предаје, да буде храбрији, да нас не плаши, не подмићује, да тачно зна ко му је пријатељ а ко непријатељ – не да их стално брка, да не предаје КиМ…. и још много тога.

    И? НИШТА!
    ЧЕМУ? – упитала сам се хиљаду пута. Па и овај коментар не служи ничему, а , ето, написах га, сузних очију и ојађене душе.

  2. Џаба прича мој Никола. Све је пошло ђавољијем трагом.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *