Fatalna greška

Zašto su zapadni političari ignorisali upozorenje CIA i sankcijama udarili na zemlju ne samo ekonomski „upola manju od Italije ili Španije“ već šestu po snazi u svetu?

Rusija nije supersila, bar ne kada je u pitanju globalna ekonomija. Njen bruto domaći proizvod smešta je tek na 12. po veličini privredu u svetu. Prema podacima Međunarodnog monetarnog fonda, ruska privreda je za oko 25 odsto manja od ekonomije Italije i više od 20 odsto skromnija od kanadske, dve zemlje koje zajedno imaju tek deo stanovništva Rusije – zlurado je na početku uvođenja sankcija protiv Rusije marta prošle godine izveštavao američki Si-En-En. Iako su neki analitičari poput Džoša Lipskog, direktora Geoekonomskog centra pri Atlantskom savetu, upozoravali vladajuće političare da Rusija „nije Severna Koreja, ni Venecuela, niti Iran“, te da je „zbog izvoza energije Moskva sistemski važna za svetsko energetsko tržište“, zapadne zemlje su pohrlile da „kazne“ Rusiju širokim spektarom sankcija. Mnogi su verovali propagandnim floskulama vodećih političara Zapada o „posrnuloj ruskoj ekonomiji“.

SUDBONOSNA GREŠKA Činjenica je da rusko tržište nije veliko za izvoz zapadnih zemalja. Prema podacima američkog ministarstva trgovine, SAD su 2021. godine izvezle u Rusiju robu za samo 6,4 milijarde dolara, što naoko izgleda mnogo, ali je zapravo manje od petine izvoza ostvarenog sa mnogo manjom Belgijom, napominju američki mediji.
„Rusija je, što se tiče globalne ekonomije, neverovatno nevažna, osim kada su u pitanju nafta i gas“, izjavio je odmah posle uvođenja prvih paketa sankcija prošle godine Džejson Furman, svojevremeno predsedavajući Savetu ekonomskih savetnika u administraciji Baraka Obame, za „Njujork tajms“. Furman je podsmešljivo dodao da je Rusija „u suštini velika benzinska pumpa“. Time se nadovezao na izlizanu doskočicu pokojnog Džona Mekejna, koji je 2008. tvrdio da Rusija nije ništa drugo do „benzinska pumpa, prerušena u državu“. Što se Rusa tiče, to jeste nacija koja je prva poslala satelit i čoveka u svemir, ali je u međuvremenu daleko zaostala za svetom u tehnologiji, bili su uvereni američki analitičari.
„Ako Rusiji prišrafimo slavine za izvoz gasa i nafte, njena ekonomija će se urušiti“, tvrdili su još koliko lane eminentni zapadni ekonomisti.
U kalkulacijama im se, međutim, potkrala sudbonosna greška. Iako režiseri sankcija uvedenih Rusiji još uvek obećavaju da „treba samo još malo sačekati“, efekta gotovo da i nema, ni posle više od godinu dana. Da je Evropska unija potcenila ekonomske kapacitete Rusije, ostale članice EU je uzaludno upozoravao bezmalo jedini glas razuma unutar tog, prema Rusiji „neprijateljskog saveza“, kako ga je opisao Vladimir Putin.

