Велика украјинска контраофанзива
Пише Џаред Израел
Зеленски је био спреман за контраофанзиву тек када је чуо Трампа: Желим да сви људи престану да гину!
Од суботе, 4. јуна, догодило се много тога у погледу сукоба у Украјини уопштено говорећи, а нарочито у погледу украјинске контраофанзиве, о којој се претерано говори у последње време, укључујући и уништење бране у Каховки с катастрофалним последицама. Да бисмо боље разумели шта се то догађа последњих неколико дана, почнимо од начина на који су медији на Западу, током последња три месеца, пратили развој догађаја повезан са украјинском контраофанзивом, коју многи обећавају.– 27. фебруар 2023, „Вашингтон пост“: Украјински режим има „напредну западну опрему, недавно набављену, којом ће направити квалитативну разлику у неизбежном противнападу“.
– 27. март 2023, „Вашингтон пост“: „Русија наставља да напада опкољени град у ишчекивању неизбежног украјинског противнапада.“
– 28. март 2023, „Лос Анђелес тајмс“: Зеленски продужава обилазак подручја на првој линији фронта док се спрема неизбежна пролећна офанзива „и док се позорница све више припрема за украјински противнапад“.
– 3. април 2023, „Блумберг“: „Украјина гомила људске снаге и технику за неизбежан противнапад уз помоћ савезника из САД и Европе.“
– 7. април 2023, „Јукрејнијан викли“: „Кијев и Москва обележавају Дан победе у Другом светском рату усред неизбежног украјинског противнапада.“
– 11. април 2023, „Политико“: „Неизбежан украјински противнапад изложиће Нуклеарну електрану Запорожје удару.“
– 20. април 2023, „Ал Џазира“: „Украјински противнапад неизбежан док се Путин ослања на Вагнер.“
– 2. мај 2023, Ројтерс: „Док трају припреме за неизбежан противнапад, Украјина се заклиње да неће одустати од Бахмута.“
– 3. мај 2023, „Њујорк тајмс“: „Русија је оптужила украјинску владу за организовање напада дроновима, који је описала као намерни покушај да се погоди пребивалиште председника Владимира Путина“; „Украјина уверава свет да је Русија измислила инцидент како би скренула пажњу с неизбежног противнапада.“
– 8. мај 2023, „Фајненшел тајмс“: „Русија покреће непрекидни напад дроновима на Кијев у ишчекивању неизбежног контранапада.“
– 8. мај 2023, „Њујорк тајмс“: „Русија ће ове недеље обележити свој најважнији годишњи војни празник, усред растуће напетости након низа напада и неизбежног украјинског противнапада.“
– 9. мај 2023, Си-Ен-Ен: „САД објављују пакет помоћи Украјини у вредности од 1,2 милијарде долара док се чека неизбежни противнапад.“
– 19. мај 2023, Ројтерс: „Док се ближи неизбежни противнапад Кијева, Русија је овог месеца, након готово два месеца затишја, поново покренула ракетне ударе и нападе дроновима широм Украјине.“
– 31. мај 2023, „Радио Слободна Европа“: „У сусрет неизбежном противнападу украјинских снага на бојишту, француски председник Емануел Макрон позвао је на успостављање мира.“
– 1. јун 2023, „Лондон тајмс радио“: „Путин губи поверење руске јавности док се спрема неизбежан украјински противнапад.“
И, коначно, један тзв. елитни институт за истраживање из Вашингтона под називом Центар за анализу европске политике (који финансирају Стејт департмент, НАТО, „Мајкрософт“ и сличне институције и организације) поставио је стандард за западно извештавање о „Великом противнападу“ када је на својој веб-страници објавио: „Може се догодити за неколико дана, недеља или месеци, али украјински противнапад је неизбежан.“
НЕКОЛИКО МИСЛИ Као прво, као што сте наравно приметили, у свих 16 цитата тврди се да Украјинци само што нису покренули своју контраофанзиву; па ипак, премда постоји много начина да се ова идеја изрази, сви су они користили исти израз – „looming“ (неизбежан) – а то су урадили иако контраофанзива заправо није требало да буде покренута ни на један од ових 16 датума. Стога, поново се саопштавају лажне информације уз коришћење истог израза. Тврдим да ово једино има смисла уколико су ове лажне вести скуване у истом лонцу, можда у форми редовног информисања или писаних смерница које припрема апарат који се састоји од агената украјинског режима и, наравно, агената снага НАТО-а, који су, уосталом, и спонзорисали државни удар 2014. године, који је Украјину окренуо у насилно антируском смеру, а без чије подршке украјински режим не би потрајао ни шест месеци.
Вође НАТО-а и украјинског режима желели су да се гаји илузија да ће се контраофанзива догодити сваког тренутка иако су они контролисали украјинску војску и знали да од тога нема ништа.
Друго, с обзиром на то да апарат НАТО-а и украјинског режима контролише украјинску војску, зашто није тим снагама наредио да заиста покрену контраофанзиву у марту, априлу или мају? Безбројна обећања и одгађања сигурно представљају срамоту. Одговор на питање зашто се то није десило крије се у томе што је украјинска војска преслаба по наоружању и, што је још важније, нема довољан број обучених људи да би имала било какву шансу да победи, па је било боље да се настави с обећањима и одгађањем контраофанзиве него посматрати уништење војске.
Треће, зашто у том случају НАТО једноставно није наредио Зеленском да каже да се контраофанзива одгађа до даљег? Чему потреба да се константно тврди да ће се догодити сваки час?
Одговор је да је једина нада оних који користе Украјинце као заменске снаге у борби против Русије да Украјина заиста порази Русију, та да им се обезбеди велика количина оружја и обучи огроман број људи да користе то оружје, што је процес за који је потребно доста времена и енормне количине новца, а заузврат захтева да људи са Запада подрже украјински режим против Русије. Међутим, мале су шансе да ће обични људи, укључујући и оне који су прогутали причу која подржава пропаганду украјинског режима, толерисати развучени рат који у било којем тренутку може постати нуклеарни само да би подржали страну која не може победити, да не спомињем њихову спремност да дозволе да се њихов новац од пореза користи за такав циљ, па је стога потребно непрестано обећавати да ће одважни Украјинци сваки час покренути „Велику контраофанзиву“.
Четврто, да ли су ови људи који пласирају овакве вести, Британци, Американци, Арапи, Украјинци и остали знали да оно о чему су извештавали није било истинито? Јесу ли знали да седмицу за седмицом „Велика контраофанзива“ није била неизбежна?
Како су могли да не знају?
Сви ти извори вести имају људе који проверавају чињенице чији је посао да знају. Све и да неки новинар или уредник није знао да није истинита прича о „неизбежном“ која је објављена, седмицу или две после, након што се никаква контраофанзива није заиста десила, они су морали знати.
Уместо што шире лажи, требало је да ови медији раскринкају кампању ширења лажних вести. Међутим, сви су они учествовали у тој кампањи и постали медијски продужетак антируске стране у овом рату, па стога не можемо претпоставити да је истина било шта што они кажу о рату.
АНАЛИЗА Имајући на уму ове четири ставке, размотримо све што се дешавало од суботе, 4. јуна, до јутра у четвртак, 8. јуна.
Субота, 3. јун, 00.01 по њујоршком времену. „Волстрит џорнал“ објавио је интервју с вођом украјинског режима Владимиром Зеленским под насловом: „Украјински Зеленски: Спремни смо на контраофанзиву“ у којем не каже само „спремни смо на контраофанзиву“. Он експлицитно каже: „Од данас смо спремни да то урадимо.“ „Од данас.“
У току претходна три месеца, док су медији свуда извештавали да ће Украјина у сваком тренутку покренути своју контраофанзиву, Зеленски никада није рекао да је Украјина спремна да то уради „од данас“. Никада. Чему онда промена? Мислим да је главни разлог Доналд Трамп. Како је известио лондонски лист „Спектејтор“ у току Трамповог интервјуа за Си-Ен-Ен 11. маја „догодио се један знаковит тренутак у тој градској скупштини препуној особља Си-Ен-Ена када је новинар који је водио разговор упитао: ’Можете ли рећи за кога бисте волели да победи у овом рату, Украјина или Русија?’ Трамп је одговорио: ’Желим да сви престану да гину. Они гину, и Руси и Украјинци. Желим да престану да гину.’ Публика у Гофстауну, у Њу Хемпширу – кључна прва примарна држава у процесу номинације за републиканце – реаговала је уз гласне овације.“
Ово су озбиљне ствари. Узимајући у обзир хистерију против Русије коју подстичу и медији и политичари у САД (и остатку света), Трампово одбијање да каже „Желим да Украјина победи, наравно“, заједно с његовом изјавом да му је једнако стало и до Руса и до Украјинаца, и чињеницом да су му клицали што је то рекао – јесу нешто запањујуће.
