Убедљива победа Нове демократије

Досадашњи премијер и лидер победника избора Киријакос Мицотакис одбио мандат да формира коалициони кабинет, уверен да ће његова десничарска партија у другом кругу освојити више од половине места у парламенту и сама образовати владу

Конзервативна Нова демократија (НД), која је минуле четири године водила Грчку, убедљиво је победила на прошлонедељним парламентарним изборима, освојивши 40,8 одсто гласова, односно 146 мандата, свега пет мање него што јој је било потребно за већину у парламенту са 300 посланика и самостално формирање владе.
Другопласирана је била левичарска коалиција Сириза, бившег премијера Алексиса Ципраса, са 21 процентом освојених гласова, а трећи социјалистички ПАСОК Никоса Андрулакиса, за који се изјаснило скоро 12 одсто гласача. Следе комунисти (ККЕ) и десничарска странка „Грчко решење“. МеРА 25, партија некадашњег популарног министра финансија Јаниса Варуфакиса, остаје ван парламента, који је овога пута бирало око 60 одсто грађана с правом гласа.
После оваквог неочекиваног исхода, од многих проглашеног „политичким земљотресом“, који је поништио све предизборне прогнозе, лидер НД и досадашњи премијер Киријакос Мицотакис одмах је изјавио да неће прихватити мандат од председнице државе Катерине Сакеларопулу да прави коалициони кабинет, чиме је, практично, заказао нови круг избора, пошто остале странке, због мање освојених гласова него што су очекивале и међусобних неслагања, немају реалну могућност и вољу да направе владу. „Народ је показао да жели да Нова демократија и даље води земљу и да то чини самостално“, рекао је Мицотакис пред присталицама у Атини, током прославе изборне победе.

ИЗВЕСТАН НАСТАВАК ВЛАДАВИНЕ НД Лидер Нове демократије је, чини се, направио добру рачуницу. Раскол између Сиризе и ПАСОК-а, „нове и старе левице“, као могућих партнера је и даље дубок – Андрулакис је и током минуле кампање оптуживао Ципрасову странку да му „краде гласаче“. Уз то, и комунисти и десничари нису показали вољу да се удружују с другопласираном и трећепласираном странком ради прављења заједничког кабинета. Ако се, у међувремену, покаже да коалициона влада није могућа, биће именован привремени кабинет и расписан други круг избора који би били одржани крајем јуна или почетком јула.
Изборни резултат је показао да Грци и даље имају највише поверења у НД, под чијим је вођством земља минулих година бележила раст друштвеног производа који је лане био око шест процената. Врло изражено незадовољство народа према Мицотакисовој влади, после велике железничке несреће у фебруару, када је, „због немара државе“, страдало 57 људи, углавном младих, и због афере прислушкивања, у међувремену је, очигледно, спласнуло не доневши очекивани прилив гласова опозиционом блоку, предвођеном Сиризом. Већини грађана су, очигледно, пријала и Мицотакисова обећања да ће нова влада Нове демократије наставити започете реформе, подићи плате и пензије, побољшати здравствени систем (који је доста слабости показао у време короне), гарантовати безбедност земље и водити уравнотежену спољну политику, чији курс одређује чланство Грчке и Европској унији и НАТО-у. На предизборним митинзима је истицао и жељу да се граде бољи односи са Турском, минулих година обележени са доста осцилације па и опасних заоштравања. Кад је о Србији реч, ваља подсетити да су у време Мицотакисове владе учестале процене да је Грчка „најслабија карика“ међу чланицама ЕУ које нису признале независност лажне државе Косово. Непријатно изненађење за нас била је недавна уздржаност Грчке на гласању за пријем „Косова“ у Савет Европе, што су осудили Мицотакисови политички ривали на домаћој сцени, али и многи „обични Грци“.
Киријакос Мицотакис (55), харвардски ђак и стручњак за јавну управу, дуго је у политици – поједини хроничари кажу „од рођења“, јер потиче из једне од најмоћнијих грчких политичких династија. Пре него што је постао премијер, био је министар. Његов отац Константин Мицотакис и сам је био премијер у последњој деценији прошлог века. Дора Бакојани, Киријакисова сестра, била је градоначелница Атине, а потом и шеф грчке дипломатије. Костас Бакојанис, Дорин син, засад је „догурао“ до првог човека грчке престонице, а амбиције су му, кажу, много веће. Киријакос Мицотакис је ожењен и има троје деце.

ЛОШЕ ПРОЦЕНЕ СИРИЗЕ Ципрас је честитао победу главном ривалу, оценивши да је исход избора „екстремно негативан“ за његову Сиризу, која је изгубила и нека традиционална упоришта, попут Крита. У овој странци су, сматрају аналитичари, направили неколико лоших процена, осим што су више критиковали НД него што су нацији нудили решења за проблеме. Погрешили су у предвиђању да ће за њих гласати већина из новог таласа бирача, тј. млади од 17 година који су сада први пут изашли на гласачка места, а није се, по свему судећи, остварило ни очекивање да ће највише присталица из, пред изборе забрањене, екстремно десничарске Националне грчке партије подржати баш Ципраса. Двадесетак процената заостатка за главним лидером је врло непријатан ударац за ову партију, која је Грчку водила у тешким годинама дужничке кризе од 2015. до 2019. Ови избори су открили још један тренд који није обрадовао Сиризу. Реч је о успону, некад дуговладајућег, социјалистичког ПАСОК-а, који је освојио скоро три одсто више гласова него што му је предвиђано и у најоптимистичкијим прогнозама. Упркос свему, Ципрас је најавио наставак политичке борбе уз јачање страначке кохезије која, очигледно, није на високом нивоу.