Куртијев „средњи прст“ Америци и ЕУ

Косово и Метохија

На раскрсници смо путева, према рату или према миру. Курти све време покушава, чак и тероризмом да га испровоцира како би се Срби прогласили за агресора. О њему одлучују велике западне силе – да ли им треба рат на Балкану или не. Ако им треба, Србија га не може спречити

Наравно да не верујемо у искрене намере западних дипломата, посебно оних најутицајнијих и најактивнијих у новој дипломатској перфидној игри преко Куртија, када га упозоравају да мора, колико одмах, да деескалира ситуацију и прете му озбиљним санкцијама. Очито, не верује им ни некадашњи специјални изасланик САД за дијалог Београда и Приштине Ричард Гренел када каже: „Курти на захтеве САД и ЕУ одговорио средњим прстом. Рекли су Аљбину Куртију да мора одмах да деескалира ситуацију и покрене нове изборе. Курти им је јутрос показао средњи прст и додатно ескалирао ситуацију.“ Ради уверљивости Гренел је показао снимке на којима се види како „косовски специјалци“ хапсе Србина и упиру дуге цеви у пролазнике. Нико на Западу није реаговао а од тада се догодило још сијасет бесмислених хапшења и тешких провокација. Ионако у овом тренутку Гренелове тврдње не значе много јер је тек посматрач без утицаја.
Сви знамо Куртијев психолошки профил то и да је он примеренији терористи него политичару. То сигурно знају и западни моћници, што је поуздан знак да им он овакав какав јесте, агресиван и насилан, треба за вођење нове прљаве операције ломљења српског отпора на КиМ и слабљења српске преговарачке позиције у будућим преговорима. Нико други, као Курти, не може тако жестоко да удара у саму срж српског стрпљења и трпељивости, и зато га вештачки одржавају на функцији „премијера Косова“ иако имају сијасет разлога и аргумената да га склоне из политике кад год то пожеле. Он се одужује тако што свакога дана шаље нову поруку Србима да им нема опстанка на „Косову“, а Запад се прави да то његово насиље и поруке не примећује и не разуме. Не смета им ни асоцирање на фашизам када обнављају кућу Џафера Деве, нити када прослављају дан оснивања Призренске лиге која представља пројекат „Велике Албаније“. Да ли је случајно да је Друга призренска лига одржана под покровитељством Хитлерове војнообавештајне службе Абвер, а Трећа Призренска лига у Вашингтону када све време лажну државу „Косово“ најупорније подржавају управо Немачка и САД. Јер Призренска лига није само опасна идеја која траје него тајно удружење које активно делује скоро 150 година.