NEOČEKIVANA OTPORNOST Rusija je uspela da se prilagodi sankcijama već posle uvođenja prvih ograničenja 2014, blagovremeno je pokušao da urazumi kolege u Briselu predsednik mađarske vlade Viktor Orban. „Dobro se sećam, 2015. godine smo izvezli veliku količinu prehrambenih proizvoda u Rusiju… Ali tokom samo tri godine Rusija je nadogradila svoju poljoprivredu i prehrambenu industriju do te mere da kada bi Mađarska danas htela da izveze svoju hranu tamo, to nam ili ne bi uspelo, ili bi bilo daleko teže nego uoči uvođenja sankcija“, naglasio je Orban nedavno u intervjuu za radio „Košut“. Ekonomija RF je pokazala neočekivanu otpornost na sankcije, zato je „potcenjivanje sposobnosti tako ogromne zemlje kao što je Rusija da se prilagodi ograničenjima – fatalna greška“, ocenio je mađarski lider. On je ujedno jedan od najglasnijih kritičara ulaska bloka u direktan sukob u Ukrajini i često ističe da sankcije više štete Evropljanima nego Rusiji.
Orban je u pravu kada se ljuti na kolege iz EU. Sankcije koje je 27 država Unije uvelo protiv Rusije, kao odgovor na njenu Specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini, koštale su mađarsku ekonomiju 10 milijardi evra. I nisu zaustavile sukob, podvlači premijer Mađarske. U međuvremenu, Rusija je premostila gubitak zapadnih tržišta i njena ekonomija se razvija na nov način, a očekuje se da će BDP rasti već u drugom kvartalu ove godine, najavio je predsednik Ruske Federacije. Spoljnotrgovinska razmena Rusije je prošle godine skočila za više od osam odsto, dok se ove godine očekuje inflacija od oko četiri odsto. Sva ta spoznanja stižu u momentu kada vođe EU pokušavaju da ubede domaću i svetsku javnost u „kolaps ruske ekonomije“ iako su stope inflacije u njihovim državama veće nego u Rusiji, naglasio je ruski predsednik.

ZABLUDA ZAPADNIH EKONOMISTA Nameće se pitanje – u čemu je, gde se krije, zabluda zapadnih ekonomista? Jedno od uverljivijih objašnjenja dao je Žak Sapir, direktor studija na EHESS-u, jednoj od vodećih francuskih akademskih institucija. Sapir je objavio osvrt u kome je izneo upečatljivu ekonomsku statistiku i analizu kojima je Evropa posvetila manje pažnje nego što zaslužuju. Objasnio je da Rusija prema nominalnim kursevima ima „malu ekonomiju“, upola manju od francuske i otprilike sličnu španskoj, otuda je evropskim i američkim političarima izgledala ranjiva na talas zapadnih sankcija bez presedana, uvedenih nakon izbijanja rata u Ukrajini. Ali Rusija je sankcije preživela gotovo nepovređena a umesto očekivanog kolapsa na istoku kontinenta, Zapad je pretrpeo kritičnu nestašicu energije, jaku inflaciju i postao žrtva gadnih ekonomskih stresova, što razumnom posmatraču događanja na svetskom parketu sugeriše da sva poređenja i simulacije zapadnih lidera nisu bile plod pameti, već pobožnih želja. Ukratko, iluzorna.
Problem je, tvrdi Sapir, u sistemu merenja bruto društvenog proizvoda pojedinih zemalja, jer postojeći sistem daje prilično netačnu sliku. Nasuprot tome, prema daleko realističnijoj metrici pariteta kupovne moći (PPP), ruska ekonomija je uistinu daleko veća, čak uporediva s nemačkom. Na osnovu PPP, ruski BDP je trenutno 6. najveći na svetu sa 4,37 biliona dolara, odmah iza nemačkog (5,27 biliona dolara). Kina ima najveći BDP – PPP na svetu od 30,18 biliona dolara. Ali taj detalj nikada nećemo čuti iz usta zapadnih političara, niti se o tome izveštava u najvažnijim evropskim medijima. Na nominalnoj osnovi, Rusija (11. mesto sa 1,82 biliona dolara) jeste iza Italije (9. mesto sa 2,1 biliona dolara) i Brazila (10. mesto sa 1,83 biliona dolara). Zato zapadni propagandisti koriste BDP na nominalnoj, a ne na bazi PPP, jer tako najjednostavnije omalovaže Rusiju, iako barataju podacima koji su zapravo „skuvana statistika“ na liniji čuvenog citata Vinstona Čerčila: „Verujem samo u statistiku koju sam sam izmislio.“

