Америчка амбасада креира оптужнице против Додика

Председник РС поново критиковао амбасадора Мајкла Марфија због мешања амбасаде САД у унутрашња питања БиХ и навео да та амбасада не само контролише већ и креира „случајеве“ који се против њега воде у Тужилаштву БиХ

Бошњачке политичке структуре и њихови западни покровитељи не одустају од намере да преко „декрета“ лажног високог представника Кристијана Шмита и пресуда Уставног суда Босне и Херцеговине развласте Републику Српску и тако створе услове за унитаризацију дејтонске творевине. Један од њихова два најјача „адута“, већ поменути Уставни суд, остао је ових дана и без другог српског члана пошто је судија из мањег ентитета Златко Кнежевић саопштио, након боловања, да из здравствених разлога подноси захтев за одлазак у превремену пензију. Мада Кнежевић формално ову одлуку није донео на раније упућени захтев Народне скупштине РС да напусти политички антисрпски суд из Сарајева, његовим пензионисањем Уставни суд БиХ ће остати без иједног члана из РС, чиме ће његово функционисање бити дискредитовано, а доношење пресуда успорено. Пре Кнежевића у пензију су отишли још један судија из РС Миодраг Симовић, као и њихов хрватски колега Мате Тадић, па ће у новонасталим околностима, због недостатка кворума, бити „залеђен“ рад Великог већа (које искључиво чине судије из два ентитета) и Малог већа, док ће се једино одржавати Пленарне седнице Уставног суда за чији рад је потребно присуство најмање пет од девет чланова колико броји с тројицом странаца.

ЉУТЊА БЕЋИРОВИЋА Одлука Кнежевића да, због одласка у пензију, напусти рад у Уставном суду БиХ изазвала је оштру негативну реакцију бошњачког члана Председништва БиХ Дениса Бећировића, који ју је доживео као „даље поткопавање уставног поретка Босне и Херцеговине“, а као главног кривца за то означио је Милорада Додика. Због тога је позвао земље сведоке Дејтонског споразума да „најоштрије санкционишу рушитеље уставног поретка БиХ“, док је од Кристијана Шмита затражио да „почне штитити Дејтонски споразум“.
„Позивање судија Уставног суда БиХ из реда српског народа да поднесу оставке представља један од најопаснијих антидејтонских потеза од 1995. године до данас. То је реинкарнација политике ратног злочинца Радована Караџића и удар на основе Дејтонског мировног споразума и Устава БиХ. Време је да се Милорад Додик и његови следбеници зауставе пре него што буде касно за очување мира и сигурности у земљи и регији“, нагласио је Бећировић. Да би подигао рејтинг оспореног Уставног суда, овај историчар, рођен 1975. у Тузли, изнео је неистиниту тврдњу „да је Уставни суд БиХ старији 31 годину од мањег ентитета“. При томе је свесно заборавио на чињенице да је Уставни суд БиХ у периоду од свог формирања 1964. па до нестанка Југославије био само највиши судски орган једне федералне јединице, а не независне државе, као и да је Република Српска створена 1992, а не три године касније у Дејтону, како покушавају да представе бошњачки политичари.
На ту чињеницу га је, у реакцији која је убрзо уследила, подсетио председник РС констатујући да је прва српска држава западно од Дрине „старија од Уставног суда БиХ који је настао Дејтонским мировним споразумом 1995. године“. Додик је, осим тога, упитао Бећировића „зашто, с обзиром на то да су му уста пуна територијалног интегритета и суверенитета БиХ, ништа не чини да овој земљи врати одузети јој суверенитет“, нагласивши да у заједничким органима дејтонске творевине никада није усвојен Закон о Уставном суду Босне и Херцеговине којим би из овог органа били одстрањени страни арбитри.
Јасно је, наравно, да Бошњаци не желе пуни суверенитет „једине им домовине“ јер би тиме остали без драгоцене подршке страних фактора у заједничком „пројекту“ гашења непожељне „влашке творевине“. Да се на том послу „удруженим снагама“ марљиво ради, показао је и недавни, пети по реду консултативни састанак „експерата“ о питању „државне имовине“ који је, да ли баш случајно, одржан у америчкој амбасади у Сарајеву. На скупу се, како је саопштено, разговарало о „могућностима регулисања у оквиру свеобухватног решења питања државне имовине Босне и Херцеговине“, што показује да се – и поред јасног става Бањалуке да је питање статуса ентитетске имовине решено Дејтонским споразумом – припрема „стручна подлога“ за доношење „закона“ који би се покушао наметнути Шмитовим „декретом“.