ЛАЖИ И ПРОПАГАНДА Курти покушава да испровоцира Србију и увуче је у нови сукоб с НАТО-ом, и да се у том сукобу западним моћницима наметне као некакав „мали Зеленски“. При томе је једино важно да се лажима и пропагандом Срби и Србија прогласе за агресоре у сопственој држави. Одавно је јасно, а тиме и много опасније за Србију, да то није његова идеја него се све то ради под утицајем западног центра за вођење хибридног рата против Србије. Умислио је, или му је неко то објаснио, да „Косово“ може постати међународно призната држава једино етничким чишћењем Срба с КиМ. Зато злоупотребљава наклоност Запада и врти опасну мантру да је Србија продужена рука Русије која угрожава мир на Балкану.
Чињеница да се Кфор из своје пасивности све отвореније ставља на страну Приштине значи да Курти није усамљен у својој идеји него да има снажну подршку бар једне велике западне силе. У исто време Еулекс такорећи и не постоји са становишта деловања на терену у складу са својим мандатом. Бламажа и немоћ званичних и самонаметнутих посредника у преговорима између Београда и Приштине, када је у питању обуздавање Куртија, толики су да могу бити само намерни и део подмукле прљаве дипломатске игре. Очито, Курти је инструисан, зна шта се дешава, и понаша се попут робота који нема емоције, нити га интересују могућа велика страдања. Тако се дешава да, док све респективне дипломате хорски траже обуздавање Куртија и деескалацију, он „показује средњи прст“ и срља у нове опасне провокације Србије. Нова идеја је да се диверзантско-терористичким акцијама дестабилизује централна Србија. Идеја није наивна, и добро је што је прва акција успешно пресечена јер ће их то сигурно бар привремено обесхрабрити.
Зна се да Куртијеве специјалце обучавају инструктори из водећих држава НАТО-а, тако да у квалитет њихове обуке не треба сумњати. Нису важне ни њихове године јер за поједине акције старији специјалац смањење физичке способности надокнађује искуством. То значи да нека њихова објашњења типа – да су залутали скоро два километра у дубину централне Србије или да су брали гљиве, не треба прихватати као истину. Они нашу војску и полицију третирају као непријатељске формације и у ситуацији када се сукоб могао очекивати сигурно су пажљиво више пута проверавали куда се крећу и зашто. Њихова прича да чак не знају читати карту нити користити ГПС, иако су саставни део њихове опреме, вероватно је потпуна лаж. Највероватније су имали прецизан задатак високог ризика који подразумева терористичку акцију у централној Србији. Једна од могућности је да изврше насумична убиства више цивила и врате се на територију КиМ, што би касније приказали као обрачун српских „криминалаца“ који илегално улазе на простор српске покрајине како би тамо чинили кривична дела. Наши специјалци су демонстрирали врхунску обученост јер су их заробили и нису морали да их ликвидирају. У садашњем тренутку Србија је због претходне две трагедије веома осетљива на нова масовна убиства и није искључено да је баш због тога то био циљ Куртијеве диверзантске групе.

ТЕРОРИЗАМ И МАНИПУЛАЦИЈА Курти, када је диверзантско-терористичку групу убацио у централну Србију, у ствари је одлучио да убијање почне, било да они изврше масакр над Србима, или да они буду ликвидирани, што би злоупотребио за даљу ескалацију по унапред утврђеном плану. Идеја је пропала јер није било мртвих ни с једне стране, али ништа зато, Курти је у ходу смислио нови паклени план који је и те како опасан за Србију – да је српска војска прешла административну линију и киднаповала његове специјалце. Та оптужба није нимало наивна јер нас доводи у директан конфликт с Кфором и „међународном заједницом“, да смо смишљено и плански повредили заштићену зону под контролом УН. То опет може да значи да моћници на Западу, који једва чекају неки повод, могу предузети неке мере према Србији, укључујући и својеврсне санкције. И у тој ситуацији имамо чудно понашање Кфора. Нема брзе реакције на такву Куртијеву оптужбу и нема њихове потврде да српски војници и полицајци нису прелазили административну линију. А они би морали знати истину јер у свом саставу имају специјализоване јединице за извиђање које су, између осталог, опремљене квалитетним извиђачким дроновима којима надзиру и контролишу административну линију. С обзиром на то да „мудро ћуте“, можемо посумњати да проверавају да ли Војска Србије има материјалне доказе за своју тврдњу, како не би доживели јавну бруку ако и у овој ситуацији подрже Куртија.
Има предлога од Срба да се заробљени приштински специјалци размене за Србе које је Куртијева парадржава невине ухапсила и оптужила. Иако је идеја на први поглед прихватљива јер ослобађа невине Србе из Куртијевих казамата, она није добра. Такве размене су карактеристичне за ратну ситуацију а Србија није ни са ким у рату. Друго, не смемо дозволити размену невиних људи за наоружане специјалце који су већ илегалним упадом у централну Србији учинили кривична дела, да се и не говори о њиховим потенцијалним намерама. Ако бисмо тако и ослободили наше људе, Курти ће већ сутра ухапсити друге, и шта ћемо онда. Решење је у томе да они који су обавезни да брину о безбедности цивила на КиМ, а то су мисије УН, натерају Куртија да ослободи српске цивиле и да му забране даља хапшења. Колико је при томе тешко разбити пристрасност међународних мисија и посредника најбоље говори чињеница да је председник Србије био принуђен да им покаже документ којим они гарантују да Срби на КиМ неће бити хапшени због протеста и демонстрација. Да ли ће погазити своје потписе и писмене гаранције, тек ћемо видети. Без обзира на њихово понашање борба за права Срба мора се наставити иако поново наступају с позиције двоструких аршина – траже ослобађање приштинских специјалаца, а ухапшене и претучене српске цивиле нико и не спомиње.
Курти је деескалацију схватио на свој начин, да пре нових избора мора похапсити све „криминалце“ међу Србима, а нико не зна колико је невиних људи на његовим списковима. Тврди да све ради у договору с Кфором, а командант Кфора то не демантује. Наводно, хапси Србе који су учествовали у „нападу“ на војнике Кфора. И, као да ни то није довољно, забрањује транспорт робе из Србије и прелаз административне линије свим возилима са српском регистарским таблицама. Не дозвољава прелазак чак ни возилу с поштом. Значи, поново угрожава већ договорено и потписано о слободи кретања људи и робе, а све и даље остаје на нивоу вербалних осуда и сугестија, без конкретних мера „међународне заједнице“. Мир је дефинитивно угрожен, јер Курти ће пре започети нови рат него кренути у формирање Заједнице српских општина.

КВИНТА И РАТ Наша ситуација је због потпуне пристрасности држава Квинте и нових прљавих дипломатских и обавештајних игара поприлично трагична јер не можемо сами да одлучујемо о рату и миру, него ће по старом правилу о томе одлучивати велике западне силе. Наше судбинско питање везано је за њихову одлуку – да ли им треба рат на Балкану или не. Ако им рат треба, Србија га не може спречити, а он би се водио у виду прокси рата НАТО држава против Србије, преко „Косова“. Ако узмемо у обзир степен разарања у Украјини, овакав сценарио би требало избећи, не по сваку, али скоро по сваку цену – не дозволити отимање КиМ, нови погром и протеривање Срба, али пристајати на преговоре и компромис који не задире у набројане „црвене линије“ српских стратешких интереса за које се вреди борити и оружјем. Иако понашање Квинте изгледа као да је рат неизбежан, не мора бити тако. Да им рат стварно треба, већ бисмо били у чизмама и рововима. Могуће је да је све још на нивоу жестоког војног притиска и претње ратом у склопу хибридних дејстава према Србији и да (ако им рат не треба) остане на том нивоу. Могуће је да су бројне ескалације и деескалације само део хибридне стратегије ломљења отпора Срба на КиМ и подривања и слабљења Србије у сваком погледу, посебно о питању будућих преговарачких позиција. Већ је јасно да се исти западни моћници тајно појављују у улози подстрекача сваке нове ескалације преко Куртија, након чега се јавно појављују у улози ефикасних и „добронамерних“ иницијатора деескалације. Они који тајно подстичу рат, јавно га спречавају, што може бити сигнал да им рат не треба, или само чекају неку грешку у потезима српског руководства, како би за ескалацију која би прерасла у оружани сукоб „аргументовано“ окривили Србију. Од таквих наглих промена вруће-хладно у кратком периоду и камен пуца, па вероватно рачунају да ће се то десити и са отпором Срба.
Циљ ове режиране представе је да схватимо и прихватимо да нам само САД могу помоћи да се рат избегне, а да нам Русија и Кина не могу помоћи. Цена би била прекид свих веза с Русијом и Кином, приступање западној алијанси и антируском фронту држава. То је за Србију већа опасност и од рата јер води у потпуни пораз српске званичне политике и, како то НАТО одавно планира, „нивелисању“ и „растакању“ српске државе. Неке унутрашње политичко-тајкунске групе, поред НАТО лобиста, увелико нам поручују да је улазак у Алијансу једина могућност одржања мира, уз познату флоскулу да „у политици нема љубави, него само интереси“. При томе се намерно занемарује чињеница да пријатељства међу народима и те како постоје. Зато ни под каквим претњама не смемо поклекнути, нити насести на лажна обећања, по основу којих бисмо нарушили односе с нашим осведоченим пријатељима, Русијом и Кином. У својим прљавим дипломатским, и не само дипломатским, играма рачунају да би Србија најпре попустила о питању увођења санкција Русији, и сврставања у антируски фронт, као да ми не знамо да је то у ствари пут ка косовској независности.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *