ПИСМА ИЗ ТАМНОГ ВИЛАЈЕТА – Речита шутња

У којој су вези одржана Парада поноса у Сарајеву с пропраном биографијом првог човека из редова босанских муџахедина?

Тридесет година након окончања рата у Босни и Херцеговини залагање за хомогену земљу и даље у потконтексту носи исто значење: политика која мора потврдити „супериорност ислама“. Посебан прилог том однегованом уверењу у којем се грађанска земља третира као погрдна синтагма јесу слике с босанских улица: мушкарци с дугим брадама, специфично обучени, и жене с фереџама и хиџабима. Све подсећа на 19. вијек Блиског истока. Све сем једног: Поворке поноса у Сарајеву. Како је у друштву у којем је исламизам питање части, а Млади муслимани, Исламска заједница БиХ и Муслиманска браћа национални колорит, поворка перверзних плесача геј популације добила своје место?

ПРИВРЖЕНИ ИДЕЈИ СЛОБОДЕ Истина, било је ту жустрих расправа унутар владајуће политичке структуре у БиХ и истрајности градоначелнице Сарајева Бенјамине Карић да не дозволили геј комедијашима да сарајевску вијећницу осликају у дугиним бојама. Али то је тек споредан ехо. Кључни играчи за које сте се колико јуче могли заклети да ће телима бранити одржавање поворке срама, и то у вријеме хаџилука и наступајућег Курбан-бајрама – СДА, хоџе и хаџије – нису изнели свој став. Истовремено, многи утицајни кадрови СДП стали су у ред с Јоханом Сатлером, представником Европске уније у БиХ, како би показали своју приврженост идеји слободе у љубави. Уз то правдајући своје поступке тиме да ово није била Парада – него Поворка поноса, а важна разлика се, ваљда, подразумева.
На маргинама централног догађаја који је Сарајево претворио у европску престоницу срама, реални проблеми с којима се ова земља суочава поновљени су у новом извјештају држава Европске уније на тему тероризма и терористичке пријетње. У извјештају за 2022. годину евидентирано је 28 покушаја терористичких напада, што представља повећање у односу на 2021, када је пријављено 18 напада, али је остало испод броја пријављених напада у 2020, када их је било 56.
Годишњи извјештај Европола о тероризму за 2022. показао је да „тероризам остаје велика пријетња унутрашњој сигурности Европске уније“.

ТЕРОРИЗАМ У ЦИА АРАНЖМАНУ Од 380 особа које су државе чланице 2022. ухапсиле због кривичних дјела повезаних с тероризмом, њих 266 је осуђено због кривичног дела џихадизма. Најчешће оптужбе тицале су се чланства у терористичкој организацији, производње или ширења пропаганде, планирања и припремања напада, те финансирања тероризма. Забиљежена су два џихадистичка терористичка напада у 2022 – по један у Француској и у Белгији.
У извјештају се наводи да велики сигурносни изазов остаје повратак страних бораца из Сирије и Ирака у земље Западног Балкана. Истиче се да су Босна и Херцеговина и „Косово“ у посебном ризику због већег броја ових особа.
Посебна пажња посвећена је чињеници да се терористи инфилтрирају у миграцијске руте које пролазе из зона сукоба кроз земље Западног Балкана.
О тероризму су извјестили и Спољно-обавјештајна служба Русије и руско Министарство спољних послова, указавши на активност Сједињених Америчких Држава које јачају обуку терориста из Слободне сиријске армије у области војне базе у Ел Танфу. Руски министар дипломатије Сергеј Лавров је током састанка министара спољних послова Сирије, Турске, Ирана и Русије 10. маја упозорио на стварање нове фракције и у Раки. Према руским информацијама, америчка војска у источној Сирији од краја прошле године ради на стварању нове терористичке групе чије језгро чини Слободна сиријска армија. Милитанти се налазе у подручју америчке базе Ел Танф у провинцији Хомс, а дјелује у областима које не контролише сиријска влада у провинцији Рака. Под контролом терористичке групе су и бивши милитанти Револуционарне бригаде Раке. Прије неколико недеља америчка војска је у затвору у Раки помиловала више терориста који ће се прикључити новој формацији.
ЦИА врбује и припаднике племена Шамар, Ел Акидат и Ел Бакара који су важни за провинције Хасак, Деир ел Зор и Рака.

ЕМПАТИЈА АБУ МАЛИЈА У Босни и Херцеговини терористичка претња је повезана с дјеловањем два утицајна радикала и лидера: Нусрета Имамовића и Абу Малија. На најновијој консолидованој листи санкција Савјета безбједности од понедељка, 26. јуна 2023, Имамовић се налази на 87. страни. Пише да је рођен: а) 26. сеп. 1971. или б) 26 сеп. 1977. у селу Миљановци, општина Калесија. Посједује два пасоша БиХ, готово идентичних серијских бројева: а) пасош бр. 349054 и б) пасош бр. 3490054. Његова адреса је у Сирији. Од априла 2015. командује формацијом „Саудијска мрежа Ел Меали“, у оквиру Нусра фронта и коалиције ХТС, у зони Идлиба.
С друге стране, Абу Мали, а понекад и Абу ел Меали је у Босну и Херцеговину дошао 1992. као угледни Алжирац Абсел Кадер Мокхтар. Алија Изетбеговић га тада именује за команданта Одреда Ел Муџахид и унапређује у чин наткапетана Армије РБиХ. Добија и држављанство БиХ с лажном документацијом из Кувајта под именом Халид ибн Абдулах. Убрзо постаје Халид Ћатић и 2000. одлази на дужност војног аташеа БиХ у Уједињеним нацијама у Њујорку. Са новим идентитетом Орхана Капиџића, који добија након што му је СДА инсценирала смрт у Алжиру 2017, сада спочитава Хрватској немар за своје жртве страдале од руку муџахедина.
„Чињеница је да медији у Хрватској не знају за злочин над хрватском дјецом и практично немају никакав осјећај емпатије према свом народу у БиХ, па више ми некад жалимо за том дјецом него Хрватска.“
Из угла чињенице да Европа зна а ћути да је представник БиХ на највишем светском нивоу један од кољача чијих злодела су пуни њихови извештаји, одржавање Параде у Сарајеву делује као небитна чињеница – уздарје за дар. Речита је то шутња босанских имама.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *