Митар Ковач – Рат ће бити крвавији

Шта следи после испоруке ловачких авиона Ф-16 Украјини?

Aдминистрација председника САД Џозефа Бајдена акценат испоруке авиона Ф-16 ставила је на европске земље и друге чланице НАТО-а, а не на Америку као произвођача, иако не би требало сумњати да ће она помоћи у логистичком смислу, бојевих и борбених средстава којима се опремају ови ваздухоплови. Уколико дође до веће испоруке ових авиона, а подаци варирају од 100, 120 до 150, Европа би могла да се нађе пред ратом ширих размера – каже у разговору за „Печат“ проф. др Митар Ковач, генерал у пензији и председник Евроазијског безбедносног форума.

Да ли испорука авиона Ф-16 Украјини коју је на самиту Г7 најавио Бајден, али и обука украјински пилота представљају увод у нову етапу рата?
Нажалост, то је продужетак или повећање интензитета сукоба, и свако увођење нових средстава, посебно борбене авијације продужава агонију како цивилног становништва, тако и војника. Ова одлука је делом очекивана. Сетимо се да је све почело расправама у Немачкој о томе да ли ће Украјини испоручивати ишта осим шлемова и заштитне опреме а након нешто више од годину дана дошли смо до тога да и Немачка, њен премијер, остали челници НАТО-а, као и Бајден заговарају да се Украјини дају не само Ф-16 авиони већ и борбени хеликоптери „апачи“.
Чињеница је да се информације у медијима врло селективно пуштају. Употреба ових авиона неће одредити исход рата, али сигурно ће утицати на то да он буде крвавији него што је у овом тренутку.
Како се то може одразити на даљи начин вођења рата, како би изгледали маневри – одакле би авиони полетели, које би мете биле примарне?
Када је реч о војној димензији, требало би знати да је руски систем ПВО засићен, моћан и робусан, вишеслојан, и да ће употреба авиона од стране Украјине бити отежана, чак и у случају да има заштићене аеродроме, а нема. Украјински систем, сем трупне ПВО, нема просторну димензију, док руски систем, сателити Руске Федерације, извиђачка авијација имају могућност да прате долазак тих авиона на тло Украјине, где се потом могу примењивати ова моћна средства за девастирање авиона на стајанкама, односно аеродромима. Постоји више оперативних проблема попут оних везаних за питања одакле и како би се употребљавала та авијација. Авион Ф-16 је прилагодљив, може да полеће и слеће и с привремено полетно-слетних стаза, а то су делови ауто-путева који су у току ратних припрема још за време СССР-а и планирани и изграђивани. Несумњиво да војска располаже информацијама о тим локацијама.
Шта би за последицу могла имати одлука да се за те потребе ослободе аеродроми суседних држава?
Неки аналитичари на Западу, па и у самој Русији говоре да би употреба тих врста авиона с неких аеродрома у суседним земљама могла довести до проширења конфликта. Уколико би дошло до употребе авиона с румунских, молдавских, пољских или аеродрома балтичких земаља – то би било непосредно увлачење тих држава у рат. Уверен сам да се на одговор не би дуго чекало и да би на такве полетно-слетне стазе, аеродроме, места базирања, Русија без оклевања отпочела да дејствује. Отворило би се питање да ли је и формално дошло до увлачења неких челница НАТО-а у сукоб и да ли те земље треба да се бране по основу члана 5 НАТО споразума. То би даље довело до усложњавања ионако ровитог безбедносног стања у Европи, што би био увод у рат ширих размера, сигурно регионални европски рат.
Који авиони које Русија поседује су по снази и моћи аналогни поменутом Ф-16?
Русија има моћан вишеслојан систем ПВО који има велику вероватноћу уништења оваквих летeлица, а када је реч о самој ваздушној борби, има на располагању више авиона не само ове последње пете генерације већ и 4++, попут ловца Су-27. То је читава лепеза ловачких авиона који се могу упустити у сукоб са овим врстама ваздухоплова.
Када Москва каже да се тиме Запад излаже колосалном ризику, на шта тачно мисли?
Русија је на листу непријатеља стављала и земље које се непосредно мешају у овај сукоб. Иако су и до сада испоруке ПВО система, тенкова, транспортера и оклопних возила носиле висок ризик, борбена авијација представља већи изазов и захтева адекватан одговор. Колосални ризик подразумева зону проширења сукоба, али не искључујем могућност деловања и по центрима одлучивања држава које буду највише учествовале у испоруци авиона и обуци украјинских војника. Руска Федерација је у више наврата упозоравала да су неке одлуке чланица НАТО-а или Алијансе као целине близу њених црвених линија.
Да ли чињеница да обука пилота захтева време указује на то да иза сваког јавног заговарања мира стоји идеја Запада о вођењу дугог рата?
Медији извештавају о обуци украјинских војника а различити, релевантни извори поседују информације да је обука украјинских пилота за управљање авионима Ф-16 почела пре него што је отворена јавна расправа о томе да ли ће летелице уопште бити испоручене. Политички Запад је, упркос новцу и несебичној помоћи коју пружа Украјини, свестан да не може овај добити рат. И наде у успех украјинске контраофанзиве су мршаве. Отуда, паралелно с наоружавањем, Запад припрема дипломатску и медијску пропаганду која заговара мировне иницијативе као излазну стратегију у случају пропасти контраофанзиве. Америка покушава да посредством Турске, Бразила или Ватикана што пре отвори преговоре како би се остварили елементарни услови за опстанак украјинске државе под каквим-таквим условима. Русија пак зна да када наступи војна капитулација Украјине, њен остатак никада не сме постати чланица НАТО-а, па евентуални мир претпоставља својим безбедносним интересима. Не заборавимо, овде није угрожена национална безбедност Британије и Америке већ Русије.

Да ли би мета Ф-16 могле бити не само нове територије припојене Русији већ и граничне области, можда Крим?
Употреба Ф-16 донеће нова страдања цивила и то не само у припојеним областима РФ већ би на мети могао да се нађе и простор на североистоку који се граничи са Украјином – Белгородска и Курска област. Када је реч о Криму, не искључујем могућност инцидентних ситуација – да неки авион продре у зону непосредних дејстава или покуша да се у ниском лету приближи с простора Николајевске области, али Крим је заштићен системима ПВО на великој дубини. Све што се појави у тој зони видљиво је пре него што дође на површину мора. Појединачних покушаја може бити, али до угрожавања безбедности Крима не може доћи.
Да ли ови авиони подржавају америчке бомбе „џејдан“ које могу да гађају и циљеве удаљене километрима?
Мислим да Ф-16 неће прилазити граници нити административним новим областима које су припојене Русији, већ да ће с безбедне даљине – 50-60 километара – покушати да употребе те бомбе које им је дала Америка. Оне су веома моћне, високопрецизне, убитачне, са масом од 200 до 900 килограма. Информације говоре да су пре четири месеца испоручене Украјини. Реч је о преправљеним старим бомбама које имају могућност завођења инерцијалним системом и ГПС на циљеве релативно удаљено од линије фронта. У зависности од висине лета ваздухоплова оне могу да гађају циљеве у дубини руске територије 70 до 80 километaра.