Суштина Војводине је српски идентитет

Залагање за „војвођанску“ народност има антисрпски карактер, али и антимањински, сматра историчар и некадашњи директор Архива Србије др Јован Пејин

После свега што нам се десило у Војводини од 1918. када су на Великој народној скупштини Срба, Буњеваца и осталих Јужних Словена 25. новембра представници народа донели одлуку о уједињењу Баната, Бачке, Барање и Срема са Краљевином Србијом … „без преговора и без поговора,“ уопште ме не чуди одлука Лиге социјалдемократа Војводине (ЛСВ) да имену своје странке додају и назив Војвођани. Јер, то је „круна“ аутономашке борбе против ове одлуке, коју је још 1922. напао др Иван Рибар, председник Народне скупштине Краљевине СХС, предлогом да се Војводина издвоји из Краљевине Србије, рекао је др Јован Пејин поводом вести о промени имена ЛСВ.

Да ли је то најава даље поделе Срба и стварање још једне нове нације путем крађе српског идентитета?
„ Да бисмо дошли до одговора, вратимо се на почетак проблема, на поменуту одлуку коју је Југословен др Иван Рибар, представник Хрватско – српске коалиције покушао да поништи, и због које је уклоњен са места председника Народне скупштине. Међутим, његовим одласком идеја о поништавању одлуке није „умрла“, напротив, уследиле су разне комбинације да се Војводина прикључи Хрватској, да се распарча и подели суседима што се и десило у периоду 1941-1945. На крају Војводина је издвојена из Србије као аутономна покрајина без изјашњења народа који ју је створио и којих се њен положај тицао.
Наиме, спроведена је воља и програм КПЈ, која је била искључена из политичког живота Краљевине од свог оснивања 1919. због рада на разбијању државе и везе са Коминтерном, а која је организовала паралелни државно правни систем у односу на постојећи који је водила влада у избеглиштву у Лондону. Комунисти су организовали и два заседања АВНОЈ-а, првог у новембру 1942. у Бихаћу и другог годину дана касније у Јајцу на коме су донете далекосежне одлуке о федерализацији земље. На заседању су били присутни представници Хрватске и Словеније, а од Срба само делегати који су се као припадници партизанских јединица случајно нашли ту и били потпуно неспремни за овако деликатне одлуке.
У Београду је 1945. направљена завршница после које је следио процес са уставним амандманима. Завршни акт био је октроисани устав из 1974. када је Покрајина Војводина добила парадржавни статус и постала „старија“ у односу на матицу, Републику Србију. У земљи је створена „нова класа“ проистекла из партијско-бирократско-полицијских и војних структура КПЈ односно СКЈ. Држава је тако све више слабила и ишла ка распаду који се завршио грађанским ратовима са агресијом НАТО-а и сецесијом јужне српске покрајине Косова и Метохије.
Сецесију је изазвала и спровела арбанашка национална мањина која је захваљујући насилној колонизацији на нашој територији постала национално доминантна, а потом започела шиканирање Срба по систему покрета Мау Мау у Уганди „штипањем“, крађом и отимањем имовине, физичким малтретирањем и убиствима. Ова политика коинцидирала је са политиком расрбљавања коју су водили југословенски комунисти проглашењем нових нација, а одвијала се и у Војводини али не у тако драстичном облику. Националне мањине изједначене су са народом који је створио државу, што је довело до кризе и нарушавања националних односа који су, после свега што се Србима у Војводини десило 1941-1944, били релативно добри. И, ето, све се завршило ове 2023. појавом приче о војвођанском националном идентитету као последице политике потискивања српске културе и духовности из јавног живота са циљем да се под крилом Партије створи „нови човјек“ а са њим ново друштво ослобођено културног наслеђа и предања.
Носилац ове идеје је ЛСВ чији челници су измислили „војвођанску“ заставу без српских боја и ознака, каква је била и застава Кнежевине Србије на Васкрс 1848. када је избио устанак у Кикинди. Направљен је и угроцентрични грб Војводине који подсећа Србе на Каундка монструм државу која је нестала 1918. године. Наравно, ова „војвођанска“ или „војвођанерска“ народност, како су Срби старинци са презиром прозвали присталице адвоката Душана Дуде Бошковића између два рата, а данас зову аутономаше, правила би се од Срба без идентитета као што смо већ рекли. Припадници националних мањина сачували би свој идентитет јер су свесни да би њихово свођење под одредницу „Војвођанин“ изазвало узбуну у матичној земљи за коју би Србија као држава сносила последице.
