Руски марш на Приштину

Како су Срби с Косова и Метохије дочекали руски Кфор 1999?

Војна операција НАТО-а, започета бомбардовањем Југославије 24. марта 1999. завршена је 10. јуна исте године. Према Резолуцији Савета безбедности УН 1244, мировне снаге НАТО-а размештене су на КиМ. Тих дана, када је руски Кфор први ушао у јужну српску покрајину заузевши аеродром „Слатина“ код Приштине, напета атмосфера многе је навела на помисао да би нови светски рат могао да почне баш на овом парчету земље. НАТО је са својим војницима устукнуо испред Руса и ситуација је убрзо стабилизована.

БРЗО И БЕЗ ГРЕШКЕ Руски марш на Приштину и освајање аеродрома „Слатина“ ушао је у бројне светске војне уџбенике. Операција пребацивања комбинованог батаљона Ваздушно-десантне војске (ВДВ) Оружаних снага Руске Федерације из Угљевика, где је био у саставу међународног мировног контингента у Босни и Херцеговини, у Приштину, изведена је брзо и без грешке.
Циљ операције која је спроведена у ноћи са 11. на 12. јун 1999. било је успостављање контроле над аеродромом „Слатина“ пре британског распоређивања Кфора. Тачно у четири сата ујутро, 11. јуна, руска група је напустила Угљевик и кренула оклопним возилима и камионима према Приштини. Било је укупно 15 оклопних возила и 35 камиона са 206 војника. Осим обичних војних камиона, у колони је било и неколико возила за допуну горива и возило везе.
До аеродрома делило их је преко 600 километара. Због инсистирања на брзини, почетни планови који су подразумевали већи конвој су кориговани. Тенковска колона била је потпомогнута пешадијским и борбеним хеликоптерима.

Задатак је поверен комбинованом батаљону руских падобранаца под командом пуковника Сергеја Павлова. Колона се кретала брзином око 80 км/ч, будући да је српска полиција кроз Србију ослободила путеве и обезбедила „зелени коридор“.
Претходно је у Угљевику и широј околини руска ваздушно-десантна јединица организовала војну вежбу као покриће за припрему опреме и трупа за почетак операције. Сваки војник је добио дупло више муниције и паковања сувих оброка за 10 дана.
У то време на Косову је већ била стационирана мала руска специјална јединица коју је чинило 18 војника специјалне оперативне групе ГРУ којом је командовао Јунус-Бек Јевкуров. По договору са Србима, Јевкуров је постављен за команданта ове групе, са извиђачким задатком – да спречи било какве неочекиване препреке на аеродрому када тамо стигну главне снаге. Специјална оперативна група деловала је ефикасно обављајући извиђачке мисије и држећи ситуацију под контролом, покушавајући да избегне сукобе са НАТО трупама и припадницима ОВК.
У Југославији је колона наишла на веома топлу добродошлицу, а у Приштини Срби су засипали руске оклопне транспортере цвећем. Пред зору 12. маја оклопни транспортери су стигли до аеродрома „Слатина“. Српски војници су их срдачно поздравили, а затим су им препустили контролу над аеродромом.

Руси на КиМ у три сектора Око 650 војника Московског војног округа и припадника ваздухопловно-десантних снага били су размештени на територији Косова у три главне области (општини Косовска Каменица, која је била под контролом Американаца, у општини Србица, која је била под контролом Француза, и у општини Малишево, где су командовали Немци, као и на главном косовском аеродрому „Слатина“, који се налази петнаестак километара од Приштине). Блокадом Ораховца јуна и јула 1999. косовски Албанци су барикадама спречили распоређивања руских мировњака из састава Кфора у том граду.

НЕМОГУЋЕ ДА СУ ТАМО РУСИ Око 11 часова, 12. јуна, британске и француске трупе су из Македоније кренуле ка Приштини. Британци су покушали да искористе слатинску писту за слетање својих хеликоптера, али су руски оклопни транспортери који су патролирали аеродромом то спречили.
Кажу да амерички генерал са „три звездице“ Весли Кларк, командант снага НАТО-а у Европи и здружене операције против Југославије (који је иначе дао налог да се бомбардује Београд), у први мах није поверовао у информацију да су Руси претекли коалиционе снаге и заузели аеродром.
„Немогуће да су тамо Руси!“, узвикнуо је генерал. Када су му предочили снимке начињене из авиона, избезумљен од беса, наложио је британском генералу Мајклу Џексону, који је командовао снагама КФОР-а, да нападне Русе.
Џексон је одбио да то учини уз образложење: „Није ми потребан трећи светски рат, генерале!“
Као командант снагама НАТО-а на Косову, наредио је британским тенковским посадама да крену ка аеродрому. У том тренутку, руски преводилац, старији поручник Николај Јациков рекао је Британцима да ће последице бити страшне ако наставе даље. У то време је један руски војник изашао и пркосно кренуо ка тенку, држећи бацач граната и спреман за борбу. Британци су се повукли.

Повлачење са КиМ Петог маја 2003. руски председник Владимир Путин донео је одлуку о повлачењу руских мировних снага с простора бивше Југославије. До 1. августа исте године Балкан је напустило скоро хиљаду руских војника и официра – 320 мировњака из Лењинградског војног округа базираних у Угљевику у Босни и Херцеговини и 650 њих са КиМ. Путин, који је 17. јуна 2001. посетио руске трупе на аеродрому у Приштини, 2004. је изјавио да је Москва морала да повуче такав потез јер није желела да „руска застава буде параван док западне земље распарчавају Србију и отимају јој Косово“. Тадашњи председник Комитета за одбрану Државне думе генерал армије Андреј Николајев је рекао да је донета исправна одлука. „Русија не може да дозволи да се у присуству њене заставе наставља отимање од Србије земље њених предака, угњетавање и протеривање српског становништва, и албанизација Косова на коме све више владају криминал и тероризам.“