СОЛ АЛИНСКИ – ОТАЦ СОЦИЈАЛНОГ ИНЖЕЊЕРИНГА

ОБЈАВЉЕНО 7. 7. 2017.

ИЗ ПЕЧАТОВЕ АРХИВЕ: ОДГОВОРИМА НА ПИТАЊА

ЗАШТО АРХИВА? Трагични догађаји који потресају Србију имају сложене, дубоке и деценијама припремане предуслове – друштвене, политичке, економске, психолошке, културолошке. Ужаси којима данас присуствујемо јасно су, прецизно и препознатљиво најављивани, стратешки утемељивани, озбиљно организовани и припремани. У минулој деценији и по „Печат“ је објавио на десетине текстова из пера својих еминентних и сјајних аутора који су – документовано, аналитички сабрано и чињеницама образложено – најавили и упозорили на суморну и забрињавајућу „будућност која је почела“. Запрепашћујућа је актуелност и „савременост“ многобројних текстова објављиваних пре десет и више година. Подразумевајући да су сличности и одговарајућа објашњења појава, ситуација и догађаја унеколико условни, да никада није реч о буквално и дословно истоветним ситуацијама, данас поново штампамо предочене анализе – као прилог разумевању духа нашег времена и подстицај за размишљање и проницање у трагедију коју управо живимо, збуњени, пренеражени и забринути. У овом броју пред вама су текстови изузетног аналитичара, познаваоца и тумача глобалних геополитичких и духовних прилика Биљане Ђоровић, а у наредним бројевима подсетићемо читаоце и на низ других „архивираних“, а у овом тренутку актуелних текстова „Печатових“ аутора.

Социјални инжењери су свуда око нас: на телевизији, фејсбуку, на протестима, односно обојеним револуцијама, у аналитичким центрима и различитим организацијама. Делују и на блоговима. Једноставно увек раде на формирању јавног мишљења, користећи метод „делфи“ и метод Сола Алинског

Сол Алински, често се представља као „тренер“, усавршио је током протеклих деценија методе за манипулацију масама и формирање јавног мњења које прихвата готово читава савремена америчка политичка елита. На пример, Хилари Клинтон је дипломирала на његовом делу. У свом дипломском Хилари констатује: „Мало ко од радикала је толико утицао на америчку политику као Сол Алински (1909–1972). Родио се у породици имиграната, а завршио је Чикашки универзитет и постао организатор друштвених догађаја. Такође, један је од првих људи који је донео радикалну политику у црни гето Чикага. (…) Алински је имао значајан утицај на председника Обаму, који је такође обучаван за организатора друштвених догађаја у Чикагу.“

Алински је данас веома популаран и познат у САД, много више него за живота. Популарности је допринела чињеница да је његов следбеник био и Барак Обама, али и прихваћеност од организације ACORN1, која има мрежу сличних организација у САД и у иностранству што функционишу на начин који је предложио Алински. Кадрови који следе Алинског називају се „организатори друштва“ (social organizers) или „агенти промена“, а постали су популарни када су довели на чело САД свог човека – Обаму. Према чланку Ирине Жешко „Модел организације Сола Алинског: социјалне организације од Алинског до Обаме“, методе Алинског су суштински утицале на формирање програма и политике Обаме (реформа здравства, образовања, имиграционих питања, економске кризе и решавања огромног дуга итд.). Суштина је, како тврди Жешкова, да је Обаму изабрала коалиција различитих друштвених група и мањина, организованих током многих година уз помоћ друштвене технологије коју је први осмислио Алински. Иначе, Алински није створио сопствену друштвену теорију или идеологију већ је суштински утицао на развој нових, ефикасних друштвених технологија, затим развој својих школа друштвеног организовања и колективне друштвене акције.

