ПЕЧАТ НЕДЕЉЕ

ЦРНА ГОРА

Отпризнавања тзв. Косова

У неколико црногорских општина, у којима је смењена тридесетогодишња власт Ђукановићевог ДПС-а и странака које су биле његови сателити, најављено је усвајање одлуке о суспензији признања такозваног Косова 

Било је давно, пре пуних 15 година, али се добро памти, и никад неће бити заборављено, јер је реч о драстичном примеру политичког бешчашћа и самовоље једне однарођене власти: Црна Гора је 2008. признала независност самопроглашеног Косова. Тачније речено, није то учинила Црна Гора, пошто је већина њеног народа – рачуна се чак око 85 одсто – била против таквог потеза, него Влада те државе, на чијем је челу био Мило Ђукановић дугогодишњи промотор антисрпске политике и деловања против интереса државе Србије.

МОТО ЗА СРАМОТУ Мото Ђукановићеве владавине био је расрбљавање Црне Горе, због чега се и одлучио на признање без референдума, иако се ради о веома важном питању за земљу, уверен да ће то удаљити две братске државе и онемогућити Београд да подржава борбу за елементарна права црногорских Срба, увелико ограничена током његове тридесетогодишње диктатуре.
Признање лажне државе Косово, због тога што га није подржала већина становника, никада није престало да буде тема оштрих полемика у Црној Гори. Не само између црногорских политичких странака него и међу обичним људима, при чему су мањина били и остали они који су одобравали овај Ђукановићев „нож у леђа Србији“, истовремено болан ударац и Србима и Црногорцима на Косову и Метохији, њиховом вековно огњиште и простору на ком су њихове највеће хришћанске светиње. Вера да овај Милов грех (свакако не једини) мора бити исправљен никада није угушена у Црној Гори, али ни у Србији, којој су најбољи могући односи с том државом били и остали један од спољнополитичких приоритета. Ту веру ојачао је недавни пораз Ђукановића на председничким изборима чиме је трасиран његов пут у политичку пензију што ће, очекује се, бити завршен на парламентарним изборима у јуну, на којима његовој странци и политици већина аналитичара и бирача предвиђа потпун пораз.
Вера о којој је реч протеклих седмица, након председничких избора, често је уплитана у питања којима је засипан новоизабрани шеф државе, млађани Јаков Милатовић. То је, нема сумње, био и израз очекивања, пре свега самих Црногораца, да срамота звана признање независног Косова може и мора, кад тад, бити поништена. Председник Милатовић је, ваља напоменути, одбацио могућност отпризнавања, подвлачећи, истовремено, да ће се залагати за најбољу сарадњу Црне Горе и Србије. Нема сумње да овакве његове речи нису биле пожељна музика за уши многих у тој малој држави.

НОВИ ТАЛАС Доказ за то је чињеница да је неколико општина широм Црне Горе, у којима је, после три деценије, смењена власт Ђукановићевог ДПС и странака које су биле његови сателити, већ најавило усвајање одлуке о суспензији признања такозваног Косова. Отпора томе, наравно, још има, али је и притисак на отпораше све јачи. То је, минулих дана, искусио председник општине Зета Лука Крстовић (са листе Демократске Црне Горе Алексе Бечића) који је, у маниру Ђукановићеве клике, одбијао да закаже одлучивање одборника о поменутој одлуци. Кад је, коначно, попустио, испољио је невиђени цинизам: седницу локалног парламента заказао је за 11. јун, дан парламентарних избора у Црној Гори. И то – за 20 часова. Нема сумње да му је мотив веровање да ће резултат избора обесхрабрити противнике признања.
Насупрот њему су они који сматрају да ће предстојеће гласање још више актуелизовати питање отпризнавања Косова јер је, према тој другој „школи мишљења“, то интерес земље. Рачунајући да ће расположење грађана за повлачење косовског признања и даље расти, један од вођа коалиције за будућност Црне Горе Милан Кнежевић изјавио је, на недавном скупу СНС у Београду, да ће му прва одлука, ако постане премијер, бити поништавање Милове бруке, односно признања нелегалне државе Косово. Иако Црном Гором, како је рекао, још владају страни амбасадори, који су деценијама чували Милов режим, он је нагласио: „Ипак постоје Срби и часни Црногорци који никад неће признати лажну УЧК творевину.“
Евентуално отпризнавање Косова од стране Црне Горе поједине западна дипломате су у више наврата оцениле као штетан потез за ту земљу, чланицу НАТО-а, која, према њиховим речима, „добро стоји и на путу ка Европској унији“. Они, наравно, занемарују оно што је недавно указао министар одбране Србије Милош Вучевић – да признања Косова не би било кад би се питао црногорски народ.