Без много помпе и медијске најаве млада београдска пијанисткиња Нађа Дорник (2000) је 21. априла одржала изванредан реситал у концертној сали Фјодор Шаљапин Руског дома у Београду
На програму реситала Нађе Дорник у концертној сали Фјодор Шаљапин Руског дома у Београду били су Скрјабин, Шимановски и Шопен. Рекли бисмо, ништа ново. Али овај концерт чини посебним то што је Нађа истовремено и одлична харфисткиња, ретка зверка у свету класичне музике. Лауреат многих међународних такмичења, са завидном концертантном каријером, она ове године завршава мастер студије клавира на Националном конзерваторијуму Супериор за музику и плес у Паризу, где је већ дипломирала на мастер студијама харфе с највишом оценом. Успех да буде примљена на студије у Паризу директно из средње музичке школе припада највише њеним професоркама из београдског Мокрањца – Жељки Воркапић (клавир) и Дијани Сретеновић (харфа), које су препознале таленат и гајиле га великим радом и љубављу. Срећни су они малобројни који имају такве професоре.У програму који смо чули представљене су мало свиране композиције Скрјабина и Шимановског. Скрјабинова 24 прелудија оп. 11 компонована су по угледу на сет од 24 прелудија Фредерика Шопена – обухваћена су сва 24 дурска и молска тоналитета и прате исту секвенцу: Це-дур – а-мол, Ге-дур – е-мол, Де-дур – ха-мол, по узлазном квинтном кругу. И то је углавном све што је везано за Шопена. Скрјабинове 24 минијатуре доведене до формалне перфекције делују интелектуално хладно, за разлику од Шопенових у којима је сваки набијен емоцијама. Скрјабинова чувена херметичност не кореспондира са публиком, као да не компонује да би то неко слушао, него за себе. И ту се он премишља, хоће ли бити романтичар или не, да ли риба или девојка, или ниједно. Тако Нађина прецизна техника, суптилна музикалност, вођење унутрашњих гласова, одлична употреба педала што потцртава а не замагљује, и све оно што чини врхунски пијанизам, нису допрли до публике, нису је потресли, јер то нотни предложак није дозволио. Штета.
Почетничке Варијације оп. 3 пољски композитор Карол Шимановски је посветио свом пријатељу и великом пијанисти Артуру Рубинштајну. Поред прелепе мелодије, смелих хармонија и романтичарског стила, оне представљају прави технички и музички изазов, али и ефектно концертантно дело, веома популарно међу пијанистима. Код нас није извођено. Раскошни пијанизам Нађе Дорник коначно је дошао до свог пуног исказа, уз промишљено вођење варијационог принципа, са темпераментом који нам је недостајао код Скрјабина. Ово је био врхунац вечери и требало га је оставити за крај. Драматургија концерта је веома важна, мада многи музичари то не схватају.
Шопенова Балада оп. 52 бр. 4 не свира се често, јер је, у поређењу са остале три, бледа, недоречена и сасвим незахвална за извођење, осим у пакету са осталима. Млада пијанисткиња се веома потрудила да извуче максимум, јер тако раде расни музичари, али…
На бис смо чули Нађу Дорник у новом светлу, у Шчедриновом Басу остинату, који је обиловао техничким и ритмичким бравурама, променама расположења и ђаволском енергијом. Дебиси иза тога је смирио овације у сали, тако делују импресионисти.
Нађа је и лауреат француских фондација за класичну музику Сафран и Мејер. Амбасадор је Академије Салин Ројал. Прошле године је била учесник престижне турнеје у оквиру Фестивала „Лето у Француској“, чији је организатор и главни извођач прослављени француски челиста Готије Каписон. На овом фестивалу Нађа је наступала и с харфом и с клавиром, а њено извођење је веома позитивно оцењено од стручне јавности.
На такмичењима је, до сада, освојила више од 30 награда, где се често такмичила и побеђивала у старијим категоријама. Публици се представила од Москве до Њујорка, Женеве, Лондона, Милана, Фиренце и наравно Париза. Наступила је у Карнеги холу и на Светском конгресу харфе у Хонгконгу. Наступала је са швајцарским флаутистом Себастионом Жакотом, диригентом Патриком Галоом, изводила музику српског композитора и академика Ивана Јевтића и италијанског композитора Дениела Гареле, а сарађује и с многим младим композиторима и извођачима широм света.