BRISELSKA UJDURMA

„Kosovo“ i Savet Evrope

Pokretanjem procedure za prijem lažne države Kosovo u SE, Kolektivni zapad je još jednom pokazao svoju dvoličnost – da na jednoj strani tobož podržava dijalog oko KiM, a na drugoj Srbiju stavlja pred svršen čin

Da li je biran trenutak ili ne, tek Komitet ministara Saveta Evrope (KMSE) poslao je zahtev „Kosova“ Parlamentarnoj skupštini SE na davanje mišljenja o prijemu u ovo organizaciju. Iako se o tome već duže govorilo i više puta odlagalo, pada u oči da je u SE napravljen presedan – KMSE doneo je odluku naprečac na vanrednoj sednici i to u nedelji kada zaseda PSSE, što se u istoriji ove organizacije nije dogodilo. Ne treba da čudi što je ovo „uzimala-davala“ ambasador Ruske Federacije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko na tviteru prokomentarisao kao namernu odluku, „usklađenu sa lažnim izborima u četiri pokrajinske opštine“, uz mišljenje „da nije neophodno dokazivati da Priština sprovodi kurs SAD i EU.
Osim što je vanredna sednica Komiteta sazvana naprasno i uz kršenje procedura (da svaki sastanak koji sledi mora biti jasno definisan na poslednjem sastanku), iznenađujuće je bilo i odmeravanje snaga koje je, kako je napomenuo ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić, pokazalo da „prvi put postoji nejedinstvo oko prijema nekoga“, te da ni toga „nikada nije bilo“.

LOMLJENJE PROCEDURE Inače, potencijalna članica mora da ispunjava kriterijume Saveta Evrope u domenu demokratije, poštovanja ljudskih prava i vladavine prava. Proces usklađivanja sa standardima SE kontrolišu poslanici Parlamentarne skupštine. Ukoliko podnosilac zahteva za članstvo dobije dvotrećinsku većinu glasova i u Parlamentarnoj skupštini SE, zahtev se vraća Komitetu ministara na konačnu potvrdu.
Nije potrebno komentarisati stanje u našoj južnoj pokrajini koje više liči na okupaciju nego na demokratski uređenu sredinu, što opet navodi na zaključak da je stavljanje na dnevni red pristupanja tzv. Kosova Savetu Evrope bila demonstracija sile zemalja Kvinte, pre svega Nemačke, koja je imala lidersku ulogu u okupljanju članica za podršku vanrednog sastanka Komiteta ministara mimo svih pravila i procedure.
Protiv predloga koji direktno krši teritorijalni integritet Srbije glasalo je sedam zemalja, od kojih je Mađarska najveće iznenađenje. Šef delegacije te zemlje Nemet Žolt upitao je – da li je vreme za otvaranje tog pitanja i istakao da bi, ukoliko se pokrene procedura za prijem „Kosova“, pojedine države mogle da otkažu svoj dolazak na Samit SE u Rejkjaviku 16. i 17. maja. Odgovor zamenika generalnog sekretara Bergea je bio da „pitanje ‚Kosova‘ svakako neće biti deo Samita, a da zahtev Prištine već dugo stoji“.
Pored Mađarske, protiv aplikacije su bili Azerbejdžan, Gruzija, Rumunija, Kipar i Španija, dok su podršku Prištini pružile 33 države, među kojima i Velika Britanija. Inače, 12 članica Saveta Evrope ne priznaje nezavisnost Kosova. Stoga i onaj kuriozitet na koji je uputio Ivica Dačić.
Još veću pažnju privukli su postupci susednih zemalja, naročito Crne Gore, koja je glasala „za“, što je u ovoj „bratskoj“ republici ocenjeno kao „nacionalna sramota“, uz niz pitanja koja su ostala bez odgovora poput onog ko je i kada doneo odluku da se tako glasa. Drugo iznenađenje je uzdržanost Bosne i Hercegovine, što je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik ocenio kao dokaz stalnog kršenja Dejtonskog sporazuma i Ustava te države.
I Ukrajina je bila neprijatno iznenađenje, istakao je ministar Dačić, osvrćući se na uzdržanost Kijeva. „Znate sa koliko napora mi glasamo za sve rezolucije koje osuđuju kršenje njihovog i moldavskog teritorijalnog integriteta, a oni kada je reč o našem teritorijalnom integritetu, ne glasaju“, dodao je šef diplomatije Srbije.
Zapadni Balkan i dalje ima potencijala „da bukne“, rekao je, skoro se pravdajući zbog grčkog „za“, predstavnik Grčke Jorgos Katrugalos. On je izrazio uverenje da bi nemačko-francuski plan za normalizaciju odnosa „Kosova“ i Srbije mogao biti jedno od rešenja za postizanje kompromisa.
A na taj plan se poziva i Komitet ministara SE. Navode – aplikaciju „Kosova“ za članstvo prosledili su na osnovu Briselskog i Ohridskog sporazuma, što je unelo dodatnu zabunu u ovu ujdurmu.
Tu se već upetljao portparol EU Peter Stano izjavom da je Savet Evrope odvojena organizacija od EU (?), te da je Ohridski sporazum i dalje na snazi. Na pitanje kako komentariše to što je Srpska lista bojkotovala izbore na severu KiM, Stano nije kao nelegitimne ocenio izbore koji su održani bez učešća birača već je rekao da je EU u svetlu održanih izbora ponovila da je formiranje ZSO prioritet.
Mnogi će sada reći da je ova igra sa Savetom Evrope ustupak Kurtiju da bi formirao ZSO, što se moglo zaključiti upravo u rečima Petera Stana da u pregovorima neko mora nešto da da, da bi nešto dobio.
Naravno, ovdašnja opozicija nije propustila priliku da prijem „Kosova“ u Savet Evrope pripiše Aleksandru Vučiću i, kako kažu, njegovom usmenom obavezivanja da se Srbija više neće protiviti prijemu lažne države Kosovo u sve međunarodne organizacije. Za njih se dokument koji najavljuje ovu temu u SE poziva upravo na francusko-nemački sporazum iz Brisela koji je Vučić „prihvatio“ 27. februara, kao i na njegov ankes iz Ohrida koji je Vučić takođe „prihvatio“ 18. marta.
Na tviteru već kruže cinični komentari da je „od kada Kurti na svim frontovima gubi od Vučića, ‚Kosovo‘ dobilo viznu liberalizaciju za EU, usvojena je aplikacija ‚Kosova‘ za Savet Evrope, sever Kosova preuzele su kosovske institucije i Albanci izabrani na sve čelne funkcije. Šta će biti kada Kurti počne da pobeđuje?“