Истина је да у већини земаља НАТО-а анкете показују да је више људи за давање новца Украјини него против (што није случај у Италији и Мађарској), али сматрам да су такве анкете обмањујуће. Зашто?
Зато што, узимајући у обзир климу мржње против Русије коју званичници подржавају, људи оклевају да кажу анкетарима (односно странцима) да сумњају или потпуно одбијају званични став. Људи су далеко спремнији да подрже различите ставове уколико виде неку врсту моћи на својој страни, а Трамп дефинитивно представља моћ. Кад је дао те изјаве, охрабрио је милионе људи који желе да Запад престане да пружа подршку Украјини. Уколико успе да превазиђе правне проблеме у којима се налази, он ће бити републикански кандидат за председника; у току своје кампање сигурно би имао велики утицај у охрабривању јавног мишљења које се противи рату (да не спомињемо каква би то катастрофа била за политику НАТО-а против Русије уколико би он победио).
Трампов став, као и чињеница да му је рејтинг порастао, а не пао након појављивања на Си-Ен-Ену, представљају ноћну мору за вође НАТО-а, па су стога рекли својим подређенима у Украјини да је времена мало и да, шта год да се деси, Украјинци морају узбуркати ствари. Они морају изгледати као победници и/или учинити да Руси изгледају веома лоше. Одатле и невероватно самоуверена изјава Зеленског: „Од данас, ми смо спремни да то урадимо“, након које је уследила прилично несамоуверена изјава: „Искрено, то може завршити свакако, на потпуно различите начине. Али ми ћемо то урадити.“
КОНФУЗИЈА НА МЕДИЈСКОМ ФРОНТУ? Право питање јесте шта су то они хтели да ураде? То питање је висило у ваздуху читаву ту суботу, а нико га није поставио иако је било веома присутно, надвило се над детаљни пренос интервјуа са Зеленским у западним медијима. Шта је требало да се деси? И, према извештајима, читав дан владао је мир на украјинском фронту.
Субота, 3. јун, 19.00 по британском летњем времену. Док је свет чекао да се нешто деси, лондонски „Тајмс“ интервјуисао је главног саветника Зеленског: „Др Ихор Зховква, заменик начелника председниковог кабинета и његов главни саветник за иностране послове, рекао је да је војним снагама потребно појачање да би почела дугоочекивана операција, која је била планирана као пролећна офанзива, али ће се сада десити на лето.“ „Радим на дипломатском фронту и мој задатак је да обезбедим више оружја, више подршке, више муниције. Међутим, уколико желите да покренете успешну контраофанзиву, морате имати све на располагању, укључујући и артиљерију, оклопна возила и тенкове, тако да ми вероватно немамо довољно.“
Зашто је Зховква да ову изјаву? Зато што је он задужен да набави „више оружја, више подршке, више муниције“, и зато што је, у случају да Зеленски јесте наредио да се „данас“ покрене контраофанзива која ће неизбежно бити катастрофална, желео да је обезбеди, да не буде он тај којег ће кривити зато што је режиму створио лажни утисак да су они имали довољно оружја и обучених људи да је изведу.
У међувремену, оно што се дешавало у војном смислу било је — још ништа. Ако, као што је „Тајмс“ цитирао Зховкву, „неизбежна“ контраофанзива не би требало да почне до лета, на шта је Зеленски мислио да је требало да почне „од данас“, али „може завршити свакако, на потпуно различите начине. Али ми ћемо то урадити?“ Заиста, на шта је мислио?
