PODVOĐENJE SRBA

SENATSKO SASLUŠAVANJE O BALKANU

Hvala Bogu na američkom Kongresu koji, iako po kvalitetu nije mnogo daleko od Skupštine Srbije, u velikoj meri još igra ulogu koja mu je namenjena, pa se zahvaljujući njegovim čuvenim komisijama i saslušanjima mnogo toga može saznati ne samo o aferama poput uloge Vašingtona u stvaranju Islamske države nego i o njihovom više nego kolonijalnom odnosu prema malima poput nas. Uostalom, da nije bilo tih svedočenja i saslušavanja, ne bismo lepo i direktno čuli da je pretnja pravoslavlje, a prepreka čitav srpski narod

Prošle nedelje imali smo tu čast da se u Odboru za spoljnopolitičke odnose američkog Senata pretresa politika Bajdenove administracije prema Zapadnom Balkanu, pre svega Srbiji. Na pretresu su svedočili Derek Šole, savetnik državnog sekretara, i Gabrijel Eskobar, zamenik pomoćnika državnog sekretara i specijalni izaslanik SAD za Balkan, koji su nedvosmisleno saopštili da je „budućnost Zapadnog Balkana – prioritet za Bajdenovu administraciju“.
Za tu budućnost, složili su se svi, i ispitivači, i ispitanici, ključno je da se u regionu „u kojem su dve trećine zemalja u NATO-u“ obezbedi da se ova jedna trećina (Srbija i BiH, odnosno Republika Srpska) odvoji od Rusije, ali tako da ne „otrče“ onda u zagrljaj Kine. „Ako Srbija misli da se uključi u EU, moraće da postane energetski nezavisna od Rusije“, rekao je predsedavajući Odboru, demokratski senator iz Nju Džersija Bob Menendez. Da nije mislio samo na „energetsku nezavisnost“ nego na potpuno potčinjavanje Srbije američko-evrounijskoj volji, Menendez je pokazao svojom sledećom rečenicom: „Dok želimo da naši partneri napuštaju Rusiju, ne želimo da se približavaju Kini.“ U odnosima koje bi Srbija mogla imati s Kinom ni govora nema o nekakvoj „energetskoj (ne)zavisnosti“, pošto ta zemlja nije snabdevač bilo koga energijom nego je industrijski džin kojem je vrlo teško da utoli svoju žeđ za energentima. Jasno je, cilj Menendeza i Vašingtona nikako nije povećavanje srpske nezavisnosti već upravo obrnuto, produbljivanje zavisnosti Srbije od Kolektivnog zapada sečenjem svih sadašnjih, ili budućih veza s Rusijom i Kinom, koje su i američki rivali, i garanti kakve-takve nezavisnosti bilo koje države na svetu od američke hegemonije, što sve više uviđaju i dosadašnji verni i ključni američki saveznici poput, na primer, Saudijske Arabije.
Menendez je dodao i da je „rat u Ukrajini ponovo pokazao imperativ da se zemlje regiona podstaknu na neophodne reforme“. Kakve reforme? Pravosudne? Sistema obrazovanja? Privredne? Koje to reforme imaju veze s ratom u Ukrajini, osim ako pod „reformama“ ne smatra ono što su davno pristalice smenjenog vladara Crne Gore Mila Đukanovića definisale kao „prelom mozga“? Tu bi jedino smisleno bilo da se od Srba (te neposlušne trećine na Balkanu) zahteva da reformišu svoje sopstvo i prihvate vazalstvo Americi.

PITANJE PRITISKA Zahvaljujući obaveznoj iskrenosti pred ovim visokim telom, mogli smo da saznamo ne samo kako o Srbiji i ostatku regiona razmišljaju visoki predstavnici Bajdenove administracije nego i američki zakonodavci, koje je u ovom slučaju oličavao dotični Menendez. On je zvaničnicima Stejt departmenta, koji su, da se razumemo, iz njegovog tabora, zamerio da „uglavnom vrše pritisak na ’Kosovo’“, ali da, kako je rekao, „uopšte nema, ili nema mnogo pritiska na Beograd“, te da nema „stvarnog plana i garancija da Zajednica srpskih opština neće postati nova Republika Srpska, čije opasne implikacije vidimo sada“. „Vidim pritisak na ’Kosovo’ da se osnuje ZSO, a kao da nema pritiska na Beograd. Vidim malo pritiska na lidera koga je ’Njujork tajms’ povezao sa kriminalnim bandama“, naveo je dalje Menendez.
Pozabavimo se prvo (kraće je za objašnjavanje) ovim „veoma optužujućim“, kako je Menendez rekao, tekstom o srpskom predsedniku Aleksandru Vučiću u „Njujork tajmsu“. Interesantno je da ni Menendez, ali ni Šole, čija funkcija podrazumeva da je obavešteniji od predsednika Odbora, pojma nemaju, ili neće da imaju o činjeničnoj zasnovanosti dotičnog teksta. Rekavši da administracija veruje da je izveštavanje „Njujork tajmsa“ „kredibilno“, Šole je pokazao da u svom radu kredibilitet daje rekla-kazala navodima, jer je i autor pomenutog teksta Robert Vort priznao da nema dokaze za svoje tvrdnje o čvrstim vezama između Vučića i Veljka Belivuka, te lakonski rekao da „zaista ne zna“ da li takvi dokazi postoje. „Ne mogu to da kažem. Nemam dokaze za to, niti sam video takve dokaze“, rekao je ovaj „novinar od integriteta“. Ali to je, očigledno, sasvim dovoljno da političari i zvaničnici od integriteta to preuzmu kao „kredibilno“.


I sad je samo ovo dovoljno da se pokaže koliko je „Kosovo“ pod užasnim pritiskom da ispuni svoju pre više od deset godina preuzetu obavezu, a koliko Srbija, odnosno Vučić nisu ni pod kakvim pritiskom. Da se ovde radi upravo o tome – pritisku – pokazuje naredno Menendezovo pitanje: Može li se Srbija smatrati kredibilnim partnerom imajući u vidu obelodanjene podatke. „To moramo da testiramo. Oči su nam otvorene, pozivamo predsednika Vučića i njegove kolege na odgovornost u pogledu korupcije i drugih aktivnosti.“ Dakle, kredibilnost partnerstva je upitna ne kod onih koji su svoj kredibilitet pokazali na delu ne ispunjavajući svoje obaveze nego kod onih koji su svoje obaveze ispunjavali, ali su priznato neproverenim navodima optuženi za umešanost u organizovani kriminal. Da ne pominjemo što ozbiljne optužbe ozbiljnih institucija ozbiljnih zapadnoevropskih zemalja na račun umešanosti u organizovani kriminal nikada ranije nisu bile smetnja za saradnju s bogougodnim balkanskim liderima poput Mila Đukanovića, Hašima Tačija ili Ramuša Haradinaja. Mi nismo profesionalni poput „Njujork tajmsa“, pa nećemo Aljbina Kurtija optuživati za povezanost s jednom od najmoćnijih svetskih mafijaških organizacija bez dokaza. Nego, kako je moguće da „Kosovo“ pod tako užasnim pritiskom uspeva da istraje u neispunjavanju svoje obaveze?

Maligni kineski uticaj

Senatori su istakli da ih brinu sve veće investicije Kine u Srbiju i kulturna i univerzitetska razmena dveju država. „Maligni kineski uticaj postoji u celom regionu, ne samo u Srbiji. Srbiju smo upozorili da ne kupuje dodatno oružje iz Kine, jasno smo im stavili do znanja da mnoge kineske investicije nisu bile dovoljno uspešne, podstakli smo ih da potraže alternative, od kojih su mnoge američke“, rekao je Eskobar ističući da SAD moraju „agresivnije da promovišu američke kompanije“.
Menendez je istakao da je zabrinut zbog toga što „polovina građana Srbije ne želi da se pridruži EU“, već su naklonjeniji Kini i Rusiji, pri čemu je upitao Eskobara i Šolea „kakve štapove i šargarepe“ SAD mogu ponuditi Srbiji kako bi je odvojili od Kine i Rusije i približile Zapadu. „Godinama nastojimo da smanjimo uticaj Kine i Rusije u regionu i da ih približimo Zapadu, Evropi i SAD. U strateškom nam je interesu da sebi približimo Srbiju, budući da, između ostalog, ima BDP skoro polovine regiona“, rekao je Šole.

RAZVODNJAVANJE ZSO Iz ovog saslušanja saznali smo i da Amerikanci žele da suštinu Zajednice srpskih opština onako kako je definisana potpisima u Briselu potpuno dezavuišu i, u skladu sa željama kosovskih Albanaca, pretvore je u nešto nalik nevladinoj organizaciji, ali ne u sistem koji bi Srbima na Kosovu obezbedio normalan život nego u polugu za njihovo dalje odvajanje od države Srbije. S jedne strane, Eskobar je rekao da je formiranje ZSO obaveza Prištine iz Briselskog sporazuma, ali da će SAD pomoći da se ona pretvori u nešto što će ličiti na evropske modele i da će ona biti formirana u skladu s „kosovskim ustavom“, tako da će Srbi na KiM biti „podvedeni pod kosovski pravni sistem“. „Pretvori“, dakle da se promeni ono kako je definisana sporazumima iz Brisela, i biće takva da Srbi budu „podvedeni“. „Prema našem mišljenju to je u skladu sa Ustavom ’Kosova’ i sa odlukama Ustavnog suda (tzv. Kosova). Mi želimo da svi građani ’Kosova’ imaju jednak pristup službama i da se čuje njihov glas. Ideja je da Srbi sa severa Kosova manje zavise od Beograda i tiče se obrazovanja i zdravstva i lokalnog privrednog razvoja. Mi smo jasno stavili do znanja da nećemo prihvatiti, niti podržati ništa što liči na Republiku Srpsku“, naveo je pak Derek Šole. Sve je jasno.
A posebnu čar ovoj priči o „pritisku“ na saslušanju je dala opaska senatora iz Konektikata Krisa Marfija, koji je otvoreno rekao da kada se radi o ZSO, „Amerika ne traži od ’Kosova’ da promeni Ustav, ali u mnogim zemljama u regionu su napravljene promene u Ustavu kako bi se održao mir, kao što je bilo u Severnoj Makedoniji“. Ne, Albanci uopšte nisu privilegovani na Balkanu.

Jedan komentar

  1. Besmisleno je komentarisati sam pretres, Na Zapadu nista novo! Ovu epizodu treba shvatiti kao upozorenje da je uprkos rasirenom misljenju – cak bi se moglo reci i cinjenici – da je Americka moc u opadanju neophodno imati na umu da je Amerika jos uvek itekako snazna i da nasa nova precepcija njene moci u opadanju za nas nije ni od kakvog znacaja.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *