ПИСМА ИЗ ТАМНОГ ВИЛАЈЕТА – Чувари октроисане истине

Како се десило да наредба о спровођењу истраге против председника Републике Српске због негирања геноцида у Сребреници буде први такав акт у досадашњој пракси Тужилаштва БиХ?

Три „не“ Милорада Додика – чланству у НАТО-у, признању лажне државе Косово и санкцијама Русији – не само да сведоче о спремности предсједника Републике Српске да пружи отпор покушајима бруталног управљања БиХ већ и да јасно изнесе свој став о западној хегемонији у целини. То, наравно, има своју цијену.
Тужилаштво БиХ донијело је и прослиједило Агенцији за истраге и заштиту (СИПА) наредбу о спровођењу истраге против Милорада Додика због негирања геноцида и ратних злочина почињених током рата у БиХ. Из СИПА су потврдити да су њихови инспектори саслушали неке подносиоце кривичних пријава.

УЗОРНИ ПОТКАЗИВАЧИ Од јула 2021, када је тадашњи тзв. високи представник у БиХ Валентин Инцко наметнуо Закон о забрани негирања геноцида, против Милорада Додика Тужилаштву БиХ поднето је тридесетак кривичних пријава. Сви подносиоци су саслушани у СИПА као свједоци Тужилаштва БиХ у планираном предмету против Додика.
Због негирања ратних злочина и геноцида, прве двије пријаве против Милорада Додика поднео је Златко Милетић, бивши министар МУП-а муслиманско-хрватске Федерације, етнички Србин а политички Хрват, некада члан најужег руководства странке Жељка Комшића а данас заступник у Дому народа БиХ. Као повод послужила је реакција Милорада Додика на одлуку Кристијана Шмита да Меморијалном центру Поточари осигура шест милиона КМ.
„Ово је све нелегитимно и нелегално. Тамо се није десио геноцид, то сви знамо, али се стално покушава на један насилан начин на томе инсистирати.“
Од истрага против 27 појединаца оптужених за исто дело Тужилаштво БиХ је одустало. Наредба о спровођењу истраге против Додика први је такав акт у досадашњој пракси Тужилаштва БиХ.
Требало би напоменути да је истог дана (6. априла) уред високог представника у БиХ позвао надлежне институције да приступе истрагама и процесуирању случајева негирања геноцида.
„У вези са недавним изјавама предсједника РС Милорада Додика, високи представник је истакао да нема мјеста глорифицирању ратних злочинаца и негирању геноцида у цивилизираном друштву.“
Дан касније Додик је у Приједору одговорио на саопштење ОХР-а: „Ако они мисле на тај начин да нама наметну забрану ћутањем, ја ћу их упозорити да је у бившој Југославији било много табуа које су забранили комунисти, па се земља распала. Живим за дан када ће се и ова распасти, БиХ.“

ЛИСТОМ СМЕЊЕНИ Поред Милетића, на списку оних који су пријавили Додика нашло се још тридесетак физичких и правних лица и удружења (и Мајке Сребренице). Ове пријаве послужиле су као основ за вођење кривичне истраге.
Истовремено, у јеку кампање против Додика, покренута је и дисциплинска истрага против главног тужиоца Тужилаштва БиХ, Србина, Миланка Кајганића. Никакав инцидент. У овом тужилаштву ниједан главни тужилац није одслужио свој мандат: листом сви су били прогоњени, натјерани на оставке или смјењени с дужности.
Први главни тужилац Маринко Јурчевић присиљен је да поднесе оставку; његов насљедник Милорад Барашин смјењен је због веза с највећим балканским трговцем оружјем Слободаном Тешићем; следећа на тој функцији Јадранка Локмић Мисирача је одступила и препустила место Горану Салиховићу и његовом замјенику Божи Михајловићу. Обојица су смјењени и кривично гоњени – процес још траје.
Када је на мјесто главне тужитељице изабрана Гордана Тадић, постојало је увјерење да ће она издржати мандат у цјелости. То се није десило. Дисциплински прогон покренула је Алена Курспахић Надаревић, заслужна и за поступак против тек изабраног главног тужиоца Кајганића, а због коментара Инцкове одлуке. Коментари су забрањени Србима у БиХ.

ОВО ЈЕ ЦРВЕНА ЛИНИЈА У озбиљним и врло ризичним јавним сукобима предсједника Републике Српске са западним земљама и њиховом дипломатијом не постоји ништа лично. Посреди је чување националних интереса, народне слободе и овлашћења Републике Српске гарантованих Дејтонским споразумом.
Додик напросто никада није дозвољавао бахатим западњацима да српски народ третирају по свом нахођењу нити да Републици Српској узурпирају њена државотворна права, изборена у миру и рату. С тим у вези је и самовлашће Кристијана Шмита, те његов политички наступ „без покрића“, тачније без одлуке Савјета безбједности Уједињених нација. Мијењајући изборно законодавство силом, али предузимајући и друге радње, Кристијан Шмит је стигао до „црвене линије“ Републике Српске.
Ако Кристијан Шмит и западни моћници покушају одузети непокретну имовину Републике Српске, упозорио је Додик, онда то до крајњих консеквенци мијења положај Републике Српске и уништава њену способност да одговорно уређује живот свих грађана а посебно државотворног српског народа.
Коментар је стигао у виду кривичне истраге и најављеног судског прогона предсједника Републике Српске.
Како ће у земљи која има више од милион неријешених предмета, лоше законе, катастрофалну организацију правосудних институција, некомпетентне судије и тужиоце, тећи овај процес? Трећеразредне дипломате не обеспокојава ова чињеница. Они су уосталом и заслужни за чињеницу да ни Тужилаштво ни судови у БиХ нису правне него политичке установе пар екселанс. Са изразитим антисрпским сентиментом.