Држављанство и странци
Из Европске уније поручују да је „одзвонило“ економским пасошима, што због навале странаца без јасније контроле, што због све веће корупције с држављанством, а нарочито због Европи тако мрских Руса и Белоруса
Тек што је Влада Србије пре два месеца проследила Скупштини Србије Предлог закона о изменама и допунама Закона о странцима, који уз измене и допуне закона о запошљавању странаца у већој мери либерализује тај поступак и страним држављанима омогућава да у јединственом поступку остваре истовремено право на привремени боравак и рад у Србији, Европска унија је оштро упозорила Србију. ЕУ, наиме, прети Србији укидањем слободног визног режима уколико усвоји поменуте законе и странцима, Русима пре свега, омогући поседовање српског пасоша уколико годину дана привремено бораве у Србији и раде у локалним компанијама или су самозапослени.Да је претња озбиљно схваћена, упозорава нас британски пословни магазин „Фајненшел тајмс“ и обавештава да је Србија обуставила планове за издавање пасоша Русима и другим страним држављанима који живе годину дана у земљи.
Према тренутно важећем закону, странци морају да живе у Србији најмање пет година пре него што поднесу захтев за држављанство. Међутим, Европска комисија је упозорила да надгледа безвизни режим са Србијом „како би спречила и ублажила могуће безбедносне ризике за ЕУ“.
„У случају да се сматра да давање држављанства према шемама инвеститорског држављанства представља повећан ризик за унутрашњу безбедност и јавну политику држава чланица, слободни визни режим може бити суспендован“, наводи се у саопштењу Комисије достављеном „Фајненшел тајмсу“.
Лист додаје да су прошле године дате „јасне препоруке“ Београду да „укине или се уздржи од усвајања шема инвеститорског држављанства“ а онда констатује и оно најважније због чега сва ова узбуна – да је током протекле године Брисел безуспешно покушавао да изврши притисак на Београд да уведе санкције Русији, забрани директне летове из земље у РФ и не пружи уточише руским компанијама и појединцима који желе да избегну западне забране путовања и замрзавање имовине. Дакле, нису у питању сви странци, већ само Руси, на чији помен се овим брижним Европљанима, по методи условног рефлекса, одмах диже коса на глави.
Према подацима АПР, Руси су у Србији, за неколико месеци од почетка рата у Украјини, отворили укупно 1.017 привредних субјеката, од којих је 287 привредних друштава и 730 предузетника. Највише их је у ИТ компанијама јер за тај посао, чија је специјалност везана за технологије, није важно одакле раде. Тачан податак колико их је дошло не постоји, али се незванично процењује да су у питању хиљаде људи. Просечан профил када су у питању Руси, показује да је реч о млађим људима до 45 година који долазе сами због посла и који добро зарађују, док су код Украјинаца најчешће породице с децом.
И док је 2021. године Србија била толико атрактивна дестинација за Русе, чији долазак је повећао и цене закупа станова, али и цене квадрата, у последње време долази до лаганог обрта и Србија је све чешће само дестинација на путу ка Дубаију, па и према ЕУ, нарочито ако се добије српски пасош.
ЦРНОГОРСКИ РЕКОРД Ипак, рекорд држи Црна Гора, у којој су Руси, суочени са ограничавањем програма куповине боравишних дозвола и држављанства у земљама ЕУ, од почетка 2022. године купили 42 одсто свих инвестиционих пасоша у тој земљи. Овај пројекат је до сада Црној Гори донео 310 милиона евра. Ишло је то тако далеко да је последњих година, на предлог владе и председника, црногорски пасош додељиван чак и осумњиченима за кривична дела у својим земљама. Међу „познатим Црногорцима“ су и бивши палестински министар Мухамед Дахлан, којег палестинске власти сумњиче за проневеру стотина милиона из државних фондова, као и бивши премијер Тајланда Таксин Шинаватра, који је осуђен за корупцију у тој земљи.
И то је, ваљда, био један од разлога што је Европске комисија упутила позив државама чланицама да одмах укину све постојеће шеме за добијање „златних пасоша“ и да размотре укидање држављанстава датих руским и белоруским грађанима који су на ЕУ листи санкционисаних због рата у Украјини. У Бриселу посебно истичу да свако лице с држављанством ЕУ има право на слободно кретање, приступ унутрашњем тржишту ЕУ и право да бира и буде бирано на европским и локалним изборима, што „у контексту руске агресије на Украјину ствара додатне ризике и утиче на све државе чланице“.
