Антидемократијом и терором против права Срба

НАША ТЕМА l ЦРНЕ УТВАРЕ НАД КОСОВОМ

Како је КФОР насрнуо на ненаоружане Србе у Звечану?

Kосовска полиција је уз сузавац, шок и димне бомбе насилно ушла у зграде три општине 26. маја да би се у понедељак 29. маја у Звечану сукобили косовска полиција, Кфор и Срби. Тако су мирни протести Срба организовани у три српске општине на северу Косова и Метохије – Звечану, Лепосавићу и Зубином Потоку – поводом насилног упада специјалних јединица Косовске полиције у просторије привремених органа ових општина чиме је омогућено да новоизабрани градоначелници уђу у општинске зграде – постали лакмус папир стабилности на Балкану.

РАФАЛНА ПАЉБА, „ЦРНИ ЈАСТРЕБ“ И ГУСТИ ДИМ Рафална паљба, запаљена возила, шок бомбе, густи облак дима и хеликоптер Кфора „црни јастреб“ из састава ратног ваздухопловства САД који је прелетао над општином Звечан, упућивао је, у тим поподневним часовима, 29. маја, да је не Север Косова већ цела Србија на корак од рата. Подсетимо да је Кфор извео акцију како би ослободио два блиндирана полицијска возила са косовским специјалцима која су опколили грађани. КФОР је штитовима насрнуо на више стотина Срба који су седели на улици и мирно пружали отпор. Уследиле су јаке експлозије и сукоб између Срба и наоружаних припадника Кфора.
Овакав развој догађаја могао се наслутити оног дана када су нови градоначелници општина, Албанци, у Зубином Потоку, Звечану и Лепосавићу, општинама са 98 одсто српског становништва, положили заклетву по косовским законима. Већ сутрадан, јаке полицијске снаге Приштине, уз примену силе, под пуном ратном опремом и уз сузавац, шок и димне бомбе насилно су ушли у зграде ове три српске општине.

Градоначелници су, подсетимо, заклетву положили у „јавним објектима“ села насељеним Албанцима. Реч је о селима која припадају општинама Бистрица, Чабра и Бољетина.
Измир Зећири из Демократске партије Косова, као нови председник општине Зубин Поток заклетву је положио у селу Чабра, насељеном искључиво Албанцима, десетак километара од Зубиног Потока, где је иначе седиште локалне администрације. Полагање заклетве председника општине Звечан Илира Пеција одржано је у школи „Иса Бољетинац“, у селу Бољетин, такође настањеним искључиво Албанцима. У просторији школе „Кадри Бистрица“ у Шаљској Бистрици, такође албанском селу, Љуљзим Хетеми именован је за градоначелника Лепосавића.
На објектима у којима су Зећири, Пеци и Хетеми положили заклетве биле су истакнуте заставе плаво-жуте боје која симболизује такозвану државност на КиМ и застава државе Албаније са црним двоглавим орлом.
Ова именовања уследила су након локалних избора одржаних 23. априла које су Срби бојкотовали.

Формализована окупација општина на северу КиМ Куртијеви гаулајтери, прерушени у назови градоначелнике, положили су заклетве, чиме је формализована окупација четири општине на северу Косова и Метохије од стране Приштине, изјавио је директор Канцеларије за КиМ Петар Петковић у саопштењу 25. маја. Петковић је оценио да вероватно никада у историји демократије није било избора са тако безначајном излазношћу, а да они који постављају мерила демократије у савременом свету резултате таквих избора признају. „Јасно је да овај акт силовања демократије и људских права јесте одговорност Аљбина Куртија, као великоалбанског идеолога и антисрпског шовинисте, али иде на душу и делу међународне заједнице, који је, руковођен кратковидим геополитичким интересима, решио да суспендује политичка права српског народа на КиМ“, навео је Петковић. Истиче да окупација никада у историји није била трајно стање, па неће бити ни у четири општине на северу КиМ, и она ће убрзо бити окончана, „међутим српски народ ће дуже од Куртијеве окупације памтити сраман начин на који су лажни корифеји савремене демократије за тако нешто дали зелено светло“. „Наш народ надживеће и ову ситуацију без преседана у савременој мирнодопској европској историји, тако што ће наставити да се свим снагама бори за мир и поштовање међународног права, а Срби са КиМ ће, уверен сам, остати јединственији него икад, јер осим своје државе Србије и сопствене одлучности немају друге одбране од зулума којем су изложени“, закључио је Петковић

НЕКА ШЕРИФИ ИДУ СВОЈИМ КУЋАМА На локалне изборе на северу покрајине 23. априла изашло је 1.567 бирача или 3,47 одсто од 45.095 регистрованих у бирачки списак.
Председник Српске листе Горан Ракић каже да Срби имају два захтева и да су са њима упознали и представнике Квинте, УНМИК –а, Кфора, али и да су они упућени амбасадама и свим релевантним факторима у Приштини.
„Наши захтеви су да нелегални, нелегитимни „шерифи“ – како сами себе називају нови градоначелници, оду својим кућама па нека шефују тамо својој родбини, женама, деци и да се све специјалне јединице које се налазе у згради општине и око ње, повуку на југ са све оклопним возилима јер ово није полицијска станица, ово је народна Општина, градска Општина која треба да служи народу а не да полицијске снаге са дугим цевима, штите неког ко је изабран са 50, можда и мање гласова. Срби протестују мирно и немају намеру никога да нападају“.

ПОРАЗ ДЕМОКРАТИЈЕ На изборима у четири српске општине на северу КиМ изашло је само 13 Срба а револт Срба је настао када су избори од стране Приштине, проглашени легитимним. То је резултирало накараддном чињеницом да је градоначелник северне Косовске Митровице која броји 20.000 становника постао Албанац са освојених тек 519 гласа. У Лепосавићу које има 19.000 становника Албанац је освојио 100 гласа, док је u Звечану са 13.000 становника градоначелник добио 114 гласа. У Зубином Потоку насељеном са 14.000 становника за новог градоначелника гласало је 196 људи. У све три ове општине у укупном броју становника општине Албанаца има мање од 2 одсто.
Што се тиче српског дела Косовске Митровице, ту одавно постоји зграда општине која је функционисала по косовскоим законима док у остале три општине, општинске зграде су истовремено биле седишта и српских привремених органа СО и оних по косовским законима.

ДУГЕ ЦЕВИ ПОРЕД СРПСКЕ ДЕЦЕ Потпредседник Српске Листе Игор Симић каже да су косовска полиција и Курти ти који желе инциденте.
„Од зграда општина направили су овде некакве војне базе, довели тешко наоружане људе са снајперима, дугим цевима непосредно поред основне школе, поред наше деце. Као што знате, деца нису у школама, нису у вртићима, сав српски народ је против оваквог начина наметања градоначелника. Ово све нема везе са демократијом, ово је пораз демократије.“
Он даље наводи да од Кфора очекују неутралност, да не пружају заштиту „илегалним параполицијским јединицама које се налазе илегално у српским општинама на северу Косова и Метохије и да сачувају мир“.
„Ми смо заинтересовани за мир. Овај народ је овде дошао да заштити мир, да заштити своје породице и у том смислу учинићемо све да сачувамо мир. Али они морају да ставе под контролу оне, подсетићу вас, који су у наше људе пуцали са леђа, оне који свакодневно, месецима уназад малтретирају Србе на КиМ, посебно на Северу.“

На све стране рањени На пријемном хируршком одељу КБЦ-а Косовска Митровица, услед повреда задобијених у нередима у Звечану, помоћ је затражило 53 људи, потврдио је директор КБЦ-а др Златан Елек. Једна особа је критично и у току је операција. Према његовим речима, у главном се ради о повредама задобијеним од шок бомби, сузавца, гумених метака и нагњечења. Број рањених припадника КФОР-а током сукоба у Звечану је 30, саопштено је медијима из ове мисије НАТО-а. Од тога, 11 војника из италијанског и 19 из мађарског контингента је задобило вишеструке повреде, укључујући преломе и опекотине од импровизованих експлозивних запаљивих направа. Три мађарска војника су рањена употребом ватреног оружја, а њихове повреде нису опасне по живот.