Велики зли вук и Црвенкапа из Приштине

МУКЕ СА ЗСО

Због чега се Албанци с Косова и Метохије, предвођени Куртијем, толико плаше стварања „самоуправног удружења општина са већинским српским становништвом“?

Баук Заједнице српских општина кружи привременим приштинским институцијама. Све силе старе Европе сјединиле су се у свету хајку против тог баука иако наглас говоре да се ЗСО мора формирати.
Римски папа се није оглашавао, али је руски цар, преко својих посланика, више пута поручивао да је оснивање овог „удружења“ Срба обавеза коју је Приштина преузела како би српски живаљ коначно мирно живео у јужној покрајини.
Француски радикали и немачки полицајци изнели су свој план за „нормализацију“ односа и, додуше неубедљиво, непрекидно понављају да ће ЗСО „морати“ да буде основана.
Истина, ни на српској страни нема консензуса око тога шта би Србима могла донети оваква асоцијација српских општина, па Борис Тадић тврди да се њен значај вештачки „пумпа“ како би сваки пораз у преговорима Београда и Приштине у Бриселу био „лажно представљен као победа“, а лидер „Двери“ Бошко Обрадовић тврди да је ЗСО „подвала“.
Али албански отпор оживљавању ове „злослутне“ скраћенице много је драматичнији, па су, од дијаспоре до студентарије, многобројни они који гласно вичу „не“. „Газета експрес“ је тако, уочи састанка у Охриду, пренела резултате анкете „Убо консалтинга“ према којима се с тврдњом да Косово не треба да успоставља ЗСО сложило чак 75,9 одсто испитаника. Да „премијер Аљбин Курти не треба да прихвати ниједан услов било које странке која тражи стварање ЗСО“ верује 77,9 анкетираних, док је на питање да ли скупштина тзв. Косова треба да поништи Споразум из 2013. којим је предвиђено стварање ЗСО, 68,1 одсто испитаника одговорило потврдно.
У маниру преплашене Црвенкапе, премијер привремених приштинских институција Аљбин Курти у галопу бежи од „великог злог вука“ званог Заједница српских општина, и од све те бежаније завршава „уморан, скрушен и под притиском“, како нам је недавно открио Рамуш Харадинај. Али због чега се Албанци с Косова и Метохије, предвођени Куртијем, толико плаше стварања „самоуправног удружења општина са већинским српским становништвом“?

ВОКЕРОВА ПОСЛАНИЦА Судећи по речима аналитичара Артана Мухаџирија, кривац за хајку против ЗСО је медијска пропаганда. „Тема Заједнице, од њеног почетка, представљена је на пристрастан начин и са екстремним поларизацијама. И док су тадашњи политички лидери позиције тежили да минимизирају њену симболику и утицај, с друге стране, опозиција ју је стигматизовала и демонизовала, третирајући је као врата за уништавање институционалног интегритета Косова“, навео је Мухаџири за портал „Косово онлајн“.
И други, попут њега, сматрају да је противљење обичних, „малих“ људи заправо одраз онога што говоре њихове вође попут Аљбина Куртија и сарадника који кажу да ће на ЗСО пристати тек када Србија призна независност тзв. Косова.
Али можда косовски Албанци више верују свом заштитнику Вилијаму Вокеру, који је, измисливши покољ у Рачку, „погурао“ НАТО авионе ка Србији, па посредно довео и до оснивања њихове лажне државе. „Питање Савеза српске заједнице или нечег сличног је за мене преломно. Био бих веома критичан да га (тзв.) Косово потпише. Мислим да је ово велика грешка. Чак и за ЕУ ​​која је ово прва погурала. За мене уопште нема смисла давати још више посебних права мањинској заједници, која већ има више од удела у мањинским правима, више него у било којој земљи у Европи за коју знам“, секира се Вокер.
Једно од образложења на која се „ваде“ Албанци с Космета, одбијајући да спроведу потписано, јесте и то што ЗСО, наводно, није у складу с такозваним косовским уставом.
Саветник косовског премијера Јетон Зулфај јавно је критиковао притисак Запада на владу тзв. Косова да што пре формира ЗСО, поручивши да на „Косову“ не постоји ниједно албанско удружење, иако Албанци чине 93 одсто становништва, јер је косовско друштво мултиетничко. „Устав Косова није предвидео ниједну албанску институцију и не може предвидети и прихватити ниједну српску, ромску, босанску, турску, горанску, ашкалијску, египатску институцију“, уверава Зулфај.
Међутим, ту се и види лицемерје Запада. Јер иако савезници „Косова“ истичу да се ЗСО мора створити, они уједно дају првенство актима илегално проглашеног „Косова“. Тако је, на пример, виши саветник Стејт департмента Дерек Шоле почетком године рекао да стварање ове асоцијације мора бити у складу с приштинским уставом. Суштински, он нам поручује да су међународно признати документи подређени прописима државе, која, што се већине чланица Уједињених нација тиче – не постоји.

ЗАШТО ЈЕ ЗСО ПРОБЛЕМ ЗАПАДУ? У овом и оваквом облику, Западу ЗСО заправо и не одговара, јер да се велике силе света за њу истински залажу, смешна би била и помисао да би један Курти (кога су и довели на власт) смео да им се супротстави. Отуда и не чуде сигнали које шаље Запад, да би они радије да се створи ЗСО по мери Албанаца, уместо оне дефинисане у Бриселском споразуму.
Таква опција, и такво прекрајање већ постигнутих споразума, за Србе не долази у обзир, и као што је истицао министар спољних послова Ивица Дачић (иначе, једна од три стране које су парафирале Бриселски споразум), за Србију је неприхватљиво да се питање формирања ЗСО поново отвара, јер је уговорено и потписано, а ЕУ је гарантовала својим потписом.
Албанци и њихови патрони, међутим, изгледа највише страхују од тога да ће Срби кроз ЗСО добити „превише“ аутономије. Док Милорад Додик преко Дрине навија да ова асоцијација добије извршна овлашћења и личи на Републику Српску, властима самопроглашеног „Косова“ то буди најгоре страхове.
„Нисам против Срба, али Србија је против нас и не могу да дозволим другу Републику Српску, на Косову, сличну оној у Босни јер су тамо почели да уједињују општине у којима доминирају Срби у циљу стварања аутономног ентитета који саботира државу Босну и Херцеговину. Верујем да имају исти циљ на Косову, а не сме се заборавити да су лидери у Србији пре неколико година покушали да направе пројекат размене територија за који не могу да кажем да је мртав, али је као пројекат на крају пропао“, навео је једном Курти, а пренео „Косев“.
Западни партнери га пак теше, истичући да ЗСО „није аранжман који би личио на Републику Српску“, иако професор Ненад Кецмановић, сасвим логично, пита „откуд је Српска за Запад проблем? Да ли од почетка или је то постала касније? Да ли као привремен или трајан проблем? Да ли је проблем већ само њено постојање или само још има надлежности које јој треба отети?“
Док непризнато Косово са Северном Македонијом, Црном Гором и наравно Албанијом, без икаквих проблема и последица, кроз новоформирану асоцијацију „Западни Балкан – Квад“ „гура“ идеју о стварању „Велике Албаније“, западне силе страхују да би давање превелике аутономије Србима на Косову могло пробудити авети „Велике Србије“. Заборављајући при томе да је Косово, правно, легално, а и суштински свакако део Србије.
Шта је у главама Куртијевих западних савезника можда нам је најбоље открио хрватски аналитичар Матија Шерић, који је у свом тексту за „Јурејжа вју“ навео да би примењивање модела ЗСО на Косову „био подстицај да се слични модели примењују и у земљама у окружењу: Црној Гори, Босни и Херцеговини и Хрватској“.
У прилог својој тези он подсећа да је 2010. године, током расправе о Уставном закону о правима националних мањина, Хрватски сабор умало изгласао да Заједничко веће општина на подручју источне Славоније, Барање и западног Срема стекне правни субјективитет, што би „дефакто било стварање Српске Крајине у новом облику“.
Хрватски аналитичар наводи сличне „негативне“ примере, као рецимо идеје о томе да се у Федерацији Босне и Херцеговине формира српски ентитет, па причу о томе да Србима у Црној Гори треба дати статус конститутивног народа. „Нема сумње да би оживљавање ЗСО на Косову подстакло овакве сепаратистичке идеје у суседним земљама са циљем да се такви ентитети укључе под плашт српског света. Зато Косовари морају гласно и јасно рећи не покушају успостављања српског сепаратистичког региона на Косову. Нажалост, чини се да Американци и Европљани нису много научили из Дејтонског (не)споразума. Тај споразум је подметнуо темпирну бомбу под темеље Босне и Херцеговине, а исто је учинио и Бриселски споразум са Косовом“, уверен је хрватски аналитичар.
И док десет година касније Заједница српских општина остаје само мртво слово на папиру, а терор косовских власти над Србима ескалира, поставља се питање да ли ће асоцијација Северне Косовске Митровице, Зубиног Потока, Лепосавића, Звечана, Штрпца, Клокота-Врбовца, Грачанице, Новог Брда, Ранилуга и Партеша икада бити реализована?
Професор Кецмановић, у ауторском тексту објављеном на порталу „Све о Српској“, можда разрешава ту енигму.
„На Косову су, недвосмислено, миљеници Шиптари. Холбрук је Алији у Дејтону на ухо рекао: ’Потпиши, а ми ћемо касније укинути ентитете.’ Вероватно ће и Борељ нешто слично шапнути Куртију за ЗСО“, прогнозира Кецмановић.