Ове шеме такозваних златних пасоша односе се на националне програме продаје држављанстава земаља ЕУ инвеститорима. То значи да се пребивалиште нуди уз инвестиције, односно да добију боравак у одређеној земљи тако што ће у њој купити кућу или уколико реализују велику инвестицију или донацију. Кандидат мора да има више од 18 година, да нема криминални досије и да има довољно средстава да изврши тражену инвестицију. Зато цео програм и има колоквијални назив „златни пасош“ јер омогућава странцима све бенефиција које имају становници блока, као што је на пример слобода кретања међу земљама.
Временом је популарност таквих виза у Европској унији расла јер су људи тражили могућности да се преселе због политике која је директно утицала на њих и њихова права. Тако је било у случају брегзита, нарочито с почетком рата у Украјини. У последњем извештају компанија „Гет голден виза“ наводи се да је 2022. година до сада била најактивнија када је реч о том питању.
У ЕУ се још само на неколико места нуде „златни пасоши“. Једна од таквих држава је Малта. Минимална сума за инвестирање је 690.000 евра. Наравно, Малта није једина. Португалију, рецимо, сматрају најбољом опцијом за оне који покушавају да дођу до пребивалишта путем инвестиција. У 2021. години Португалија је имала више од 10.000 захтева за „златне визе“. Између јануара и августа 2022. овај програм је донео земљи 398 милиона евра, показују подаци португалске националне новинске агенције ЛУСА.
У Италији је то правило уведено 2017. године, а грађани који не живе у ЕУ могу да добију двогодишње боравиште ако се одлуче за инвестицију на популарној „чизми“ уз минималних 500.000 евра. Грчка нуди „златне визе“ уз један од најбржих процеса. Квалификовани странци могу да добију пребивалиште у року од 60 дана од тренутка аплицирања и инвестираних 500.000 евра. Чак нису у обавези да буду у Грчкој. Само до 2021. ова земља је имала 9.500 пријава, што је један од највећих бројева у Европи.
Шпанија, која је овај програм покренула још 2013, разматра укидање „златних виза“ јер су, наводно, довеле до „бруталног“ раста цена станова и протерале мештане из њихових насеља јер није дошло до отварања нових радних места. Има извесних колебања (због користи у односу на 5.000 таквих пасоша), али се озбиљно разматра и упозорење Европске комисије која указује на ризике од прања новца, утаје пореза и корупције и позива државе чланице да успоставе провере у вези са условима боравка и безбедности пре издавања таквих боравишних дозвола, као и проверу да ли је боравак континуиран.
НАЈСПОРНИЈИ РУСИ И БЕЛОРУСИ „Одмах повући или одбити обнављање боравишних дозвола које су одобрене у оквиру шеме боравка инвеститора за руске или белоруске држављане који су подвргнути санкцијама ЕУ у вези са ратом у Украјини, након процене. Иста мера требало би да се примени и на оне који значајно подржавају рат у Украјини или друге сродне активности руске владе или Лукашенковог режима које крше међународно право“, закључује се у саопштењу Европске комисије. Иако упозорења, сугестије и препоруке треба да звуче универзално, јасно се уочава нагласак на Русе и Белорусе, али не и на Украјинце.
Европска комисија је чак покренула прекршајне поступке против Кипра и Малте због праксе давања држављанства страним инвеститорима. Тамошње владе имају два месеца да одговоре на званична обавештење Комисије о покретању поступка.
Све би то било у реду да корупционашки скандали не потресају и саму ЕУ. Још увек није судски окончана афера „Катаргејт“ у којој је главну улогу имала бивша потпредседница Европског парламента Ева Каили, заједно са два европосланика. Зато и на поступке ЕК треба гледати пре свега из политичког угла. Нарочито када су Руси у питању. А што се нас тиче, речита је одлука управо тог Европског парламента да од 1. јануара следеће године грађани Косова и Метохије, они који поседују пасош такозване државе Косово, могу да путују у ЕУ без виза. Житељи КиМ који имају само српску путну исправу и даље ће морати да подносе захтеве за визе. Толико о доследности и правичности Европске уније.