RECIPROČNE MERE Ako ostavimo po strani zajedljive komentare, Srbija je veoma ozbiljno shvatila briselsku ujdurmu, ne samo što je glasala protiv ulaska nazovidržave Kosova u SE već je naša delegacija odmah nakon glasanja napustila salu, uz izjavu „da će Srbija preispitati modele daljeg učešća u organizaciji“.
To preispitivanje se pokazalo već posle zajedničke sednice Vlade Srbije i predsednika Vučića, kada je najavljeno da će Srbija recipročno poštovati teritorijalni integritet država koje poštuju integritet Srbije.
„Odlučili smo da više poštujemo prijateljski nastrojene zemlje prema Srbiji. Da vodimo računa o bilateralnoj politici i ne izlazimo iz granica recipročnosti. Ako neko ne poštuje naš teritorijalni integritet, zašto bismo mi poštovali njihov“, rekao je Vučić na konferenciji za novinare u Beogradu.
Doduše, ovo ne znači da će sutra „Kosovo“ ući u SE već da počinje procedura prijema, jer po daljem redosledu koraka Biro PSSE će na sledećoj sednici (28. aprila) samo doneti odluku da to prenese na adekvatne komitete, pre svih za politička pitanja. On treba da odredi izvestioca koji će otići na teren, proceniti situaciju i sastaviti izveštaj, a izveštaje treba da daju još dva komiteta – pravni i komitet za jednakost i nediskriminaciju.
Bez obzira na taj ishod, odluka o početku procedure za prijem „Kosova“ u Savet Evrope još jedan je poraz međunarodnog prava, kršenje vladavine prava i ljudskih prava, i to upravo u organizaciji koja je zasnovana na ova tri stuba delovanja.