ДОДИКОВА КРИТИКА АМЕРИЧКОГ АМБАСАДОРА То што је амбасада „суперсиле у опадању“, супротно свим дипломатским нормама, била домаћин састанка о чисто унутрашњим питањима БиХ, послужило је као повод Милораду Додику да упути нове оштре критике на рачун амбасадора Сједињених Америчких Држава у Сарајеву Мајкла Марфија. „Састанци самозваних експерата у америчкој амбасади или згради где је некад била канцеларија високог представника о питању имовине је брутално мешање у унутрашња питања и дефакто признање да је БиХ колонија. Можда је питање имовине за америчког амбасадора тек начин да убије досаду у сарајевској котлини, међутим због тог питања ми смо имали грађански рат деведесетих година. Није Република Српска изгубила више од 20.000 својих најбољих синова који су бранили куће и имовину да би јој земљу 30 година након рата крчмили Изетбеговић, Марфи или Шмит. Никакав предлог који о том питању дође са адресе која се непозвано и неовлашћено бави нашим унутрашњим питањима у Републици Српској неће бити разматран“, поручио је Додик.
Председник Републике Српске је такође саопштио да амбасада САД у Босни и Херцеговини не само контролише већ и креира „случајеве“ који се против њега воде у Тужилаштву БиХ, обзнанивши да је недавно на примопредаји предмета против њега у Тужилаштву био присутан представник „Марфијевог тима“. „То значи да они креирају тако нешто“, закључио је Додик.
Нешто другачије од сталних претњи коју представници Колективног запада упућују Републици Српској и њеном првом човеку биле су, бар на први поглед, речи које је приликом недавне посете БиХ изговорио функционер НАТО-а Џејмс Маки. Директор за безбедносну политику и партнерство у сектору за политичка питања НАТО-а је, наиме, саопштио „да БиХ није спремна за чланство у западној војној алијанси, пошто постоје многе реформе које ова земља мора испунити“. Ништа мање значајно није било ни Макијево објашњење да „НАТО не може одлучити о томе хоће ли се БиХ придружити Северноатлантском савезу, већ да одлуку о томе мора донети сама Босна и Херцеговина на основу својих демократских начела и процедура унутар земље“.
Иако је Маки овим демантовао тврдње бошњачких функционера, а пре свих министра одбране Зукана Хелеза да је Босна малтене пред уласком у војну алијансу из Брисела, из његовог „спуштања лопте на земљу“ не би требало извлачити претерано оптимистичке закључке. Сигурно је да НАТО, а у првом реду газда из Вашингтона, неће одустати од намере да што пре „усиса“ некадашњу централну југословенску републику, у чему ће имати чврсту подршку оба партнера из Федерације БиХ. Да и Хрвати у том погледу игноришу ставове Српске показала је недавна изјава председавајуће Савету министара БиХ Борјане Кришто (изречена приликом сусрета са украјинским амбасадором) „да су интеграције у ЕУ и НАТО главни спољнополитички циљеви Босне и Херцеговине“. Једина препрека постизању консензуса, којом би била испоштована процедура унутар БиХ о којој је говорио Џејмс Маки, јесте владајућа коалиција из Бањалуке, пошто је „конструктивна“ опозиција из РС већ одавно испољила сагласност са уласком Босне и Херцеговине у антируски војни савез.

