Марионете и режисери

Косово и Метохија

И поред доказаних финансијских малверзација, Курти не само да опстаје већ се и осилио и, вероватно по инструкцијама са Запада, покушава да насиљем и терором протера Србе како би остварио независност „Косова“

Почетком ове године Аљбин Курти је био спреман за „одстрел“ и силазак са политичке сцене. Како то моћне западне обавештајне службе рутински раде, „открили“ су му финансијску малверзацију валиких размера у коју су га вероватно, у складу са својом праксом, сами увалили и тако компромитовали. Финансијска афера у којој се доказује да је Куртијева изборна кампања финансирана словеначким новцем кроз сумњиве трансакције водила је до словеначког премијера Роберта Голоба, преко „приштинског амбасадора“ у Хрватској Мартина Беришаја. Радило се о великој суми од 100 милиона евра компаније ГЕН, од којих је за кампању пребачено 14 милиона евра у подружницу у Тирани. Неочекивано, све се утишало и смирило, и Курти је остао „премијер“. То је био јасан знак да им треба управо овакав какав јесте – агресиван, насилан, без икаквог смисла за договор и компромис, задојен мржњом према Србима, са једном једином идејом која се не може назвати политичка, да протера Србе са КиМ. Његов психолошки профил више је примерен терористи него политичару, а његов политички опстанак био је јасан сигнал да Запад планира насилно решење проблема у српској покрајини.
ИНСТРУКЦИЈЕ СА ЗАПАДА Значи, Курти се највероватније осилио по договору и инструкцијама са Запада, а то што му је продужен политички живот схватио је као нову шансу, вероватно последњу, да насиљем и „парадржавним“ терором протера Србе, јер други пут према независности „Косова“ није видео. Поред насртаја на имовину и живот Срба, на све начине им је загорчавао живот и чинио га неподношљивим, од личних докумената, регистарских таблица, бесмисленог новчаног кажњавања, хапшења и суђења невиних људи. Срби су изашли из приштинских институција и пружили гандијевски отпор а Запад је све то немо и рекло би се, незаинтересовано посматрао. Међутим, и те како су били заинтересовани, а то се видело кроз наоружавање, опремање и обуку приштинске паравојске. Био је то други јасан сигнал да се планира насилно и војно решење. У ту акцију увојничавања укључиле су се и регионалне државе, попут Хрватске и Албаније, укључујући и Турску која им је чак донирала или „продала“ разна скупа оружја и опрему, до моћних дронова „Барјактар“.
Врхунац политичког насиља које је прерасло у оружано били су локални избори на северу Косова, у четири српске општине. Лакрдију од избора, сасвим неочекивано јер то није имало баш никаквог смисла, први су признали Американци, уз препоруку да то ураде и друге западне земље. Наравно да су знали да та одлука води у сукобе и ескалацију високог ризика до претње да прерасте у ратно стање. Шта то у ствари Курти ради а Америка оверава – понашају се као да Срби не постоје, и како би то изгледало да су Срби већ протерани и да Албанци успостављају контролу на подручју где их практично нема сем 2-3 посто. Због брзоплетог признања избора тешко је поверовати да то није било у договору са Куртијем, или боље речено по њиховим инструкцијама. Невероватно је до које мере државе Квинте и европски назови посредници у преговорима демонстрирају немоћ када је у питању Курти и тако вештачки стварају привид суштинске државности његове парадржаве. Наводно, нико не може да га натера да формира Заједницу српских општина, па ни толико да повуче своје до зуба наоружане специјалце из зграда српских општина које су на препад силом заузели. Искористили су тренутак када су Срби са КиМ масовно дошли на скуп „Србија наде“ у Београд који су организовали СНС и председник Вучић. Испоставило се да је тај масовни долазак Срба са КиМ био грешка у процени ситуације јер малобројни и голоруки Срби нису успели да пруже озбиљнији отпор Куртијевој паравојсци спремној да убију.
Сада се дешавају невероватне ствари у које је заиста тешко поверовати – да Курти отказује послушност свима који нешто значе у западном свету, па и државницима Квинте. И, оно што је фрапантно, и америчкој администрацији која је створила и која одржава у животу „Косово“. Неће да повуче своју паравојску, одбија послушност и понаша се као лидер велике силе којој нико не може ништа. Да ли је то заиста могуће или је у питању нова прљава игра? Тешко је поверовати па и када је Курти у питању, у тај ниво игнорисања западних моћника. Ако је искрен, он својим тврдим ставом доводи у питање сам опстанак приштинске парадржаве јер она без подршке западних сила, пре свега САД не може опстати ни до јесени. Да ли је Куртијева дрскост збунила западне дипломате или је у питању договор и нова перфидна хибридна операција прошарана Куртијевим насиљем и дипломатским подвалама. Да ли је у питању она народна „храни пса да те уједе“ или је у питању само врхунска „дресура“ важног учесника у прљавим играма око Космета, време ће показати. Да ствар буде уверљива, први пут од када постоји албанска парадржава САД потежу санкције – искључили су их са вежбе НАТО-а, забранили улазак приштинским политичарима у САД и отказали сваку помоћ у лобирању за признавање лажне државе. Мало ли је (ако је искрено).

