ПИСМА ИЗ ТАМНОГ ВИЛАЈЕТА – Не заборавимо Узелца

Бошњаци су, заједно с Хрватима, добили нову владу с предсједником СДП БиХ Никшић Нермином на челу. Шта о Социјалдемократској партија БиХ говори њен историјат?

Након одлуке Кристијана Шмита о именовању Владе муслиманско-хрватске Федерације и потврђивања исте у Заступничком дому Парламента Федерације, на насловници празничног троброја најутицајнијег бошњачког, штампаног гласила „Аваз“ освануо је текст „Одлазак радикалне династије“. Лијепо.
„Аваз“ је коначно слуђену и радикализовану бошњачку јавност суочио са истином јер назив династија нити би био тачан, нити имао смисла без Алије Изетбеговића – творца и зачетника.
Протести следбеника династије који су уследили били су комични.

ПОРЕЂАНЕ УЛОГЕ Бошњаци су, заједно с Хрватима, добили нову владу с предсједником СДП БиХ Никшић Нермином на челу. Социјалдемократска партија БиХ иначе је наслиједница Савеза комуниста БиХ, чији историјат много тога објашњава. Неколико илустративних детаља. Британски човек Милан Узелац у свом кабинету предсједника ЦK СK БиХ показивао је Нијазу Дураковићу списак босанских комуниста које треба одстријелити у афери „Агрокомерц“; уследили су смијена и тровање Хамдије Поздерца у чему су учествовали сви сарајевски радикали окупљени око Муслиманске браће у намјери да се Алија Изетбеговић изведе из затвора и постави на крвави босански престо.
Кренимо редом. Уз подршку првог човека полиције Душка Згоњанина, тадашњи предсједник ЦK СK БиХ Милан Узелац покренуо је процес дестабилизације централне југословенске републике, што је био увод у рушење заједничке државе. На истеку мандата 1988. у Предсједништво ЦK СK БиХ увео је Нијаза Дураковића. Детаљ да је Дураковић прошао обуку у палестинским камповима ПЛО и Фатаха није могла бити непозната Узелцу. Већ 1990. након што је на првим вишестраначким изборима у БиХ СK БиХ наступио под називом СK БиХ – Социјалистичка демократска партија Дураковић преузима управљање партијом.
Ових дана на улогу Милана Узелца подсетио је у својој редовној колумни угледни професор Ненад Kецмановић, свједок догађаја, вриједни хроничар и аналитичар босанских прилика – чаршијских сплетки и интрига. Стављајући га у контекст демагошке матрице, Кецмановић је показао како је уз помоћ Згоњанина, Узелац, за потребе комунисте, партизана, доказаног антифашисте Хамдије Поздерца, евидентирао чаршијске исламисте. Не одговара истини.
Милан Узелац је рођен 28. августа 1932. у Бихаћу а завршио је Филозофски факултет у Сарајеву.
„Самозатајни“ Узелац предратни је предсједник партије коју данас води премијер владе муслиманско-хрватске Федерације. Био је предсједник Централног комитета Народног одбора БиХ од 1956. до 1963, републички секретар за образовање и културу, предсједник Републичке заједнице образовања БиХ, посланик Вјећа народа Савезне скупштине Југославије…
Две године пре његовог именовања на функцију предсједника Председништва ЦК СK БиХ, на широм отворена врата зимских олимпијских игара 1984, у Сарајево су нахрупили Британци, ломећи идеју комунизма и крхки дух братства и јединства. Узелац је за двије године надживио Алију Изетбеговића, кога је његова партија довела на власт. Умро је 6. јула 2005. у Лондону и за собом оставио тековине – Британце и сарајевско конвертитство као доминантни израз једног превртљивог менталитета.

ЖИЛАВИ ДУХ ПРЕВРТЉИВЕ ЧАРШИЈЕ Када је министар иностраних послова Србије Ивица Дачић недавно прокоментарисао упорно негирање територијалног интегритета Србије у вези са статусом Косова, које стиже из бошњачких кругова у Сарајеву, и упитао: „Шта би било када бисмо ми у Србији негирали територијални интегритет БиХ и признали право Републике Српске на отцепљење од БиХ“, Сарајево је одмахнуло главом.
Елмедин Конаковић, министар спољних послова БиХ, бивши високи функционер СДА је прокоментарисао: „Не може то тако – не може се тако сарађивати кад из Србије негирају територијални интегритет државе БиХ.“ Какво грандиозно лицемерје. Овој изјави претходила је тврдња министра одбране БиХ Зукана Хелеза изнета на америчкој телевизији у БиХ Н1 о постојању „тајног војног кампа у Републици Српској који је, ипак, угашен и то са руским инструкторима“.
Наравно да је ријеч о измишљотинама које откривају сву ирационалност позиције у коју су бошњачке политичке квазиелите довеле народ и државу. Нове коалиције, тројке или шесторке, очито не знају да функционишу у стабилним условима и без креирања криза у којима циљају Републику Српску. У те сврхе западне дипломате, попут Петера Сијарта, министра иностраних послова Мађарске, али и политички представници Срба и Хрвата налазе се под сталном присмотром и на „мерама“.
Стотине вехабијских насеља, десетине паралелних џемата и кампова за обуку муџахедина и терориста који нису угашени, те радикалне, ратнохушкачке поруке хоџа из Козарца и Али Пашине џамије, вехабијско дјеловање унутар зидова џамије Краљ Фахд у Сарајеву, хиљаде заосталих муџахедина што представљају стални извор терористичке претње који се преко Сарајева шири цијелом Европом.
У том кључу треба посматрати и гурања Еуфора да театрално премјешта војне снаге у БиХ: прво код Хрвата у Орашје а затим и код Срба у Бијељину. Циљ је један – сакрити муслиманске проблеме, дубоку подијелу око борбе за власт и међусобну мржњу. Очито да Хелезу, као титоисти и социјалдемократи, не сметају припадници Муслиманског братства који се шепуре по Сарајеву и чије постојање и организовано дјеловање представља претњу свим дипломатама у Сарајеву а посебно западним представницима који покушавају да спрече бошњачку мајоризацију Хрвата и рјеше хрватско питање.
У реалном животу чаршијска пропаганда не рјешава већ ствара нове проблеме.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *