ДОЗВОЛА ЗА УБИСТВО

ЧИЈИ ЈЕ КУРТИ МАНГУП?

Јесу ли Американци и остатак Колективног запада заиста спремни да казне Куртија и косовске Албанце, или се и даље ради о (добро?) режираној представи?

Oвих дана сетио сам се свог првог одласка на Косово и Метохију после НАТО агресије. Било је то почетком септембра 2001. Игром случаја, вратили смо се у Београд касно ноћу 10. септембра а сутрадан сам се пробудио уз слике њујоршких Кула близнакиња у које се забијају отети авиони. Но није то оно чега сам се сетио у вези с тим путовањем. Веза са оним што се сада дешава је анегдота, ако се то тако може назвати, из Клиничког центра у Приштини. У нашу јужну покрајину тада сам отишао са групом српских новинара у организацији УНМИК-а и све време смо били под њиховом заштитом. Возили се оклопним транспортерима окружени полицајцима УН за које су ми цивили из Мисије врло брзо објаснили да су „озбиљнији“ од војника, јер се ту углавном радило о бившим војним специјалцима много искуснијим од већине кфороваца.
Елем, при уласку у зграду Клиничког центра, некако се десило да радник обезбеђења није приметио те полицајце УНМИК-а него само групу људи која улази у објекат гласно говорећи српски, па је почео да нас напада и избацује називајући нас „шкијама“. На то му је полицајац из наше пратње, иначе Американац, неприметно пришао и завалио такву шамарчину да је овај вероватно наредних дана био глувонем.
Да ли наслућујете шта ме је у садашњим дешавањима подсетило на ово искуство? То што су Американци, када то желе, у стању да Албанца осокољеног њиховом подршком врате на место. Полицајцу о којем пишем је то био интерес, јер је „међународна заједница“ тада желела да српским новинарима „Косово“ прикаже у најбољем могућем светлу, а за то су, поред осталог, морали бити заштићенији и од белих медведа. Такозвани премијер такозваног Косова Аљбин Курти се сада понаша управо као његов горепоменути сународник који мисли да је толико јак, а Срби толико слаби да према њима може да се понаша како му се прохте. Проблем је, међутим, у томе што амерички полицајац сада не жели да лупи озбиљнији шамар, него само чвргицу дајући привид да интервенише.

СМРТОНОСНА СИЛА Имали смо дозволу да употребимо смртоносну силу, рекао је за званично гласило Пентагона „Старс енд страјпс“ амерички пуковник Крис Мeјбис, вођа командног тима 76. пешадијске бригаде Националне гарде Индијане и шеф Регионалне команде Исток на „Косову“, коментаришући за овај часопис ситуацију у Звечану прошлог понедељка. „Одлучио сам да не користим ту силу због чињенице да би било невиних цивилних жртава. Не сумњам у то“, додао је он. Ова изјава нам недвосмислено потврђује две ствари којих смо ионако (ваљда) већ били свесни. Прво да је Кфор распоређен у Звечан не да би штитио Србе од нелегалног упада „косовских“ специјалаца него да би заштитио њих од Срба. Друго да су за то имали благослов највиших инстанци (не може о томе да ли ће НАТО војници убијати Србе по Косову одлучивати било ко) да иду до краја и да нам приреде један „Крвави понедељак“ (само што Боно и „Ју ту“ не би о томе певали, макар не онако како певају о својој „Крвавој недељи“). Дакле, избегли смо покољ само захваљујући присебности једног америчког пуковника.
Мејбис је, потом, рекао и да „постоји огроман притисак међународне заједнице на институције ’Косова’ да смире ситуацију и притисак на српску страну да учини исто“. Заиста, свима је приметно да је ово први пут да је Колективни запад применио неке казнене мере, односно „последице“, да цитирамо америчког изасланика у Приштини Џефрија Ховенијера, спрам косовских Албанаца и да се није ограничио на позиве обема странама да не дижу тензије. Прво су такозване безбедносне снаге такозваног Косова искључене из војних вежби под окриљем НАТО-а. Да се разумемо, да се НАТО и Колективни запад држе Резолуције 1244, никакве „косовске безбедносне снаге“ не би ни постојале, а камоли учествовале у војним вежбама, те биле наоружане западном опремом. Затим су се појавиле и неке назнаке (бивши „министар спољних послова“ тзв. Косова Петрит Сељими) да би ЕУ могла поништити одлуку о визној либерализацији за „Косово“ која је требало да ступи на снагу 1. јануара идуће године и блокирати своје претприступне фондове.
На ово се надовезују и западни изасланици Габријел Ескобар и Мирослав Лајчак који, према албанским изворима, Куртију у Приштини предочавају да је „или с њима, или против њих“ и да је сада тренутак да им то докаже тако што ће „испоштовати оно што је обећано и потписано“, односно да формира Заједницу српских општина. Американац Ескобар је Куртију дао „рок од два дана“ (истиче у петак, када овај број „Печата“ буде на киосцима) да приступи формирању ЗСО, чији нацрт статута наводно већ има. Од Куртија се захтева и да се изјасни о питању избора на северу Косова, као и о тзв. Охридском споразуму. Ако се не повинује, последице су неизбежне, поручио је Ескобар.