LUKAVA MANIPULACIJA Tog kreda se očito i dan-danas drže i ekonomski spindoktori na Zapadu, iako sporni sistem merenja potcenjuje pravi odnos međunarodnih snaga, jer se snaga ruske industrijske baze u toj statistici ne vidi.
Unutar zapadnih ekonomija sektor usluga čini veliki, ponekad nadmoćan deo ukupne ekonomske aktivnosti, ali ta statistika je podložna i lukavoj manipulaciji. Još naročito ako uzmemo u obzir da se neki zapadni ekonomisti, orni da poprave ekonomski „imidž“ svoje matice, zalažu da se čak i trgovina drogom, prostitucija i druge kriminalne aktivnosti uključe u ukupan broj „bogatstva“ koje određuje „nacionalni prosperitet“ države. Nasuprot tome, tokom perioda oštrog međunarodnog sukoba, proizvodni sektori BDP-a (industrija, rudarstvo, poljoprivreda i građevinarstvo) čine daleko pouzdaniju meru „relativne ekonomske moći“, a fakat je da je Rusija baš u toj kategoriji ne samo solidna već mnogo jača. Dakle, iako je nominalni BDP Rusije upola manji od francuskog, njena realna produktivna ekonomija je više nego dvostruko veća, što predstavlja skoro petostruki pomak relativne ekonomske moći. Ovo pomaže pri razumevanju zašto je Rusija tako lako prebrodila zapadne sankcije za koje se očekivalo da će je osakatiti. Kada Sapir proširi istu analizu na druge zemlje, rezultati su još porazniji – po zapadne ekonomije. Takođe, iako mejnstrim zapadni mediji Kinu opisuju kao „drugu po veličini“ svetsku ekonomiju, ona je zapravo nadmašila Ameriku u stvarnim iznosima još pre nekoliko godina, što potvrđuje i priručnik koji svake godine publikuje američka agencija CIA.

KNJIGA ČINJENICA Dok se oko 44 odsto kineske modernizovane privrede sastoji od usluga, američki sektor usluga (oglašavanje, maloprodaja, obrazovanje, lične usluge, konsalting) iznosi gotovo 80 odsto bruto domaćeg proizvoda, pri čemu je proizvodnja svede na još beznačajniji deo ekonomije. Zato i ne čudi što Amerika ima problem u proizvodnji svega, od brodova do granata… MMF, OECD i Svetska banka su postepeno usvajale kalkulacije i istraživanja PPP od kada je OUN 1968. godine uvela taj koncept u Međunarodni program poređenja (ICP). Ideja koja stoji iza PPP jeste da se pronađe unakrsni kurs valuta za svaki par zemalja u svetu koji bi izjednačio ukupnu cenu korpe identične ili skoro identične robe. Korišćenje ove „stope“ ili „faktora izjednačavanja“ u konverziji BDP-a bilo koje izabrane zemlje, izračunatog u lokalnoj valuti, u američki dolar, garantuje poređenje pod jednakim uslovima. Sve to lepo opisuje i „Knjiga činjenica“, priručnik američke agencije CIA.
Prvo, CIA nudi jednostavnu i razumljivu definiciju BDP – PPP: „BDP nacije po kursu pariteta kupovne moći (PPP) je zbirna vrednost svih dobara i usluga proizvedenih u zemlji procenjena po cenama koje preovlađuju u Sjedinjenim Državama.“ Potom sledi rangiranje: 1. Kina, 2. SAD, 3. Indija, 4. Japan, 5. Nemačka, 6. Rusija, … (to su procene za 2020. godinu). Kada se sve sabere, prema CIA, Rusija je ispred Francuske, Velike Britanije, Italije, Španije i Holandije, a Kina je broj 1, bar od 2015. dalje. Što potvrđuje da je produktivni sektor u Rusiji mnogo jači nego što su zemlje EU spremne da priznaju i shvate. Kada je u pitanju proizvodnja struje, uglja ili nafte, čelika ili mašina, izgradnje – Rusija nadmašuje mnoge zemlje Evropske unije. Zar zapadni političari to nisu znali kada su sankcijama udarili na zemlju koja nije ekonomski „upola manja od Italije ili Španije“ već je šesta po snazi u svetu? I uz koju stoji prva ekonomija sveta (Kina) zajedno sa zemljama organizacije BRIKS koje su danas po ekonomskoj snazi „prešišale“ moć grupe G7. E tu se potkrala greška zapadnih planera. Iako sve to piše na stranicama priručnika koji je lansirala CIA, poverovali su u sopstvene laži o „beznačajnosti“ ruske ekonomije. I stoga sada ceo svet, a najviše građani Evrope – plaćaju najvišu cenu. Bukvalno.