Bogato istraživačko iskustvo, razvijena međunarodna saradnja, organizovanje nacionalnih i međunarodnih konferencija i druge aktivnosti, što traje 24 godine, obeležja su rada Beogradskog foruma za svet ravnopravnih, čiji članovi pažljivo prate regionalna, evropska i globalna kretanja i o tome objavljuju knjige i analize koje se citiraju u medijima i stručnim i naučnim radovima širom sveta
Beogradski forum za svet ravnopravnih osnovan je pre 24 godine kao dobrovoljno, nezavisno, neprofitno udruženje građana, kao izvor slobodne, nezavisne misli o nacionalnim i državnim interesima, unutrašnjoj i spoljnoj politici i međunarodnim odnosima.Danas je to organizacija koja baštini bogato iskustvo u istraživačkom radu, izdavaštvu, međunarodnoj saradnji, medijskom delovanju, organizovanju nacionalnih i međunarodnih konferencija, jačanju veza matice i rasejanja, humanitarnom radu i drugim oblastima. Forum je izdavač preko 150 knjiga i publikacija objavljenih na srpskom i više stranih jezika. Analize članova Foruma o regionalnim, evropskim i globalnim kretanjima prate se i objavljuju u prestižnim međunarodnim publikacijama, a stavovi Foruma citiraju se u medijima za masovno informisanje, stručnim i naučnim radovima širom sveta.
Forum je osnivač Centra za istraživanje povezivanja na Putu svile (COREC), Međunarodnog udruženja tink-tankova (SRTA), sa sedištem u Pekingu i Beogradskog foruma Italija, sa sedištem u Torinu.
FORUM KAO POKRETAČ VAŽNIH AKTIVNOSTI Sa Klubom generala i admirala Srbije, SUBNOR-om Srbije, Društvom srpskih domaćina i drugim udruženjima u Srbiji, Beogradski forum je pokretač niza konstruktivnih aktivnosti i inicijativa od šireg društvenog značaja. Posebnu pažnju Forum posvećuje povezivanju delova srpskog naroda u regionu i rasejanju sa maticom. U tom smislu, koristi vredna iskustva Saveta Sabora matice i rasejanja, obezbeđuje logistiku za rad Fonda dijaspora za maticu, sarađuje sa organizacijama Republike Srpske, Nacionalnim savjetom Srba u Crnoj Gori, sa udruženjima iz drugih zemalja okruženja i srpskog rasejanja na svim kontinentima, kao i sa Maticom iseljenika Srbije.
Na međunarodnom planu Beogradski forum ima saradnju sa Svetskim savetom za mir sa sedištem u Atini, sa Udruženjem „Hrabrost za moral“, iz Švajcarske (Mut zur Ethic), sa Šiler Institutom, iz Nemačke, sa Šangajskim forumom, Renmin univerzitetom, CNIE i nizom drugih tink-tank organizacija iz Kine, Rusije, Indije, Brazila, Meksika, SAD i drugih zemalja.
Zajedno sa srpskim rasejanjem i partnerskim organizacijama, Forum je pokretač značajnih inicijativa kao što su: osnivanje Srpskog doma u Beogradu, kao mesta sveobuhvatnog susretanja matice i rasejanja; biblioteke srpskog rasejanja kao jedinstvene kulturne institucije; Dokumentacionog centra o agresiji NATO-a kao tačke preokreta u svetskim odnosima; podizanje Memorijala žrtvama genocida nad srpskim narodom u 20. veku; obnavljanje rada Fondacije za stipendiranje studenata matematike i tehničkih nauka „Sanja Milenković“, koja je osnovana 1999, a čiji je rad prekinut uzurpacijom sredstava 2000. godine.
Na konferenciji povodom 24. godišnjice agresije NATO-a održane 23. marta 2023. u Domu VS, Forum i partnerske organizacije su obnovile inicijativu da se nastavi rad skupštinskih i vladinih tela za utvrđivanje posledica upotrebe projektila sa osiromašenim uranijumom, da se do iduće 25. godišnjice NATO agresije utvrdi i objavi lista civilnih žrtava agresije i da se napravi analiza obrada teme agresije NATO-a u udžbenicima svih nivoa obrazovanja kako bi se obezbedilo objektivno upoznavanje i vaspitanje mladih generacija o najtežem delu naše novije istorije.