УЛОГА АГЕНТА ПРОМЕНЕ У књизи Бева Икмана „Обука за Нов светски поредак“ читаоци могу пронаћи и позивање на „неопходност очувања привидности да постоје неклерикално или друштвено учешће у процесу доношења одлука“, иако у пракси неклерикалне грађане елиминишу из учешћа у одлучивању. Да би се ово постигло, користе се „методе Алинског“.  Наиме, све ради један човек – „организатор“ или „агент промена“ – али који даје јавности до знања да припада некаквој групи, јер су људи склони да деле своје знање са одређеном групом и манифестују „групну динамику“. Ово ствара могућност за примену метода Алинског, јер „агент промена“ или „организатор“ добија задатак да од људи из групе чује њихове забринутости одређеним програмом, пројектом или стратегијом. Организатор то слуша и „формира циљеве радне групе“, позивајући их да се саставе спискови и слично. Док група функционише, организатор сазнаје много тога о сваком из групе и покушава да препозна „лидере“, као и „галамџије“, али и оне који често мењају мишљење током расправе или спора. Користећи метод „подели и владај“ он манипулише мишљењем једних против других. Да би се група прозлила, организатор форсира сукоб, јер је обучен за манипулисање људима. Људи против стратегије или програма бивају искључени из групе. Овај метод даје резултате. Веома је ефикасан у раду са родитељима, наставницима, ученицима и било којом групом. Људи из групе, чак и ако схвате да се њима манипулише, не знају како да то прекину. Циљ организатора је да се група подели, а он буде прихваћен као члан групе и њен вођа. Када се то постигне, организатор мења идејну основу групе која потом прихвата решење против ког је пре тога била.

Стратегија Алинског на тактичком нивоу предлаже примене следећих метода: прво, опрезно (споро) се убацујте у важне друштвене организације као што су црква, синдикати, политичке партије, портали, блогови. Тајно стичите утицај унутар ових организација и тек када га остварите, почните промене са задате платформе. Друго, у потпуности подржите људе који су незадовољни и који доприносе нејединству. Треће, локалне сараднике подстичите да у локалним заједницама воде дискусије о темама које сте наметнули. Четврто, користите провокативна питања ради манипулисања и коришћења људи за подршку вашој политичкој платформи. Пето, подржите, што је могуће више, сукобе између људи у организацији у коју сте ушли. Онај ко заиста води организацију нападе на себе мора искористи да ојача веру у себе људи који га следе, градећи за себе „позицију бога“. Шесто, непријатеље треба означити по имену и презимену (персонално) и у потпуности осликати негативним бојама (циљ оправдава средства). Седмо, радикални друштвени елементи морају да делују на средњу класу, морају да се инкорпорирају у њу, јер је она велика, да говоре њеним језиком, да се облаче не сличан начин, да им се обраћа користећи њихову природу и морална начела. Радикал мора да буде непредвидљив и спреман да све увуче у хаос и нереде због своје политичке платформе. Велики и бучни протести манифестују снагу, чак и ако је покрет невелик. „Ако је ваша организација малобројна – не говорите о њеним члановима већ подмећите буку и вриску, што ће слушаоце, гледаоце и посматраче убедити да имате много више следбеника, него што иначе имате.“ „Радите на томе да људи прво ураде, а да тек потом мисле о томе шта су урадили.“ „Реагујте тако што ћете показати стање шока и ужаса када противници направе били какву грешку, истичите окрутност непријатеља, исмевајте га и ругајте му се.“ Радикали (организатори) морају увек да имају „у залихама неколико свађа“,  залихе „крсташких похода“ које могу изазвати кључање како би се сачувала динамика.

Алински истиче да краткотрајни боравци „организатора“ у затвору јачају покрет. „Потребно је знати да сви манипулисање људима не сматрају неетичким. Такав став у суштини доводи до тога да околина почиње да вас цени, чак ће тако мислити и политичари. Манипулисање… управљање… каква је ту разлика?“

Сам Алински је, да подсетимо, био егоцентричан и заводљив, а следбенике је забављао улепшаним причама из периода када је био гангстер (пријатељевао је са Ал Капонеом). Био је груб, самољубив, увек у центру пажње. Алински је јавно наглашаво своје безбоштво, везе са криминалцима, научницима и политичарима САД (који воде не само Америку него и цео свет) да би ојачао свој ауторитет.

ПРИМЕНА У МОДЕРНОМ СВЕТУ Напред речено постаје крајње занимљиво ако анализирате новије протесте или деловање различитих блогова. Уколико анализирате вести произашле из ове сфере, видећете њихову подривачку суштину и жељу да неутрализују стварно мишљење људи. Људи који их воде обучени су методама Алинског, осмишљеним превасходно за америчко Министарство одбране, а потом усавршаваним у наредним деценијама у циљу психолошког рата. Ако све ово испратите и „сложите коцке“, видеће примену метода Алинског: „организатор“ се улива у циљну групу, смело се намеће и подржава циљ, изазивајући на себе напад да би ојачао ауторитет и своје позицију код припадника циљне групе. При томе је зао и наводно стопроцентно предан идеји. Све описано препознаје се и у Србији.

Други метод који је примењивао Алински је метод „делфи“, који је осмислила РАНД корпорација (ауторима се сматрају Олаф Хелмер, Норман Далки и Николас Реше) током 1950-их и 1960-их година прошлог века, такође за Министарство одбране САД, а ради прогнозирања утицаја будућих научних изума на методе вођења рата. Име методе је позајмљено из Делфијског пророчанства (у храму Аполона у Делфима су се одвијала главна прорицања судбине жречева у античкој Грчкој). Особености ове методе су: анализа из даљине, слојевитост и анонимност. Полазна претпоставка ове методе је да се лукаво уопшти и разради индивидуална оцена експерата о одређеном питању како би постала мишљење већине.

Анализа уз помоћ делфи методе проводи се у неколико етапа, а резултати се статистички обрађују. Суштина је, другим речима, да ова метода омогућава да се уваже мишљења независних експерата (који не знају један за другог), јер често правилније оцењују и предсказују резултате него група надлежна за то. Такође, ова метода омогућава отворене сукобе међу носиоцима различитих функција, јер искључује физички контакт између њих, деловање харизме, као и лобирање.    

АМЕРИЧКИ МАКИЈАВЕЛИ Саул Давид Алински (1909–1972) је амерички друштвено-политички радник, чије су идеје значајно утицале на организационе форме и методе „нових левих“ и контракултуре током 60-их и 70-их година прошлог века, што је утицало да га назову и „америчким Макијавелијем“. Такође, аутор је чувене књиге „Правила за радикале“ (Rules for Radicals), коју је почео да пише у затвору. Син је (Хазара/Јевреја Бенџамина Алинског и мајке Саре Таненбаум) емиграната из Русије и 40 година се бавио политичким радом, стварајући методику утицаја на друштво преко информација и друштвених акција. Алински је оснивач теорије „трећег пута“ која је основа савремене организације друштвених организација. Његове идеје шири Industrial Areas Foundation где су обуку прошли многи савремени политичари и друштвени делатници, укључујући и Хилари Клинтон и Барака Обаму. Алински је, дакле, за многе године определио развој друштвеног система САД, некада бастиона капитализма. Одрекао се марксизма и његове тезе да је пролетаријат снага која води до промена. Алински је ставио улог на друге социјалне групе које се осећају најобесправљенијим у датом моменту и које су онемогућене да мењају ситуацију. Разоривши везу између пролетаријата и револуције, Алински је створио технологије формирања револуционарне снаге из било којих, чак атомизираних и територијално неповезаних друштвених група под условом да они себе виде као „оне који немају“. Да би доказао своје ставове, спровео је експерименте међу радницима неколико фабрика, затим међу становницима црног, чикашког гета, међу мексичким хришћанима (због антихришћанског деловања и примена нехришћанских метода, као и гажења морала, у то време од Мексиканаца је добио надимак Луцифер), и на крају (добивши за овај пројекат новац од државе) и међу хомосексуалцима, „зеленим“ и другим групама. Експерименти су показали да је на добром путу. Но Алински је сарађивао као посматрач и са локалном мафијом, посебно са познатим Ал Капонеом, а после његовог хапшења 1931. са његовим наследником Франком Нитијем, кога је посебно уважавао и називао својим „професором“. Другим речима, идеје за свој социјални инжењеринг Алински је добио посматрајући рад мафије.