КАКО ЈЕ НЕМОГУЋЕ ПОСТАЛО МОГУЋЕ

Две највеће странке, најуспешније на изборима одржаним 2. априла, упркос тврдњама да неће правити коалициону владу, постигле договор о заједничком кабинету, по суштини експертском, и то на принципу ротације премијера

После дуготрајне политичке нестабилности – пет избора за две и по године – Бугарска је у прилици да крене у дуго најављиване реформе и решавање низа проблема, а реалну наду за то дало је прошлонедељно изгласавање владе, што је резултат договора две највеће партије, љутих политичких противника – конзервативне странке ГЕРБ (Грађани за европску Бугарску), бившег вишеструког премијера Бојка Борисова, и прозападне либералне партије Настављамо промене (ПП), коју води Кирил Петков, такође ранији председник владе, а чији је савезник Демократска Бугарска.

ВЕШТ МАНЕВАР БОРИСОВА На изборима 2. априла, ГЕРБ је била прва са 26,5 одсто освојених гласова, испред ПП и ДБ са 24,6 процената, проруског Препорода (12,4), Покрета за права и слободу (13,3) итд. Пошто такав исход ником није донео парламентарну већину за самостално формирање владе, могуће решење су биле коалиције, али је то личило на Сизифов посао због дубоког раздора међу, практично, свим партијама. Због тога се, одмах после априлског гласања, почело нашироко говорити о продужавању кризе и неминовности нових избора.
По сили изборног резултата, први мандатар за састав владе требало је да буде лидер ГЕРБ-а Бојко Борисов, ком су из коалиције ПП и ДБ одмах поручили да с њим не желе договор о влади, оптужујући га, поново, да су он и његова странка одговорни за раширену корупцију у земљи и кашњење с реформама, због чега је Бугарска остала без припадајуће финансијске помоћи од Европске уније у којој је најсиромашнија чланица. У жељи да увећа коалициони капацитет своје партије и допринесе да земља добије стабилну владу, Борисов је мандат дао страначкој колегиници Марији Габријел, европској комесарки за иновације, културу и образовање, иначе дугогодишњој представница Бугарске у европским институцијама у Бриселу.
Габријелова је, као мандатарка, у консултацијама с предводницима парламентарних партија саопштила да би приоритети нове владе требало да буду нормализација рада институција, стабилизација финансија, реформа правосуђа, обрачун с корупцијом, сузбијање инфлације и приближавање Бугарске еврозони. „Не би, међутим, ту требало да се зауставимо, јер нам је неопходна и уставна реформа“, додала је, обећавајући личну посвећеност пословима у својој земљи. Њена визија допала се и руководству ПП-а, чиме је отворен пут за њихово договарање са ГЕРБ-ом о формирању велике коалиције, по многима најбољег решења за државу у којој је, иако припада евроатлантском савезу, врло снажан и руски сентимент. Договор је постигнут уз повремене варнице старог ривалства и обострана попуштања, заснована на уверењу да нови избори не би било којој партији донели право да сама образује владу.

КАБИНЕТ СТРУЧЊАКА Влада великог компромиса добила је подршку 132 од 240 посланика. Њено главно обележје је да је чине стручњаци које ће прво предводити научник Николај Денков (1962) из странке Настављамо промене. У складу са коалиционим споразумом, Денков ће бити премијер наредних девет месеци, након чега ће га заменити садашња потпредседница Марија Габријел из ГЕРБ-а, истовремено и шеф дипломатије, која ће владу водити током нових девет месеци.
„Сада можемо да дамо наду милионима Бугара који желе да наша земља има нормалну владу“, истакао је Денков, приликом преузимања дужности. Он је универзитетски професор и академик, а раније је био министар образовања. Обећао је да ће његов кабинет „имати храбрости и стручности за доношење важних одлука и сношење одговорности за њих“. Први циљ његовог тима биће усвајање „дебело“ закаснелог буџета за 2023. годину. Због политичке нестабилности у земљи, раније планирани датум за бугарско усвајање евра је одложен, а намера нове владе је да и то питање, као и питање искоришћавања средстава из ЕУ за опоравак од пандемије ковида, што пре дође на дневни ред и буде повољно решено.
Потпредседница владе и будућа премијерка 44-годишња Марија Габријел из ГЕРБ-а је сународницима мање позната од Денкова. Након студија у домовини усавршавање је наставила у Бордоу, где је, студирајући међународне односе, политичку социологију и компаративну политику, стекла титулу доктора наука. Године 2012. почела је да ради у Европском парламенту, а затим је била на више функција у ЕУ. Удата је за Француза. Пре него што је постала комесар за иновације у „влади“ Урсуле фон дер Лајен, 2017, била је комесарка и за дигиталну економију. Њена доскорашња шефица ју је испратила с много комплимената за минули рад. Након добијања поверења од лидера ГЕРБ-а Борисова, изјавила је да не жали што је напустила Брисел и „европске послове“ и да је веома привлачи изазов пред којим се сада налази. Габријелову је похвалио и Денков, рекавши: „Марија је особа која може много да помогне око најважнијих приоритета у нашем програму.“
По оцени аналитичара, за остварену комбинаторику најзаслужнији је Бојко Борисов коме је она донела и личну корист јер ће, како кажу, побећи од политичког остракизма и задржати могућност да утиче на рад владе, иако не као премијер. Кад је реч о функционисању новог кабинета, биће занимљиво пратити његову сарадњу са шефом државе Руменом Радевом, проруским политичарем који се изјаснио против „дила“ најјачих странака, наводећи да су издале бираче. У критици владе Денкова и Габријелове врло гласни су били и социјалисти и проруска странка Препород која је, у априлу, забележила значајан скок у броју освојених гласова.