Цвијановићева бојкотовала говор Шмита у УН

Председавајућа Председништву БиХ је у Савету безбедности УН саопштила ставове Републике Српске о проблемима БиХ и у знак протеста због наступа лажног високог представника Кристијана Шмита, током његовог говора, заједно са амбасадорима Русије и Кине напустила салу

Седница Савета безбедности Уједињених нација посвећена стању у БиХ потврдила је постојање огромних разлика у третирању овог проблема, како међу народима дејтонске творевине, тако и међу великим силама, али и показала неспособност најважнијег органа светске организације да функционише у складу с властитим правилима. Тако је, захваљујући подршци западних сила, омогућено лажном високом представнику Кристијану Шмиту да на Ист Риверу поднесе „извештај“ о ситуацији у Босни и Херцеговини, иако је свима познато да, због вета које су у СБ уложиле Руска Федерација и Кина, немачки политичар није добио прописано зелено светло да обавља ову функцију у некадашњој централној југословенској републици. Мањак легалитета овог Баварца није, међутим, представљао препреку представницима евроатлантских партнера у Њујорку да га прихвате као истинског високог представника и затим подрже његове неистините оптужбе изречене на рачун Републике Српске и њеног председника Милорада Додика.

ПОДРШКА РУСИЈЕ И КИНЕ РС Међународни „браниоци Босне“, тачније заговорници њене трансформације у унитарну државу по вољи само једног народа, немају и поред тога много разлога да буду задовољни оствареним, пошто је на протеклом заседању СБ њихов једини успех било омогућавање Шмиту да се појави за говорницом. С друге стране, представници предводника новог мултиполарног света, Русије и Кине, и овај пут су својим обраћањима, али и поступцима пружили снажну подршку оклеветаној Републици Српској, чију борбу за одбрану дејтонских уставних права две силе са Истока виде као оправдан отпор колонијалној политици Запада.
Ова седница СБ је била значајна и због чињенице што се први пут на њој, уместо толико пута презентоване „босанске истине“, с говорнице могао чути и став РС који је, у својству председавајућег Председништву БиХ, присутним дипломатама и светској јавности саопштила Жељка Цвијановић. Њен дебитантски наступ на Ист Риверу остаће упамћен и по томе што је у знак протеста због давања прилике „гаулајтеру из Баварске“ да поднесе „извештај“, на почетку његовог обраћања, заједно с амбасадорима Руске Федерације и Кине привремено напустила седницу. Овај поступак није прошао незапажено у дипломатским кулоарима јер је показао да се прва политичарка мањег ентитета Босне и Херцеговине не плаши Шмита, који јој је недавно запретио да „ће у случају да оспори његов легитимите,т добити одговор који јој се неће допасти“.
„Напустила сам седницу, јер Шмит није верификован у СБ УН, јер наставља са прављењем експеримента од БиХ, стављајући се изнад демократски изабраних институција, за шта му Дејтонски споразум није дао мандат. Неки дан је изјавио: ’Ја сам тај који одлучује’, а ја му поручујем ми смо ти који одлучујемо јер нас је народ изабрао“, написала је Цвијановићева на инстаграму.
Шмита је за говорницу „прогурао“ генерални секретар УН Антонио Гутереш доставивши претходно његов „извештај“ СБ. Обраћање лажног „гувернера Босне“ није спречило ни претходно упозорење амбасадора Руске Федерације при УН Василија Небензје, који је затражио да се излагање некадашњег функционера баварске Хришћанско-социјалне уније пред СБ блокира пошто он „нелегитимно говори у улози високог представника“.
Шмит је, према очекивању, у свом „експозеу“ осуо дрвље и камење на РС као „највећи проблем БиХ“, при чему је главна мета његових напада био Милорад Додик, кога је у „извештају“ поменуо више од 50 пута. Од њега смо могли чути да „власти у РС настављају са подривањем институција БиХ“, а Додик „трује политичку атмосферу у том ентитету и целој држави отворено позивајући на независност и јавно говорећи како ће се Република Српска придружити Србији“. Адвоката из баварског Обернцена је посебно забринула недавна (од 20. априла) заједничка изјава челника странака владајуће коалиције из Бањалуке „у којој се каже да су ентитети власници државне имовине и да не желе закон на државном нивоу“.
„Позивали су на суспензију високог представника, позивају судије из РС да се повуку из Уставног суда БиХ, позивају на успоставу полицијске јединице која ће радити мониторинг линије разграничења. Ништа од тога није у складу с Дејтоном“, јадао се лажни високи представник, тобож бранећи дејтонски устав.

Бећировићу смета Србин амбасадор Бошњачки члан Председништва БиХ Денис Бећировић је уочи посете Загребу изазвао дипломатски скандал захтевајући да у делегацији за разговоре не буде амбасадор БиХ у Хрватској Александар Врањеш. Бећировићу је пред деликатне разговоре очигледно засметала чињеница да је Врањеш Србин, а овај његов поступак челници Републике Српске су окарактерисали као „доказ шовинизма политичара који себе представља као борца за грађанску Босну и Херцеговину“. Берћировић је након састанка с председником Хрватске Зораном Милановићем изјавио новинарима „како је Додик безбедносна претња која мора бити заустављена“, али се његов домаћин није сложио са оваквом тврдњом.

