МОСКВА ДОДИКУ ВЕРУЈЕ

Осим разговора с Владимиром Путином, који је изразио захвалност Русије због става РС о рату у Украјини и најавио продубљивање сарадње, Додик је у Москви имао састанке са Сергејом Лавровом и Николајем Патрушевом и одржао говор на Безбедносном форуму

Председник Републике Српске Милорад Додик је трећи пут од избијања рата у Украјини посетио Русију и састао се с Владимиром Путином, чиме је потврђено да руководство мањег ентитета БиХ, упркос претњама и притисцима са Запада, не одустаје од стратешког курса јачања чврстих веза с највећом словенском државом света, коју доживљава као искреног пријатеља и највећег заштитника. Да и у Москви изузетно цене храбру политику Бањалуке, показао је Владимир Владимирович нашавши времена да поново размени мишљење с председником прве српске државе западно од Дрине, али и изразима захвалности које је током састанка у Кремљу упутио своме госту „због неутралног става РС о рату у Украјини“.

ВЕЛИКО УВАЖАВАЊЕ ПРЕДСЕДНИКА РС Какав је статус Додик имао приликом овог боравка у Москви показује и то што је, осим с Путином, разговарао и с његовим најближим сарадницима, министром спољних послова Сергејом Лавровом и секретаром Савета безбедности РФ Николајем Патрушевом, а био је и специјални гост Безбедносног форума у Москви, коме се обратио у својству учесника. Могло би се заправо рећи да је, без обзира на то што РФ званично третира Републику Српску као део дејтонске БиХ, Додик током ове посете био уважаван као председник једне самосталне државе, што довољно говори о томе какав значај Москва придаје односу с „малим партнером“ с простора некадашње Југославије.
Први човек РС је боравак у престоници РФ искористио не само да с домаћинима размени мишљења о економској, образовној и културној сарадњи, Дејтонском споразуму и будућем светском поретку већ и да с тог места изнесе свој став о оном што Вашингтон и његови вазали називају „руском агресијом на Украјину“. Мада је поновио да РС заузима неутралну позицију о руско-украјинском рату, Додик је нагласио да је „Руска Федерација напросто била присиљена на војну операцију“, назвавши, уз то, земље које уводе санкције Русији „непријатељским“.
„Русија мора да буде суверена и стабилна, Путин овде не може пустити либерални свет који ће распарчати руску економију, њене природне изворе. Путин мора да се бори за државни оквир“, поручио је Додик.
Очигледно је да је председник Српске оваквим изражавањем разумевања за изнуђену војна акцију Москве, макар и на индиректан начин, подржао Русију у праведној борби коју на простору Украјине води са агресивном западном војном алијансом. Што ће му, нема сумње, додати нове грехе у већ подебели списак негативности у тефтеру евроатлантских партнера, чега је, наравно, свестан овај политичар који је прешао пут од „велике наде“ такозване међународне заједнице до „највећег проблема Босне“.
„Запад ће ме сматрати непријатељем јер сам отпутовао у Москву на састанак с Путином, међутим мени је важно да је неко из мале Републике Српске имао прилику да разговара о свим питањима са човеком који је један од најмоћнијих на свету и који представља једну од најјачих земаља на свету. Народ у РС и Србији воли Русију и заинтересован је за сарадњу с њом. Долазећи овде у Москву, чуо сам од неких са Запада, који су ме добронамерно позвали, да има неких који размишљају да, када се вратим из Русије, предузму акције против мене. Питам се зашто? Да ћутим и пуштам њима да мењају Устав, одузимају имовину и Републику Српску?“, нагласио је Додик и додао да се бори да се то не деси, да тражи савезнике у свету. „Мој важан савезник је Русија“, истакао је он.

Додик уручио орден Путину Председник Додик је искористио састанак у Москви да Владимиру Путину уручи Орден Републике Српске на огрлици, који му је додељен 9. јануара на Дан РС. Ово највише признање мањег ентитета БиХ је председнику Руске Федерације додељено „за патриотску бригу и љубав према Републици Српској“. „Узео сам огрлицу и ставио му око врата, а Путин се распитивао о знаковима. Захвалио је, а ја сам видео колико му то значи“, саопштио је Додик детаље о додели ордена Владимиру Владимировичу.

ИЗНЕНАЂУЈУЋА ИЗЈАВА ВАРХЕЉИЈА Занимљиво је да је међу онима који су негативно оценили Додикову одлуку да оде у Москву био и комесар за проширење Европске уније Оливер Вархељи. Овај мађарски дипломата је поручио председнику РС да „ко хоће да иде у Русију није наш савезник“. Изненађење представља чињеница да је то рекао човек који долази из земље чија влада пружа подршку политици Бањалуке и сматра се блиским Виктору Орбану. Остаје, бар до даљег, нејасно да ли је, како неки сматрају, Вархељи морао, макар и преко воље, да као комесар за проширење ЕУ изговори овакве оштре речи или су оне последице његовог личног става који не мора да се поклапа с „курсом“ званичне Будимпеште.
Чула су се и мишљења, попут оног који је изнео некадашњи амбасадор БиХ у Белгији Драшко Аћимовић, „да Додик није самостално одлучио да иде у Русију“. Овај економиста, кога неки сматрају Србином „пробосанске“ политичке оријентације, у изјави датој сајту „Српскаинфо“ оценио је како председник РС „99 одсто није самостално одлучио да оде у Москву већ је његова посета усаглашена са одређеним структурама, те има функцију преносиоца одређених порука“. Мада своју тезу да Додик одлазећи у Москву не води самосталну политику Српске, већ има улогу обичног „писмоноше“, није поткрепио конкретним аргументима, Аћимовић је објаснио да „тренутно Турска и Србија представљају неку врсту моста према Русији“. То му је очигледно било довољно да закључи „како је у том смислу вероватно слична и Додикова улога“, при чему је читаву ствар повезао с „толерантним“ односом Вашингтона и његових европских партнера према оваквим путовањима.
„Да није тако, Запад би за неколико сати забранио све летове за Москву и спречио све посете. Не верујем да је то Додикова самостална иницијатива без усаглашености с онима који одлучују о глобалној политици“, закључио је Аћимовић.

Цена гаса остаје повољна за Српску Председник Додик је после састанка с Путином у Москви рекао да му је домаћин саопштио да ће цена руског гаса за Републику Српску остати повољна, односно готово идентична досадашњој. Минимално повећање ће, како је објаснио Додик, бити проузроковано „сложеним транзитом“, а нова цена гаса ће бити позната до краја године. Република Српска је, иако то још није званично потврђено, спремна да плаћа руски гас у рубљама.

ДОДИКОВ БОГАТ ПРОГРАМ Додик је првог дана боравка у Москви имао врло важан састанак с Николајем Патрушевом, секретаром Савета безбедности РФ. Патрушев је, изразивши задовољство што је његов саговорник почасни гост на Међународном безбедносном форуму, нагласио да Русија „доживљава РС као поузданог партнера у Европи“. Ништа мање значајна није била ни констатација овог искусног стручњака за безбедност и једног од најутицајнијих Путинових сарадника да „читав комплекс веза између Русије и РС све више добија стратешки карактер“.
„Председник Републике Српске разуме карактер садашњег глобалног сукоба и разуме да Русија није извршила никакву агресију ни на кога. Разуме да Русија води одбрамбени рат, дакле праведни рат и да је агресор у ствари Запад“, рекао је Патрушев.
Наредног дана, 23. маја, уследио је, у протеклих нешто више од годину дана, трећи сусрет Путина и Додика. Домаћин је, према сајту Кремља, захвалио госту „на пријатељском ставу према Русији и неутралном односу према догађајима у Украјини“, истакавши да „само такав став може довести до било какве позитивне одлуке“. Оценивши да се односи два партнера успешно развијају, указао је и да је 2022. године забележено повећање промета у трговини од 57 одсто. Путин је поручио да „иако су бројеви мали, тај тренд треба задржати“, а такође је изразио задовољство што се у „РС учи руски језик, а језик и руска култура подржавају на државном нивоу“.
„Свестан сам заинтересованости партнера из Републике Српске за рад с нашим компанијама у разним облицима. Надам се да ће тако и бити. Имамо одговарајуће инструменте који су намењени да се користе како бисмо постигли још боље резултате“, нагласио је Путин.
Додик је обавестио домаћина да је РС, због одбијања да уведе санкције Русији, изложена притисцима и санкцијама од стране Запада, али и да је, и поред тога, одлучна да „не буде део хистерије која се ствара“. После састанка, у изјави Радио-телевизији РС, Додик је саопштио да је председник Русије „потпуно привржен Дејтонском споразуму, али исто тако свестан свих малверзација и злоупотреба у вези с њим“. Додик је поновио да и Република Српска жели спровођење дејтонског устава, али је, по његовом мишљењу, проблем у томе што је „Дејтонски споразум потпуно пропао“. Зато је, како је обзнанио у овој изјави, обавестио Путина да ће у случају да се настави са отимањем уставних надлежности РС, првенствено њене имовине, Бањалука бити приморана да крене „својим путем“, при чему, логично, није открио јавности каква је била реакција лидера Путина на овај, за сада само хипотетички, наговештај проглашења независности мањег ентитета БиХ.

Трећег дана боравка у Москви Додик је разменио мишљења са Сергејом Лавровом и одржао говор на Безбедносном форуму на коме су учествовали стручњаци из више од сто држава света. Председник РС је подсетио да су Срби (из РС и СРЈ) били прве жртве НАТО агресије, док је БиХ „постала експеримент Запада који већ 30 година неоколонијално намеће законе и управља овом земљом“. Оценио је да су ширење НАТО-а на исток, обојене револуције, те оживљавање идеологије нацизма и фашизма највећи безбедносни изазови после Хладног рата, али и изразио наду да се у „новом мултиполарном свету који се рађа нека глобална сила неће моћи залетати у неки део наше планете и тамо радити шта хоће“.
Иако ће политички опоненти лидера Српске настојати да умање домете Додикове посете Москви, представљајући је као „јефтино сакупљање поена код проруски опредељене домаће јавности“ и „тражење пара у Кремљу“, несумњиво је да је она врло значајна. Не само због даљег учвршћивања ионако добрих веза између „великог“ и „малог“ партнера већ и чињенице да је Додик својим јасним и оштрим порукама ставио до знања да, без обзира што се и даље формално залаже за улазак БиХ у ЕУ, будућност Српске види у мултиполарном свету и организацијама попут Брикса. Пут до тог циља у овом тренутку изгледа тежак и неизвестан јер ће „евроатлантски партнери“ учинити све да с политичке сцене елиминишу „највећи проблем Босне“, тј. Додика и укину мањи ентитет БиХ. Охрабрење је то што Москва верује речима и делима Милорада Додика и жели да сачува Републику Српску.