Američka ambasada kreira optužnice protiv Dodika

Predsednik RS ponovo kritikovao ambasadora Majkla Marfija zbog mešanja ambasade SAD u unutrašnja pitanja BiH i naveo da ta ambasada ne samo kontroliše već i kreira „slučajeve“ koji se protiv njega vode u Tužilaštvu BiH

Bošnjačke političke strukture i njihovi zapadni pokrovitelji ne odustaju od namere da preko „dekreta“ lažnog visokog predstavnika Kristijana Šmita i presuda Ustavnog suda Bosne i Hercegovine razvlaste Republiku Srpsku i tako stvore uslove za unitarizaciju dejtonske tvorevine. Jedan od njihova dva najjača „aduta“, već pomenuti Ustavni sud, ostao je ovih dana i bez drugog srpskog člana pošto je sudija iz manjeg entiteta Zlatko Knežević saopštio, nakon bolovanja, da iz zdravstvenih razloga podnosi zahtev za odlazak u prevremenu penziju. Mada Knežević formalno ovu odluku nije doneo na ranije upućeni zahtev Narodne skupštine RS da napusti politički antisrpski sud iz Sarajeva, njegovim penzionisanjem Ustavni sud BiH će ostati bez ijednog člana iz RS, čime će njegovo funkcionisanje biti diskreditovano, a donošenje presuda usporeno. Pre Kneževića u penziju su otišli još jedan sudija iz RS Miodrag Simović, kao i njihov hrvatski kolega Mate Tadić, pa će u novonastalim okolnostima, zbog nedostatka kvoruma, biti „zaleđen“ rad Velikog veća (koje isključivo čine sudije iz dva entiteta) i Malog veća, dok će se jedino održavati Plenarne sednice Ustavnog suda za čiji rad je potrebno prisustvo najmanje pet od devet članova koliko broji s trojicom stranaca.

LJUTNJA BEĆIROVIĆA Odluka Kneževića da, zbog odlaska u penziju, napusti rad u Ustavnom sudu BiH izazvala je oštru negativnu reakciju bošnjačkog člana Predsedništva BiH Denisa Bećirovića, koji ju je doživeo kao „dalje potkopavanje ustavnog poretka Bosne i Hercegovine“, a kao glavnog krivca za to označio je Milorada Dodika. Zbog toga je pozvao zemlje svedoke Dejtonskog sporazuma da „najoštrije sankcionišu rušitelje ustavnog poretka BiH“, dok je od Kristijana Šmita zatražio da „počne štititi Dejtonski sporazum“.
„Pozivanje sudija Ustavnog suda BiH iz reda srpskog naroda da podnesu ostavke predstavlja jedan od najopasnijih antidejtonskih poteza od 1995. godine do danas. To je reinkarnacija politike ratnog zločinca Radovana Karadžića i udar na osnove Dejtonskog mirovnog sporazuma i Ustava BiH. Vreme je da se Milorad Dodik i njegovi sledbenici zaustave pre nego što bude kasno za očuvanje mira i sigurnosti u zemlji i regiji“, naglasio je Bećirović. Da bi podigao rejting osporenog Ustavnog suda, ovaj istoričar, rođen 1975. u Tuzli, izneo je neistinitu tvrdnju „da je Ustavni sud BiH stariji 31 godinu od manjeg entiteta“. Pri tome je svesno zaboravio na činjenice da je Ustavni sud BiH u periodu od svog formiranja 1964. pa do nestanka Jugoslavije bio samo najviši sudski organ jedne federalne jedinice, a ne nezavisne države, kao i da je Republika Srpska stvorena 1992, a ne tri godine kasnije u Dejtonu, kako pokušavaju da predstave bošnjački političari.
Na tu činjenicu ga je, u reakciji koja je ubrzo usledila, podsetio predsednik RS konstatujući da je prva srpska država zapadno od Drine „starija od Ustavnog suda BiH koji je nastao Dejtonskim mirovnim sporazumom 1995. godine“. Dodik je, osim toga, upitao Bećirovića „zašto, s obzirom na to da su mu usta puna teritorijalnog integriteta i suvereniteta BiH, ništa ne čini da ovoj zemlji vrati oduzeti joj suverenitet“, naglasivši da u zajedničkim organima dejtonske tvorevine nikada nije usvojen Zakon o Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine kojim bi iz ovog organa bili odstranjeni strani arbitri.
Jasno je, naravno, da Bošnjaci ne žele puni suverenitet „jedine im domovine“ jer bi time ostali bez dragocene podrške stranih faktora u zajedničkom „projektu“ gašenja nepoželjne „vlaške tvorevine“. Da se na tom poslu „udruženim snagama“ marljivo radi, pokazao je i nedavni, peti po redu konsultativni sastanak „eksperata“ o pitanju „državne imovine“ koji je, da li baš slučajno, održan u američkoj ambasadi u Sarajevu. Na skupu se, kako je saopšteno, razgovaralo o „mogućnostima regulisanja u okviru sveobuhvatnog rešenja pitanja državne imovine Bosne i Hercegovine“, što pokazuje da se – i pored jasnog stava Banjaluke da je pitanje statusa entitetske imovine rešeno Dejtonskim sporazumom – priprema „stručna podloga“ za donošenje „zakona“ koji bi se pokušao nametnuti Šmitovim „dekretom“.