ЦВИЈАНОВИЋЕВА БОЈКОТОВАЛА ПА ДЕМАНТОВАЛА ШМИТА Жељка Цвијановић је, вративши се у салу по окончању Шмитовог говора, искористила прилику да изнесе ставове РС, односно аргументима демантује неистините оптужбе које на рачун политике руководства мањег ентитета износе Шмит и његови западни послодавци. Нагласила је да је РС „посвећена миру и опредељена за уставну БиХ“, али и поручила да Бањалука није спремна да се повинује „диктаторским мерама странаца и ОХР-а и неуставним одлукама странаца у Уставном суду БиХ“.
„Република Српска не допушта странцима да је третирају као колонијални посед и узурпирају њена права, што наилази на салву оптужби у популарном наративу о ’сецесионистичкој реторици’. Реч је о замени теза. Република Српска се не може оптужити да је нека ’одметничка држава’ само зато што позива стране званичнике да поштују међународно право и уставна демократска права грађана БиХ“, истакла је Цвијановићева, на крају затраживши од СБ да „инсистирањем на потпуном спровођењу Дејтонског споразума и осудом страног мешања у БиХ заштити права грађана Босне и Херцеговине“.
Наравно да се тај њен позив, као и аргументи које је претходно предочила, нису – због политике њихових земаља – нимало допали дипломатским представницима водећих држава Запада, али су зато наишли на разумевање и подршку амбасадора две силе са Истока. Првенствено Василија Небензје, који је, поновивши добро познати став Москве да би „због деструктивног деловања и наметања самопрозваног високог представника, који само штети БиХ, канцеларију ОХР-а требало под хитно затворити“, констатовао да је БиХ „пример непоштовања једне државе у 21. веку“. Руски дипломата је упозорио да „странци од Босне и Херцеговине покушавају да направе колонију и потпуно промене политички систем у њој“, а намера им је и да „упркос противљењу народа, увуку ову државу у НАТО“. Чланице СБ су на крају седнице позвале „политичке актере у БиХ на дијалог ради очувања њене целовитости“ после чега је уследила очекивана негативна реакција из Сарајева на наступ Жељке Цвијановић.

Црнадак види договор странаца и Додика Како челници прозападне опозиције у РС покушавају да представе наступ Жељке Цвијановић пред Саветом безбедности УН најбоље показује, благо речено, чудан коментар некадашњег министра спољних послова БиХ Игора Црнадака, актуелног потпредседника ПДП-а. Црнадак је на фејсбуку објавио коментар да је све што се дешавало на седници СБ „заправо договор између странаца и Додика, да се он што дуже одржи на власти“. „Доста је глуматања и игре ОХР-а, странаца и СНСД-а! Као, они осуђују и нападају Додика, а он као хоће независну Републику Српску. Све је договор да би се Додик што дуже одржао на власти“, тврди Црнадак.

БЕС БЕЋИРОВИЋА И ДОДИКОВ ПУТ У МОСКВУ Бошњачки члан Председништва БиХ Денис Бећировић издао је саопштење у коме је обзнанио да „ставови Жељке Цвијановић представљају искључиво њено мишљење и злоупотребу функције пошто Председништво није донело одлуку о њеном одласку на седницу Савета безбедности и њеном наступу у име Босне и Херцеговине“. Бећировић је додуше, говорећи о самосталном наступу Цвијановићеве у Њујорку, заборавио на сличне случајеве

високих државних функционера „босанске оријентације“ који су, без претходног усаглашавања ставова с представницима РС у заједничким органима, говорили (или доносили одлуке) у име државе Босне и Херцеговине. На то га је у реплици која је убрзо уследила подсетила председавајућа Председништву БиХ, наводећи примере некадашњег члана колективног шефа државе Шефика Џаферовића и амбасадора БиХ при Уједињеним нацијама Свена Алкалаја.
„БиХ не би била тема у Савету безбедности да се ставови могу усагласити. Наравно да нису усаглашени, као што нису били усаглашени ни Алкалајеви, ни Џаферовићеви ставови“, истакла је Цвијановићева.
Сарајеву ће, вероватно, засметати и што Милорад Додик, трећи пут од избијања рата у Украјини, 23. маја путује у Москву, где ће разговарати с председником Владимиром Путином. Теме разговора двојице председника ће, како је најавио Додик, бити „економски пројекти и важна геополитичка питања“. Шеф представништва РС у Руској Федерацији Душко Перовић је потом саопштио да ће Путин и Додик разговарати и о примени Дејтонског споразума и притисцима на РС. „Тема разговора неће бити оружје, већ ће се са председником Русије разговарати о свету у будућности и начину на који бисмо се могли томе прилагодити“, прецизирао је Додик.
Очигледно је да, и поред свих притисака којима је због тога изложено, руководство из Бањалуке види у Русији великог пријатеља и заштитника, али и да жели да нађе своје место у измењеном светском поретку који највећа словенска држава, заједно с Кином и осталим сувереним земљама наше планете, гради. Да у Москви не само са симпатијама гледају на РС већ и изузетно цене храброст Додика и његових сарадника који одолевају притисцима да се придруже санкцијама против „агресора на Украјину“, потврдио је и Дмитриј Песков, портпарол председника Руске Федерације, у интервјуу датом бањалучкој Алтернативној телевизији.
„Апсолутно подржавамо права наших српских пријатеља. Високо ценимо њихов чврст став који заиста доследно заступају у циљу одржавања добрих односа између Бањалуке и Руске Федерације. Знамо какав притисак врше на вас, како унутар БиХ, тако и спољни у оквиру међународних механизама, који функционишу у складу са Дејтонским споразумом. У складу са нашим могућностима, спремни смо да, превасходно економски, подржимо Републику Српску како би она имала снаге да доследно прати свој правац у оквиру државе у којој се налази“, рекао је Песков.