ВЕЖБА И НАСИЉЕ Тешко се отети утиску да поменута вежба НАТО-а, „Бранилац Европе“, није временски и по формату усклађена са насиљем Куртија. Додуше, пошто је вежба раније заказана, понашање Куртија је усклађено са овом вежбом, а из саме организације вежбе се виде провокативне и претеће намере према Србима и Србији. Први пут је приштинска парадржава са својим контингентом који је ове године повећан дупло, на 1.300 „војника“ домаћин неке вежбе НАТО-а. Повећан је и контингент америчких војника, поред који су још војници из Албаније, Хрватске, Турске, веома наклоњени Албанцима, затим (Милови) војници Црне Горе и контингент из С. Македоније где су половина војника Албанци. Како разумети и прихватити несретну чињеницу да сви српски противници са својом војском могу на КиМ, а само Србија не може иако је то Резолуцијом 1244 предвиђено. Од толиких држава НАТО, пробране су баш оне које би требало да делују провокативно и застрашујуће према Србима. Наравно да то није случајно и да је на Куртија деловало као охрабрење и каква таква сигурност ако би Војска Србије одлучила да пређе административну линију према својој покрајини.
Интересантно је и за Србију наравно забрињавајуће да све супозиције ових великих вежби НАТО-а у нашем окружењу, као сада у Црној Гори и С. Македонији, изгледају тако да сви правци напада (или одбране од напада како они то воле да представе) изводе према границама Србије. Чак када вежбају и на самом Косову и Метохији, правци напада – „одбране“ су према централној Србији. Наравно да је то озбиљна војна претња и наравно да је у конкретном случају насиље Куртија темпирано баш у време ових великих вежби, када су снаге поменутих држава већ на нашим границама, а њихови контингенти се због близине за кратко време могу повећати. Са тог аспекта смешно је говорити да је нама Куртијева паравојска некаква војна претња. Не, она је ту само да испровоцира акцију Војске Србије ако таква одлука падне. Одлуку о оружаном сукобу сигурно не може донети Курти. Зна се ко је господар рата и мира у свету, па и на Балкану, велике западне силе, где одлука, рат или мир, искључиво од њих зависи. На руку им иде то што је Курти стварно добро „дресиран“ и фанатично спреман да уђе у оружани сукоб са српском војском глумећи малог Зеленског, а потпуно несвестан и растерећен, око последица, не само за Србе него и за његов народ.