STALNA POTREBA NEDVOSMISLENE OSUDE NATO AGRESIJE Forum je zasnovan na idejama mira, ravnopravnosti, slobode, nezavisnosti i poštovanja međunarodnog prava, na vrednostima koje su duboko usađene u istoriju, nacionalni, kulturni i moralni karakter našeg naroda. Vođen time, Forum je od osnivanja nedvosmisleno osuđivao NATO agresiju kao zločin protiv mira i čovečnosti, akt ekspanzije na Istok i presedan za globalizaciju intervencionizma. Istovremeno se odlučno suprotstavljao tezama o „humanitarnoj intervenciji“, „vazdušnoj kampanji“, „malom kosovskom ratu“ i drugim sličnim čiji je cilj bio i ostao – umanjiti odgovornost počinioca, prebaciti je na žrtvu i trajno je pretvoriti u vazala. Istinu i ocene o agresiji NATO-a zasnovane na neoborivim činjenicama moramo još odlučnije braniti i ponavljati, utoliko upornije ukoliko nosioci agresije, hegemonizma i ekspanzije danas nastoje da ultimatumima prinude Srbiju da prizna rasparčavanje njene državne teritorije, da etnički očisti, razdrobi i ponizi srpski narod do njegove nacionalne, kulturne i duhovne neprepoznatljivosti. Nikakva njihova finansijska pomoć, investicije, obećanja članstva i pojačavanje propagande ne bi smeli da nam pomrače svest i udalje od istine: vodeće sile Zapada bezobzirno, gotovo rasistički, potcenjuju i ponižavaju srpski narod, ne priznaju životne interese srpskog naroda na Balkanu, Srbiju ne tretiraju kao ravnopravnog partnera već kao monetu za potkusurivanje u svojoj geopolitici širenja, dominacije, konfrontacije i priprema za geopolitičku trgovinu.
A što se same pomoći Zapada tiče, bilo bi uputno da se bar povremeno prisetimo da je šteta od zapadnih sankcija 1990-ih godina iznosila oko 150 milijardi dolara, a ratna šteta od NATO agresije oko 100 milijardi dolara. Takođe, da je samo po osnovu prodaje (!) finansijskog tržišta, iz Srbije na Zapad „odliveno“ oko 50 milijardi evra profita. Zapad dobro zna kakvu štetu je naneo narodu Srbije i Republike Srpske korišćenjem projektila sa osiromašenim uranijumom. Nama izgleda to nije jasno, ali smo ipak, bez zvaničnog objašnjenja, odustali od nastavljanja rada skupštinske Komisije i vladinog interresornog stručnog tela, nakon čega je ponovo nastala „uranijumska tišina“. Zašto, nije li nam ipak neko stavio do znanja da takva istraživanja nisu poželjna? Ako je odgovor da Zapad neće ništa od legitimnih prava i interesa Srbije i srpskog naroda ni da razmatra, kamoli da podrži ili prihvati, ako se od Srbije i Republike Srpske decenijama neprekidno zahteva da isporučuju i izvršavaju naloge poput Šolc–Makronovog, ili Kristijana Šmita, ako Kvinta javno podržava Kurtija i njegov antisrpski program i pogrom, kao i militarizaciju severa Kosova i Metohije, ako se traži da Srbija uvek iznova svojim povlačenjem „plaća“ osnivanje ZSO, onda to otvara daleko ozbiljnija pitanja za Srbiju i budućnost srpskog naroda na Balkanu, ne mimoilazeći ni ona strateška.
Na delu su ogoljeni pritisci Zapada da se Srbija odrekne svoje pokrajine Kosovo i Metohija, da se odrekne podrške Republici Srpskoj, da prekine strateško partnerstvo i saradnju s Rusijom i Kinom, da uvede sankcije Rusiji. U pozadini je strategija da se Srbija liši strateških saveznika, izoluje, napusti vojnu neutralnost i priključi NATO-u. Pritisci se pretvaraju u javne lekcije i ponižavanje, lekcije u zahteve, zahtevi u ultimatume.
PRETNJE I UCENE SRBIJI ZBOG KOSOVA I METOHIJE Pitanje Kosova i Metohije je složen dugoročan problem. Razume se da ga treba rešavati mirnim putem, dijalogom. Sporno je, međutim, delovanje SAD/EU/NATO-a. Dok su im usta prepuna poruka drugima da poštuju pravo i pravila, istovremeno prete i ucenjuju Srbiju da za Kosovo i Metohiju prihvati rešenje kojim se krše sva prava i pravila, uključujući i Povelju UN i Rezoluciju SB UN 1244. Dok ne žele ni da čuju za rešenje po Ustavu Srbije, istovremeno javno brane nazoviustav kriminalne tvorevine o karakteru ZSO kao dobrovoljne NVO. Pri svemu, EU višestruko krši mandat GS UN o ulozi „olakšivača dijaloga strana“ . Najpre, uvodi SAD u dijalog, a zatim, bez ičijeg ovlašćenja, najmanje od SB UN, Srbiji uručuje ultimatum!
U tim uslovima, Srbija treba da nastupi principijelno: ostaje privržena dijalogu i mirnom rešenju uz poštovanje Povelje UN i Rezolucije SB UN 1244 kao trajno važećoj pravno definisanoj osnovi za pravedan kompromis.
Tzv. Osnovni sporazum o putu normalizacije i tzv. Implementacioni sporazum nisu rezultat pregovora, nisu uravnoteženi, nisu zasnovani na Povelji UN i Rezoluciji SB UN 1244 i nisu potpisani. U suštini to je ultimatum koji nijedna nezavisna i suverena zemlja koja drži do svoje slobode, nezavisnosti i dostojanstva ne bi prihvatila.