ПУТИН ОДЛИКОВАО ДОДИКА ОРДЕНОМ АЛЕКСАНДРА НЕВСКОГ Председник Руске Федерације Владимир Путин одликовао је Милорада Додика Орденом Александра Невског. У указу који је потписао први човек највеће словенске државе се наводи да је ово признање додељено председнику РС „за велики допринос развоју сарадње Русије и БиХ и јачању партнерства с Републиком Српском“. Милорад Додик је на пријему, који је у мањем ентитету БиХ организован поводом Дана Русије 12. јуна, истакао да је „изузетно поносан на одликовање које му је доделио председник Руске Федерације“. „Колико сам разумео, реч је о највишем одликовању које се додељује страним државницима. Драго ми је да ме третирају на тај начин. Уживаћу у тренутку када тај орден будем примао од председника Руске Федерације,“ нагласио је Додик, истакавши да су односи Српске и Русије „пријатељски и пуни разумевања“, као и да обе стране „негују исте породичне и традиционалне вредности“.

СДС ДОБИЛА НОВОГ ПРЕДСЕДНИКА А најјача од тих прозападних партија, Српска демократска странка (СДС) добила је новог председника, досадашњег вршиоца дужности првог човека СДС-а доктора Милана Миличевића. Овај специјалиста неурологије из Теслића је, након што је на Скупштини странке добио подршку 347 од 352 присутна делегата, најавио да ће СДС под његовим водством „деловати бескомпромисно и без икакве кохабитације са актуелном влашћу“. Заправо може се с великом дозом сигурности рећи да ће СДС некад најснажнија партија РС, којој припадају велике заслуге за њено формирање, наставити да иде „утабаним стазама“ послушничке сарадње са западним силама које су „трасирали“ Миличевићеви претходници Младен Босић, Вукота Говедарица и Мирко Шаровић.
Није проблем што Миличевић критикује економску и социјалну политику владајуће коалиције, поручује како су он и Додик два различита света, те сматра да је БиХ довољан оквир за РС. Невоља за српске националне и државне интересе је у томе што он – иако вербално истиче да се СДС залаже за заштиту имовине Српске – у пракси није ништа учинио на том плану, тачније речено избегао је да се његова странка у априлу ове године придружи владајућем блоку у потписивању изјаве која је требало да покаже заједнички став свих релевантних политичких фактора РС у одбрани угрожених дејтонских уставних права. Подсетимо да је Миличевић тада, у својству вршиоца дужности председника СДС-а, најпре на првом састанку челника странака у Бањалуци, дао начелну сагласност на понуђени документ, да би затим – након што је, како неки тврде, добио супротну сугестију од важног фактора – променио мишљење и одбио да га потпише.

Мада је, честитајући Миличевићу избор за председника странке, изразио „жељу да се СДС врати кући“, Додик нема никаквих илузија да би ова партија под вођством новог лидера могла да промени досадашњу политику. То је потврдила и оштра реакција председника РС на најаву Миличевића да ће у случају усвајања закона о клевети у Народној скупштини РС то изазвати велике демонстрације на улицама, као и да ће се његова странка „потрудити да тако буде“. Додик је ову претњу првог човека СДС-а повезао са састанком одржаним недавно у амбасади Велике Британије у Сарајеву на коме је, како је објаснио, конципирана револуција за Српску која се зове „Слобода народу или слободан народ”. „То значи да они имају намеру ово што каже Милан Миличевић – да изведу људе на улицу. Изведите их на улицу, извешћемо их и ми да бране ову републику, па да видимо како ће то изгледати. Улица није решење, али ако они хоће, обрачунаћемо се на улици. Наравно, политички“, поручио је Додик.
Желимо да се надамо да до ових обрачуна, политичких, а поготово физичких на улицама Српске ипак неће доћи јер су немири у мањем ентитету дејтонске творевине управо оно што желе непријатељи прве српске државе западно од Дрине. Они који верују да коришћењем међусрпских сукоба могу дестабилизовати, а можда и срушити с власти неподобно руководство у Бањалуци.