ЕСКАЛАЦИЈА И ДЕЕСКАЛАЦИЈА Већ је препознатљива стратегија узнемиравања и исцрпљивања Србије, ради слабљења позиција за сваке наредне преговоре на којима западне дипломате инсистирају одмах након сваке деескалације. Тако се може закључити да су и ескалације и деескалације под њиховом стриктном контролом, где Курти има само толико слободе у наступању колико му они дозволе. Све представе на светској позорници о његовој самовољи и неукротивости су неуверљиве и поред најновије „сценографије“ у виду некаквих санкција. Последњи пример је упечатљив и лак за препознавање. Ко је први јавно признао лажне изборе на северу Косова – америчка администрација преко изасланика за Балкан, Габријела Ескобара, иако су знали да то води у сукобе који ће ескалирати, а сада управо они инсистирају на деескалацији и уводе Куртију санкције. Србија наравно треба да им буде захвална због деескалације и да негде понешто попусти, а то ће они већ знати да искористе. „Спасили“ су нас од онога од чега највише зазиремо, да нас Курти увуче у нови сукоб са НАТО-ом у виду некаквог прокси рата сличног овоме у Украјини.
Приликом интервенције везано за упад приштинске паравојске са лажним председницима општина у општинске зграде које контролишу Срби, први пут се догодило да Кфор чињењем изађе из свог мандата (до сада су то чинили нечињењем и толеранцијом приштинског насиља над Србима). Наравно да ни то није случајно него добро промишљено управо од стратега НАТО који управљају овом војном мисијом УН. Они су, као војна мисија УН, првенствено задужени да штите голоруки народ од којекаквих оружаних банди и паравојски, а они су штитили до зуба наоружане приштинске специјалце од голоруког српског народа. Штавише, ушли су у директан обрачун са голоруким народом који је мирно протествовао, бацили шок бомбе и сузавац и изазвали сукоб у коме је повређено више десетина српских цивила и италијанских и мађарских припадника Кфора. Код Срба има и рањавања ватреним оружјем од стране приштинских специјалаца. Наравно да ни истурање мађарског контингента Кфора према Србима и провоцирање сукоба није случајно јер је то НАТО центар за хибридно ратовање, готово сигурно, наместио како би пореметио наше веома добре односе са Мађарском.

СКУЧЕНЕ СРПСКЕ МОГУЋНОСТИ одједном, (као) по договору, сви са западних меридијана су се заинтересовали за проблеме Срба на КиМ – упозоравају, критикују и санкционишу Куртија – „Срби су у праву, Курти је крив“. Европљани траже нове изборе на северу Косова, а Американци да Србија повуче војску а Приштина полицијске снаге. Наравно да повлачење одговара и Србији и Србима јер представља деескалацију и смиривање тензија, али шта са новим изборима? Шта то стварно значи и да ли ће Срби на те следеће изборе изаћи? Зашто нису изашли на претходне ако на ове изађу? Тешко је у овој ситуацији апсолутне неизвесности инсистирати на захтевима, али једино то је логично. Услови због којих Срби нису изашли на претходне изборе морају да буду услов и за излазак на следеће изборе, а то је Заједница српских општина. Друго, нови захтев да се предвиђени контингент наше војске врати на КиМ сада је више него логичан, као превентива приштинском насиљу над Србима. Само тако може да се експлоатише чињеница да су први пут Куртију и Приштини уведене санкције. Одбијање би потпуно оголило хибридну операцију.
Важно је да нас промена става САД и посредника не завара, јер је могуће да су околности промењене само због боље ефикасности њихове следеће дипломатске офанзиве. Одједном се наш председник нашао у епицентру западних окупљања у Кишињеву, а Куртија нема нигде. Додуше, вешто су му наместили сусрет са Зеленским који је наљутио добар део његових проруски орјентисаних присталица, што и даље сведочи о томе да ништа није случајно и да нова хибридна операција тече по плану. Приметио је то и председник Вучић јер је јавно рекао: „Сви знају да је Курти крив, али ми од тога немамо ништа.“ И док се НАТО лобисти одушевљавају конкретним дипломатским потезима САД и тврде да је Америка „обрнула ћурак“ (чему су они као лобисти допринели), војни део приче се и даље наставља – Турска шаље батаљон специјалаца на КиМ, хитно, по наређењу заједничког штаба НАТО-а у Напуљу. И поново улазимо у раскорак између западне приче и праксе, где пракса свакако има већи значај за будућа дешавања. Чему гомилање војних снага НАТО ако није у питању нова војна претња и припрема за војно решење ситуације на КиМ.