DODIKOVA KRITIKA AMERIČKOG AMBASADORA To što je ambasada „supersile u opadanju“, suprotno svim diplomatskim normama, bila domaćin sastanka o čisto unutrašnjim pitanjima BiH, poslužilo je kao povod Miloradu Dodiku da uputi nove oštre kritike na račun ambasadora Sjedinjenih Američkih Država u Sarajevu Majkla Marfija. „Sastanci samozvanih eksperata u američkoj ambasadi ili zgradi gde je nekad bila kancelarija visokog predstavnika o pitanju imovine je brutalno mešanje u unutrašnja pitanja i defakto priznanje da je BiH kolonija. Možda je pitanje imovine za američkog ambasadora tek način da ubije dosadu u sarajevskoj kotlini, međutim zbog tog pitanja mi smo imali građanski rat devedesetih godina. Nije Republika Srpska izgubila više od 20.000 svojih najboljih sinova koji su branili kuće i imovinu da bi joj zemlju 30 godina nakon rata krčmili Izetbegović, Marfi ili Šmit. Nikakav predlog koji o tom pitanju dođe sa adrese koja se nepozvano i neovlašćeno bavi našim unutrašnjim pitanjima u Republici Srpskoj neće biti razmatran“, poručio je Dodik.
Predsednik Republike Srpske je takođe saopštio da ambasada SAD u Bosni i Hercegovini ne samo kontroliše već i kreira „slučajeve“ koji se protiv njega vode u Tužilaštvu BiH, obznanivši da je nedavno na primopredaji predmeta protiv njega u Tužilaštvu bio prisutan predstavnik „Marfijevog tima“. „To znači da oni kreiraju tako nešto“, zaključio je Dodik.
Nešto drugačije od stalnih pretnji koju predstavnici Kolektivnog zapada upućuju Republici Srpskoj i njenom prvom čoveku bile su, bar na prvi pogled, reči koje je prilikom nedavne posete BiH izgovorio funkcioner NATO-a Džejms Maki. Direktor za bezbednosnu politiku i partnerstvo u sektoru za politička pitanja NATO-a je, naime, saopštio „da BiH nije spremna za članstvo u zapadnoj vojnoj alijansi, pošto postoje mnoge reforme koje ova zemlja mora ispuniti“. Ništa manje značajno nije bilo ni Makijevo objašnjenje da „NATO ne može odlučiti o tome hoće li se BiH pridružiti Severnoatlantskom savezu, već da odluku o tome mora doneti sama Bosna i Hercegovina na osnovu svojih demokratskih načela i procedura unutar zemlje“.
Iako je Maki ovim demantovao tvrdnje bošnjačkih funkcionera, a pre svih ministra odbrane Zukana Heleza da je Bosna maltene pred ulaskom u vojnu alijansu iz Brisela, iz njegovog „spuštanja lopte na zemlju“ ne bi trebalo izvlačiti preterano optimističke zaključke. Sigurno je da NATO, a u prvom redu gazda iz Vašingtona, neće odustati od namere da što pre „usisa“ nekadašnju centralnu jugoslovensku republiku, u čemu će imati čvrstu podršku oba partnera iz Federacije BiH. Da i Hrvati u tom pogledu ignorišu stavove Srpske pokazala je nedavna izjava predsedavajuće Savetu ministara BiH Borjane Krišto (izrečena prilikom susreta sa ukrajinskim ambasadorom) „da su integracije u EU i NATO glavni spoljnopolitički ciljevi Bosne i Hercegovine“. Jedina prepreka postizanju konsenzusa, kojom bi bila ispoštovana procedura unutar BiH o kojoj je govorio Džejms Maki, jeste vladajuća koalicija iz Banjaluke, pošto je „konstruktivna“ opozicija iz RS već odavno ispoljila saglasnost sa ulaskom Bosne i Hercegovine u antiruski vojni savez.

PUTIN ODLIKOVAO DODIKA ORDENOM ALEKSANDRA NEVSKOG Predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin odlikovao je Milorada Dodika Ordenom Aleksandra Nevskog. U ukazu koji je potpisao prvi čovek najveće slovenske države se navodi da je ovo priznanje dodeljeno predsedniku RS „za veliki doprinos razvoju saradnje Rusije i BiH i jačanju partnerstva s Republikom Srpskom“. Milorad Dodik je na prijemu, koji je u manjem entitetu BiH organizovan povodom Dana Rusije 12. juna, istakao da je „izuzetno ponosan na odlikovanje koje mu je dodelio predsednik Ruske Federacije“. „Koliko sam razumeo, reč je o najvišem odlikovanju koje se dodeljuje stranim državnicima. Drago mi je da me tretiraju na taj način. Uživaću u trenutku kada taj orden budem primao od predsednika Ruske Federacije,“ naglasio je Dodik, istakavši da su odnosi Srpske i Rusije „prijateljski i puni razumevanja“, kao i da obe strane „neguju iste porodične i tradicionalne vrednosti“.

SDS DOBILA NOVOG PREDSEDNIKA A najjača od tih prozapadnih partija, Srpska demokratska stranka (SDS) dobila je novog predsednika, dosadašnjeg vršioca dužnosti prvog čoveka SDS-a doktora Milana Miličevića. Ovaj specijalista neurologije iz Teslića je, nakon što je na Skupštini stranke dobio podršku 347 od 352 prisutna delegata, najavio da će SDS pod njegovim vodstvom „delovati beskompromisno i bez ikakve kohabitacije sa aktuelnom vlašću“. Zapravo može se s velikom dozom sigurnosti reći da će SDS nekad najsnažnija partija RS, kojoj pripadaju velike zasluge za njeno formiranje, nastaviti da ide „utabanim stazama“ poslušničke saradnje sa zapadnim silama koje su „trasirali“ Miličevićevi prethodnici Mladen Bosić, Vukota Govedarica i Mirko Šarović.
Nije problem što Miličević kritikuje ekonomsku i socijalnu politiku vladajuće koalicije, poručuje kako su on i Dodik dva različita sveta, te smatra da je BiH dovoljan okvir za RS. Nevolja za srpske nacionalne i državne interese je u tome što on – iako verbalno ističe da se SDS zalaže za zaštitu imovine Srpske – u praksi nije ništa učinio na tom planu, tačnije rečeno izbegao je da se njegova stranka u aprilu ove godine pridruži vladajućem bloku u potpisivanju izjave koja je trebalo da pokaže zajednički stav svih relevantnih političkih faktora RS u odbrani ugroženih dejtonskih ustavnih prava. Podsetimo da je Miličević tada, u svojstvu vršioca dužnosti predsednika SDS-a, najpre na prvom sastanku čelnika stranaka u Banjaluci, dao načelnu saglasnost na ponuđeni dokument, da bi zatim – nakon što je, kako neki tvrde, dobio suprotnu sugestiju od važnog faktora – promenio mišljenje i odbio da ga potpiše.

Mada je, čestitajući Miličeviću izbor za predsednika stranke, izrazio „želju da se SDS vrati kući“, Dodik nema nikakvih iluzija da bi ova partija pod vođstvom novog lidera mogla da promeni dosadašnju politiku. To je potvrdila i oštra reakcija predsednika RS na najavu Miličevića da će u slučaju usvajanja zakona o kleveti u Narodnoj skupštini RS to izazvati velike demonstracije na ulicama, kao i da će se njegova stranka „potruditi da tako bude“. Dodik je ovu pretnju prvog čoveka SDS-a povezao sa sastankom održanim nedavno u ambasadi Velike Britanije u Sarajevu na kome je, kako je objasnio, koncipirana revolucija za Srpsku koja se zove „Sloboda narodu ili slobodan narod”. „To znači da oni imaju nameru ovo što kaže Milan Miličević – da izvedu ljude na ulicu. Izvedite ih na ulicu, izvešćemo ih i mi da brane ovu republiku, pa da vidimo kako će to izgledati. Ulica nije rešenje, ali ako oni hoće, obračunaćemo se na ulici. Naravno, politički“, poručio je Dodik.
Želimo da se nadamo da do ovih obračuna, političkih, a pogotovo fizičkih na ulicama Srpske ipak neće doći jer su nemiri u manjem entitetu dejtonske tvorevine upravo ono što žele neprijatelji prve srpske države zapadno od Drine. Oni koji veruju da korišćenjem međusrpskih sukoba mogu destabilizovati, a možda i srušiti s vlasti nepodobno rukovodstvo u Banjaluci.