Јувенал – наш савременик

„Сатире“ Децима Јулија Јувенала прва је књига на српском језику међу чијим се корицама нашло свих шеснаест Јувеналових сатира, насталих пре нешто мање од две хиљаде година, а које су преведене на већину значајнијих језика света, и одавно су светска духовна баштина

Књига „Сатире“ Децима Јулија Јувенала, писца златног доба римске класичне књижевности, коју је превео и приредио Милош Б. Јанковић, по много чему је јединствена. Ово је прва књига на српском језику међу чијим се корицама нашло свих 16 Јувеналових сатира, насталих пре нешто мање од две хиљаде година, а које су преведене на већину значајнијих језика света, и одавно су светска духовна баштина. Издавач ове књиге, штампане на око 1.400 страница, јесте београдски „Службени гласник“.
Занимљиво је и то да ово дело, овако како је урађено, представља духовну задужбину њеног преводиоца и приређивача Милоша Б. Јанковића, који је лекар, изданак чувене српске лекарске породице што је дала неколико генерација лекара. Књигу је посветио свом оцу, чувеном имунологу проф. др Браниславу Д. Јанковићу, који га је, како стоји у посвети, научио да воли књигу и књижевност. Из тога се родила љубав према класичној књижевности и латинском језику, када се срео са сатиричарем Јувеналом. Радни век Јанковић је провео у београдској дечјој болници у Тиршовој, а десетак година радио је као лекар у Африци. За то време, уз лекарске обавезе, девет година је припремао ову књигу.
О Јувеналу се мало зна. Рођен средином првог века у месту Аквину у породици која није имала неки знатнији углед ни богатство. Још док је био дечак, преселио се у Рим где је школован. Једно време бавио се адвокатуром, али његова основна преокупација била је књижевност, а највише му је лежала сатира. Изгледа да није успео да међу најмоћнијим људима Рима нађе заштитника. Једно време живео је у Египту, где се обрео или по сопственој вољи или је тамо био прогнан. Вратио се у Рим, где је дочекао дубоку старост. Иза себе је оставио 16 сатира, које му за живота нису донеле славу. Тек после смрти препозната је Јувеналова песничка величина. Веће интересовање за његово дело јавило се у петом и шестом, а онда у 15. и 16. веку. У својим сатирама указивао је на мане тадашњег друштва које су се најбоље виделе у Риму. Исмевао је Римљане из високих друштвених слојева и њихову изопаченост, указивао на разлике између богатих и сиромашних, на бедно стање учитеља, извргавао је руглу странце, посебно Грке, који су се насељавали у Риму заузимајући преко реда високе позиције, подсмевао се распусним женама. Од тада до данас људске слабости које је Јувенал препознао у своме времену у римском друштву јављају се у свим потоњим временима и друштвима. Делове његових сатира поједини европски писци, више векова после њиховог настанка, преносили су у своја дела, или су их подражавали. Јувенал је за све то време утицао на сатиричаре.
Књига почиње уводом у коме је Милош Б. Јанковић представио Јувенала, и изложио свој приступ његовим сатирама, где је назначио да је Јувенала приказао да би, пре свега, задовољио радозналост читалаца који се први пут срећу са овим писцем. За сваку сатиру припремио је кратак увод којим читаоца упознаје са темама којима се, у сатири која следи, бавио Јувенал. Сваку од 16 сатира преводилац је по, свом осећању, поделио на краће тематске целине, означивши их бројевима, где прво следи текст на латинском а затим превод на српском језику.
Највећи део ове обимне књиге, по чему је она такође јединствена, заузимају често опширне напомене. Прво следе класичне фусноте обележене бројевима, које савременом читаоцу објашњавају појмове, имена, догађаје и друштвене околности које Јувенал помиње у својим сатирама. После њих јавља се други ред фуснота обележених великим словима азбуке, који те класичне појмове из римске и грчке митологије, историје и живота приближавају савременом српском читаоцу указујући му на друштвене појаве које су се јављале и у даљој и у ближој српској прошлости. Те двојне фусноте представљају један особен лексикон појмова из римске и грчке митологије, из римске и грчке, али и српске прошлости.
Јувенал је својим сатирама представљен у свој својој пуноћи. Захваљујући једној врсти реалистичког поступка, он је сликао људе који су у његово време живели, углавном у Риму, пре два миленијума, а генерације његових читалаца потоњих векова све те вечне људске мане препознавали су у свом времену. Очекујемо да ће се српским читаоцима, после читања ове књиге и понирања у Јувеналово дело, чинити да древни сатиричар не прича само о Риму његовог времена него, рецимо, и о савременом Београду.