ПРЕТЊА КОЈЕ НИЈЕ БИЛО Ова „ужасавајућа“ упозорења Куртију, међутим, не могу се сматрати ничим озбиљнијим од чврге. Прво, и најважније, морамо имати на уму да Америка и Колективни запад не одустају од подршке сецесији јужне српске покрајине и да се сви њихови ултиматуми косовским Албанцима крећу у оквиру онога што је за Србију већ с оне стране црвене линије. Тек с тим на уму можемо улазити у анализу њиховог „ултиматума“ Куртију. Судећи према речима Ескобара, ни та ЗСО коју би Курти сада под „снажним“ западним притиском формирао не би била оно што је договорено у Бриселу 2013. и 2015. Заједница српских општина, како је рекао Ескобар, корисна је за „Косово“ како би „оно успоставило суверенитет на северу земље“ и „одузима Србији контролу над севером, како би је добило „Косово“. При томе, што је врло важно, Ескобар није прецизирао да ли је тај фамозни „нацрт“ статута ЗСО који Курти чува у својој фиоци израдило тзв. Косово или ЕУ, као ни да ли је он у складу са оним што су Београд и Приштина потписали у Бриселу.
Идеја о томе да Курти треба да се изјасни о некаквим изборима на северу покрајине је тек „мачка у џаку“, јер би Срби на нове изборе могли да пристану тек пошто се испуне они захтеви због којих су Срби и напустили „косовске институције“, односно формира ЗСО. До тада би избори могли да се понављају унедоглед са истоветном излазношћу од око три одсто. Дакле, ни одржавање нових избора није истински притисак на Куртија већ на Београд, јер би, када би их Курти расписао без испуњавања српских услова, тај притисак био пребачен на Србе да изађу на њих. И притискање око тзв. Охридског споразума је више индиректни притисак на Београд јер се и ту залази у поље иза наших црвених линија и онога што је председник Србије у више наврата рекао да му је неприхватљиво.
Да је ово у питању, потврђују нам и западни медији, па тако лондонски „Тајмс“, пишући о актуелној кризи на Косову и Метохији, наводи да се Запад труди да Куртија приволи на компромис са „српском мањином на северу ’Косова’“ да би одржао мир довољно дуго да Вучић, или његов наследник, на крају попусти и прихвати „дефакто реалност косовске независности“. Немачки „Франкфуртер алгемајне цајтунг“ истиче да је „нови сукоб у европском дворишту, у југоисточној Европи, последње што Западу тренутно треба“.
А какви су ти „притисци“ Колективног запада на Куртија најбоље је објаснио амбасадор Русије у Београду Александар Боцан-Харченко описујући „санкције“, односно „последице“ „Косову“ као „лицемерје и фарисејство“. „То да тако отворено и очигледно било који потези Приштине остају некажњени, свима је јасно и то је за Запад рањиво место, и за Брисел и Вашингтон. На ту болну тачку врло успешно је притисла Марија Захарова, када је подвукла да постоји критика упућена Приштини, али пост фактум, и питала где су санкције. Ако заиста хоћете нешто да урадите, онда примените те санкције, као што и радите у случају других држава веома лако. И то их је очигледно заболело, зато што су већ следећег дана почели да причају о санкцијама. А да видимо о чему се заправо ради?  Реч је о забрани учешћа Приштине у војним вежбама. И? Каве су то санкције? При томе знамо да ће се војна сарадња Запада и Приштине наставити, да ће их и даље наоружавати беспилотним летелицама и другим оружјем“, рекао је он.
Све и да се на крају деси да Вашингтон и Брисел лупе озбиљан шамар Куртију због „непослушности“, то ће бити само шамар Куртију, а не и „Косову“, које ће наставити да безрезервно подржавају у напорима да оствари пуну независност (наравно, само од Србије, а не и од њих). Можемо да се обрадујемо „притисцима“ на „Косово“ и понадамо се да ћемо бити макар мало „једнакији“ у односу на косовске Албанце у очима Запада, али то је само шарена лажа. То је као када се обрадујемо што бивши Трампов специјалац за Косово Ричард Гренел каже неку лепу реч о Србима, а онда се поново посвети борби за ослобађање Хашима Тачија из хашког казамата у којем се налази „потпуно неоправдано“.