Понедељак, 5. јун, 1.17 по московском времену. У чланку под насловом „Пропао покушај офанзиве војске Украјине – Министарство одбране Русије“, како извештава ТАСС, новинска агенција Владе Русије: „Украјинске оружане снаге нису постигле успех у великој офанзиви на пет сектора фронта на подручју јужног Доњецка.“ Како пише ТАСС, у току офанзиве коју је покренула Украјина са својом 23. и 31. механизованом бригадом, непријатељ је: „Изгубио више од 250 војника, 16 тенкова, три механизована борбена возила пешадије и 21 борбено оклопно возило.“
Понедељак, 5. јун, 13.45 по њујоршком времену. Док је водећа новинска агенција САД, АП, преносила ову причу коју је објавио ТАСС, руска агенција је већ извештавала да су Украјинци покушавали да покрену другу офанзиву. Извештавање АП о томе било је чудно. Узмимо у обзир наслов из АП, објављен на интернет-страници часописа „Марин корпс тајмс“: „Русија тврди да Украјина напада: Кијев тврди да је то дезинформација.“
Тврдња да се десила битка била је сама по себи дезинформација? Да бих се уверио да није било грешке у објави тог наслова, проверио сам исту причу АП-а онако како је објављена у шпанским новинама „Паис“, према којој је локални званичник дао следећу изјаву након што су Украјинци разбијени када су напали источни Доњецк у недељу: „Непријатељ је уложио још већу силу у напад него јуче (недеља), па је организован ’нови и јачи’ покушај да се пробије линија фронта, изјавио је Рогов, те додао: ’Битка је у току’.“
Како је одговорио украјински режим? Као што је раније наведено у наслову новина „Марин корпс тајмс“, у причи АП-а коју је објавио „Паис“ наводи се следеће: „Власти у Кијеву тврде да су извештаји о нападу били руски трик с дезинформацијама јер се украјинска војска припрема за надалеко очекивану контраофанзиву након више од 15 месеци рата.“ Али зар није capo dei capi изјавио за „Волстрит џорнал“: „Од данас, ми смо спремни.“ Да ли Зеленски пропагира руске дезинформације?
Посматрајући објаву АП-а три сата касније, потражио сам реченицу „извештаји о нападу су руска дезинформација“ и добио сам следећу чудну поруку од Гугл претраживача, коју сам усликао за будуће генерације: „Чини се да се резултати ове претраге брзо мењају. Уколико је ово нова тема, понекад може потрајати док поуздани извори објаве информације.“ Поуздани извори? Хммм.
Резултати претраге приказали су стари наслов АП-а: „Русија тврди да Украјина напада: Кијев тврди да је то дезинформација.“ Међутим, када сам кликнуо на један такав резултат, отворила се прерађена објава АП-а са следећим новим насловом: „Украјина покушава да прекине пат-позицију на фронту што може бити почетак контраофанзиве.“ Чланак је био идентичан, осим украјинске тврдње да је извештај да је битка у току био „руска превара помоћу лажних вести“, па у новој верзији стоји следеће: „Иако не дају експлицитну потврду да постоји такав напор великих размера (тј. контраофанзива – Џ. И.), власти у Кијеву изјавиле су да су њихове снаге заиста појачале офанзивне операције и да има напретка, али су навели и да су неке руске објаве лажне информације.“
Уместо што наглашавају то, тако што ће сада тврдити да се воде борбе, Украјинци су признали да су раније лагали када су рекли да су извештаји о битки представљали „руске лажне информације“, а АП је покрио украјински режим тако што су задржали исту причу, осим што су заменили украјинску тврдњу да су извештаји о битки били руска превара са новом тврдњом да се борбе дешавају, али да је нешто од тога што су Руси рекли лаж. На овај начин, када би неко прочитао стару верзију, а онда касније нову верзију, помислио би да се ништа није променило. Срећом, имао сам снимак екрана старе верзије, па сам знао да је ово био још један пример у којем западни медији покривају украјински режим.
Шта се дешавало са Украјинцима? Мислим да је, након што је Зеленски изјавио за „Волстрит џорнал“: „Од данас, ми смо спремни да то урадимо“, НАТО схватио да Украјинци морају да ураде нешто да не би испали смешни, па је зато у недељу извршен напад с две механизоване бригаде. То се показало као катастрофална одлука, па су у понедељак Украјинци изјавили за западне медије да је читава прича о битки измишљена. Међутим, онда се НАТО забринуо да би то што Украјина пориче да се било шта десило такође могло изгледати смешно, па су натерали Украјинце да признају да је битка у току, али да се Русима не може веровати, док су западни медији послушно брисали оно што су из Украјине првобитно изјавили.
У међувремену, уторак, 6. јун, 19.28 по московском времену: ТАСС је цитирао руског министра одбране Сергеја Шојгуа, који је рекао да је, у току три дана, колико је битка трајала, а у којој су учествовале две механизоване бригаде у недељу и њих пет у понедељак „Украјина изгубила до 3.715 војника, 52 тенка и 207 оклопних борбених возила, 134 камиона, 48 топова пољске артиљерије, као и пет летелица, два хеликоптера и 53 дрона.“
За разлику од већине западних медија, Ројтерс је пренео да „Министарство одбране Украјине није одмах одговорило на захтев за коментар“.
Наступ Украјине 5. јуна, када је у одговору на руски извештај да Украјина губи јер одбија тако што пориче, а онда и признаје да се уопште одиграла икаква битка, док је 6. јуна одбила да одговори Шојгуу, сигурно подржава тврдњу Русије да је украјинска офанзива била катастрофа.
Уторак, 6. јун, 2.50 по украјинском времену. Рано ујутро у уторак неко је бомбардовао брану Какховка, која је била под контролом Русије, што је довело до великих поплава. ТАСС је јавио да је, према речима Владимира Салдоа, в. д. гувернера регије Херсон, Украјина користила ракетни систем „олха“ с вишеструким лансирањем да уништи хидрауличне вентиле. НАТО, Украјина и већина западних медија окривили су Русију. Лондонски „Телеграф“ је пренео да је „Олаф Шолц, немачки канцелар, оптужио Москву да је спровела напад ’да би зауставила украјинску офанзиву’“. Украјинску офанзиву?
Након оптужбе да је Русија разнела брану, „Телеграф“ је изнео и оптужбу да је, када је СССР разнео још једну украјинску брану у току Другог светског рата, Совјетски Савез „био мотивисан истом намером да одуговлачи напредак непријатеља“. Међутим, што се тиче украјинске војне акције извршене 4. и 5. јуна, у чланку објављеном 5. јуна навече, „Телеграф“ наводи следеће: „Шта год да се дешава сад у Украјини вероватно представља део тог контекста у којем се обликују операције.“
„Шта год да се дешава?“ „Вероватно представља део?“ Ако „Телеграф“ и не зна шта се десило на терену 4. и 5. јуна, како је уопште могао да тврди да су Руси уништили брану коју су они контролисали, поплавивши градове које су они контролисали, наводно тако уклонивши своје сопствене војнике, те тако одсекли главни довод воде до Крима који они контролишу, све са циљем да би зауставили украјинску тзв. офанзиву за коју су Руси рекли да је почела, али да је до сада катастрофа, на шта су Украјинци рекли Ројтерсу да немају коментара; за коју је Олексиј Данилов, секретар украјинског Савета за државну безбедност и одбрану, изјавио за Ројтерс 7. јуна да није почела и да „када почнемо контраофанзиву, сви ће то знати“?
Поређење совјетске тактике „спаљене земље“ из Другог светског рата са уништењем још једне украјинске бране открива апсурдност западних тврдњи о наводном мотиву Русије. Совјети су били трагично неприпремљени на инвазију нациста, одатле неопходност уништавања све искористиве инфраструктуре на коју би нацисти могли наићи. Насупрот томе, у току последња три месеца, руска војска и локалне милиције изградиле су оно што Ројтерс назива „огромна мрежа руских утврђења која се протежу од западне Русије кроз источну Украјину све до Крима, са циљем припреме за велики напад Украјине“. Осим тога, нацисти су имали добро обучену војску од 3,5 милиона војника. За разлику од њих, Украјина има слабије снаге које се састоје од углавном лоше обучених трупа. Зашто би Русија уништила своју брану, што је очигледно потез очајника, када је главни саветник Зеленског изјавио за (лондонски) „Тајмс“ 3. јуна да Украјина не може покренути одговарајућу контраофанзиву до лета?
Сматрам да је прилично јасно шта се стварно десило. Након што су политички моћници присилили Зеленског да заоштри причу, Украјинци су били присиљени да нападну Русе прво са две, а онда и са пет механизованих бригада чисто да Зеленски не би испао смешан, па су на крају Украјинци били згажени. Да би скренули пажњу са овог моралног/политичког/војног банкрота, НАТО и Украјинци предузели су очајнички терористички потез и уништили брану Какховка, што је био чин за који западни политичари и медији сада апсурдно желе да окриве жртве самог тог чина.