Да ли улазак у нову политичку авантуру у време опасног и од страних безбедносних служби вођеног хаоса у Србији говори о недостатку свести и одговорности лидера ЛСВ или можда о деловању испостава страних агентура које већински српску Војводину уводи у неку нову Хабзбуршку монархију?
Лидери ЛСВ и Демократске странке сносе велику одговорност за стварање аутономашког хаоса у покрајини. Велики утицај имају и стране службе, разна удружења и око 30 верских секти чији чланови крију свој идентитет „принципијелним“ ставовима о Српској православној цркви и модерној Европи. За себе кажу да су атеисти или агностици, руше и ниподаштавају српско културно, национално и политичко наслеђе. Прелазе преко чињенице да је суштина Војводине у њеном српском идентитету. То значи да покрајина није свачија и ничија без обзира на покушаје да се као мултинационална и мултикултурална област тако представи. Залагање за „војвођанску“ народност зато има антисрпски карактер, али има и антибуњевачки, антимађарски, антисловачки, антирумунски карактер и сваке друге мањине. Ово није питање само покрајине него је питање Републике јер се ради о грубом фалсификату и гурању државе и народа у суноврат. Теза „војвођанска народност“ смишљена је да се Срби у покрајини претворе прво у националну мањину. Даљи процес био би претварање аутономије у државност на много мањој територији у Бачкој, по моделу који је објавио адвокат Аурел Поповић из Лугоша у књизи Савезна држава Велика Аустрија давне 1906. године, која би била састављена од 16 држава на основу идеје, ни мање ни више, самог престолонаследника хабзбуршког трона Франца Фердинанда. Сама теза „Војвођанин“, већ смо рекли, изазива кризу идентитета Срба, ствара неповерење међу њима и људима разног завичајног порекла који прихватају нову завичајну одредницу, нешто што није ни народ ни национална мањина него „национална заједница“. Ознака „Војвођанин“ представља изабрани народ који као најбољи део Србије треба да уђе у ЕУ. Остатак Србије не представља никакву вредност.
Ове реченице укратко описују део хаоса који влада у Србији и збрку која влада у главама лидера ЛСВ – Војвођани, чија једина „државна идеја“ је клеветање Србије како је то некада радио Беч, данас аграмерско грађанство у Загребу, а у Новом Саду, да га не изоставимо, проевропска чаршија потекла из „нове класе“, заглупљена аутономијом. Они не схватају да нова Немачка наставља политику послератног лидера Аденауера који се јавно одрекао Трећег Рајха али политички је свуда присутан милитаризам и великонемачки национализам по моделу какав је градио Беч до распада Монархије.
На карти Светског економског форума (WEF) Србија је приказана без Војводине и Косова и Метохије. Има ли ово што ради ЛСВ везе са поруком коју нам шаље Клаус Шваб са својим компањонима?
Видео сам више разних карата немачке Европе и немачког југоистока које обухватају Средњу Европу са Балканом, а чијим објављивањем стране службе, заправо, испитују реакције јавног мњења. Међутим, иако сам рођен у Војводини ја не прихватам одредницу Војвођанин по територијалном принципу, а посебно не прихватам такву националност. Међутим, пропаганда и притисци делују, и ми треба да обратимо пажњу на тзв. породице Угросрба претекле после 1918, које су се после 1945. године укључиле у „нову класу“ и поново стекле неке користи, а на које рачуна Клаус Шваб са компањонима јер се ти сами нуде. И треба да знамо да су научни кругови Берлина и Беча неформално одлучили да се сва кривица за изазивање ратова свали на Србију јер знају да је Југославија већ 1945. године била осуђена на смрт. Њен простор је потребан Западу. Србија је 1945. године лишена својих старих историјских територија у федерацији, одузете су јој све ратне и дипломатске победе њеним стављањем под контролу кроатокомуниста. Сада је циљ смањити је толико да не може да се обнови и Војвођани као нови народ у том процесу треба да нађу своје место. Зато их и праве.