Nazoviizbori u opštinama na Severu Pokrajine (23. aprila 2023) predstavljaju novi pokušaj ponižavanja Srbije i srpskog naroda i opasno poigravanje Zapada. Umesto da otklone uzroke ugrožavanja bezbednosti, sistematskog kršenja osnovnih prava Srba u Pokrajini i kršenja ranije postignutih dogovora, vodeće sile Zapada koriste Kurtija da nastavi zastrašivanje i etničko čišćenje Srba, da izaziva eskalaciju napetosti, militarizaciju Severa Pokrajine sa nepredvidivim posledicama.
Srbija ima pravo i obavezu da postavi nedvosmislen zahtev za slobodan bezbedan i dostojanstven povratak 250.000 proteranih Srba i drugih nealbanaca na svoja imanja i u svoje domove u Pokrajini. Treba izneti jednako jasan stav da Zajednica srpskih opština, kada i ako se sprovede, neće, niti može biti zamena za prava Srbije kao suverene države, članice OUN i OEBS-a, na Kosovo i Metohiju kao svoju autonomnu pokrajinu.
Nezavisno od svega, Srbija treba da nastavi sa aktivnom diplomatijom, uključujući i aktivnosti na otpriznavanju. Nije dovoljno to što se Srbija neće složiti s prijemom tzv. Republike Kosovo u UN. Potreban je jasan i dosledan stav da će se Srbija svim diplomatskim i političkim kapacitetima angažovati na sprečavanju učlanjenja ilegalne tvorevine „Republika Kosovo2 u bilo koju međunarodnu organizaciju, globalnog ili regionalnog karaktera, uključujući tu i SE, NATO, pa čak i OIK. Izjave o tome da Srbija neka učlanjenja ne može sprečiti, da to ne zavisi od nje, da je neko, tu i tamo, već osigurao većinu u prilog separatista i slične, nisu dobra ni jasna poruke prijateljima, ali zato gode protivnicima. Ist River možda jeste najvažniji deo fronta diplomatske odbrane suvereniteta i teritorijalnog integriteta, ali njegova čvrstina i izdržljivost u velikoj meri zavise od stabilnosti i stanja na drugim, uslovno rečeno, sporednim frontovima. Nigde ne smemo dizati ruke uvis!
Uglavnom smo svi saglasni da su globalni odnosi u procesu najdublje transformacije, da ništa nije kako je bilo, da se na mesto unipolarnog konstituiše novi multipolarni poredak. I tu uglavnom zastajemo, ne ulazimo u prognoze i kako se sve to odražava na Srbiju, na uslove za efikasnu odbranu njenih životnih interesa, pre svega njenog suvereniteta i teritorijalnog integriteta. Prognoze su uvek rizične, pogotovu njihovo iznošenje u javnost. Ali nije rizik reći da multipolarnost isključuje globalnu dominaciju i hegemonizam jednog centra, ili jedne grupacije zemalja. Nije rizik da se isključi ili proredi korišćenje pojma „međunarodna zajednica“, koji je skrivalica za EU i NATO za zbunjivanje naroda. Vreme je za analize u kategorijama globalne većine koja je već konstituisana po važnim parametrima – broju zemalja članica UN (3/4), broju stanovnika, učešću u svetskoj trgovini, svetskom BDP-u, rastu BDP-a, po prirodnim resursima, otporu hegemoniji, sankcijama, intervencionizmu i mnogim drugim kriterijumima.
Ta globalna većina je izvor većine unutar UN koja podržava suverenitet i teritorijalni integritet Srbije, koja ne priznaje ilegalno otcepljenje Prištine. U istom smeru, ubrzano se menjaju i odnosi u modernim tehnologijama (5G), finansijskoj i vojnoj moći. Multipolarizacija kao nezadrživ proces otvara nove prostore za demokratizaciju međunarodnih odnosa, čija širina i dubina nisu unapred dati, već zavise od toga koliko se članice globalne većine budu aktivno postavljale u izgradnji demokratskog svetskog poretka, sve dotle koliko će se tom zadatku posvetiti i zemlje poput vojno neutralne Srbija, na primer. Niko ne treba da ostane po strani, jer se i demokratija u novom svetskom pretku ne dobija na tanjiru već, takođe, osvaja demokratskim angažovanjem.
Uravnotežena, vojno neutralna spoljna politika i saradnja sa svim zemljama koje Srbiju prihvataju kao ravnopravnog partnera i koje nedvosmisleno podržavaju njen suverenitet i teritorijalni integritet su jedina ispravna opcija u novim globalnim prestrojavanjima. Nacionalno jedinstvo i konsenzus su mogući i realni ukoliko su strateška opredeljenja principijelna i jasna.
Izlaganje na godišnjoj skupštini Beogradskog foruma za svet ravnopravnih, održanoj 22. aprila 2023, u Beogradu.