БРИСЕЛСКА УЈДУРМА

„Косово“ и Савет Европе

Покретањем процедуре за пријем лажне државе Косово у СЕ, Колективни запад је још једном показао своју дволичност – да на једној страни тобож подржава дијалог око КиМ, а на другој Србију ставља пред свршен чин

Да ли је биран тренутак или не, тек Комитет министара Савета Европе (КМСЕ) послао је захтев „Косова“ Парламентарној скупштини СЕ на давање мишљења о пријему у ово организацију. Иако се о томе већ дуже говорило и више пута одлагало, пада у очи да је у СЕ направљен преседан – КМСЕ донео је одлуку напречац на ванредној седници и то у недељи када заседа ПССЕ, што се у историји ове организације није догодило. Не треба да чуди што је ово „узимала-давала“ амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Боцан-Харченко на твитеру прокоментарисао као намерну одлуку, „усклађену са лажним изборима у четири покрајинске општине“, уз мишљење „да није неопходно доказивати да Приштина спроводи курс САД и ЕУ.
Осим што је ванредна седница Комитета сазвана напрасно и уз кршење процедура (да сваки састанак који следи мора бити јасно дефинисан на последњем састанку), изненађујуће је било и одмеравање снага које је, како је напоменуо министар спољних послова Србије Ивица Дачић, показало да „први пут постоји нејединство око пријема некога“, те да ни тога „никада није било“.

ЛОМЉЕЊЕ ПРОЦЕДУРЕ Иначе, потенцијална чланица мора да испуњава критеријуме Савета Европе у домену демократије, поштовања људских права и владавине права. Процес усклађивања са стандардима СЕ контролишу посланици Парламентарне скупштине. Уколико подносилац захтева за чланство добије двотрећинску већину гласова и у Парламентарној скупштини СЕ, захтев се враћа Комитету министара на коначну потврду.
Није потребно коментарисати стање у нашој јужној покрајини које више личи на окупацију него на демократски уређену средину, што опет наводи на закључак да је стављање на дневни ред приступања тзв. Косова Савету Европе била демонстрација силе земаља Квинте, пре свега Немачке, која је имала лидерску улогу у окупљању чланица за подршку ванредног састанка Комитета министара мимо свих правила и процедуре.
Против предлога који директно крши територијални интегритет Србије гласало је седам земаља, од којих је Мађарска највеће изненађење. Шеф делегације те земље Немет Жолт упитао је – да ли је време за отварање тог питања и истакао да би, уколико се покрене процедура за пријем „Косова“, поједине државе могле да откажу свој долазак на Самит СЕ у Рејкјавику 16. и 17. маја. Одговор заменика генералног секретара Бергеа је био да „питање ‚Косова‘ свакако неће бити део Самита, а да захтев Приштине већ дуго стоји“.
Поред Мађарске, против апликације су били Азербејџан, Грузија, Румунија, Кипар и Шпанија, док су подршку Приштини пружиле 33 државе, међу којима и Велика Британија. Иначе, 12 чланица Савета Европе не признаје независност Косова. Стога и онај куриозитет на који је упутио Ивица Дачић.
Још већу пажњу привукли су поступци суседних земаља, нарочито Црне Горе, која је гласала „за“, што је у овој „братској“ републици оцењено као „национална срамота“, уз низ питања која су остала без одговора попут оног ко је и када донео одлуку да се тако гласа. Друго изненађење је уздржаност Босне и Херцеговине, што је председник Републике Српске Милорад Додик оценио као доказ сталног кршења Дејтонског споразума и Устава те државе.
И Украјина је била непријатно изненађење, истакао је министар Дачић, осврћући се на уздржаност Кијева. „Знате са колико напора ми гласамо за све резолуције које осуђују кршење њиховог и молдавског територијалног интегритета, а они када је реч о нашем територијалном интегритету, не гласају“, додао је шеф дипломатије Србије.
Западни Балкан и даље има потенцијала „да букне“, рекао је, скоро се правдајући због грчког „за“, представник Грчке Јоргос Катругалос. Он је изразио уверење да би немачко-француски план за нормализацију односа „Косова“ и Србије могао бити једно од решења за постизање компромиса.
А на тај план се позива и Комитет министара СЕ. Наводе – апликацију „Косова“ за чланство проследили су на основу Бриселског и Охридског споразума, што је унело додатну забуну у ову ујдурму.
Ту се већ упетљао портпарол ЕУ Петер Стано изјавом да је Савет Европе одвојена организација од ЕУ (?), те да је Охридски споразум и даље на снази. На питање како коментарише то што је Српска листа бојкотовала изборе на северу КиМ, Стано није као нелегитимне оценио изборе који су одржани без учешћа бирача већ је рекао да је ЕУ у светлу одржаних избора поновила да је формирање ЗСО приоритет.
Многи ће сада рећи да је ова игра са Саветом Европе уступак Куртију да би формирао ЗСО, што се могло закључити управо у речима Петера Стана да у преговорима неко мора нешто да да, да би нешто добио.
Наравно, овдашња опозиција није пропустила прилику да пријем „Косова“ у Савет Европе припише Александру Вучићу и, како кажу, његовом усменом обавезивања да се Србија више неће противити пријему лажне државе Косово у све међународне организације. За њих се документ који најављује ову тему у СЕ позива управо на француско-немачки споразум из Брисела који је Вучић „прихватио“ 27. фебруара, као и на његов анкес из Охрида који је Вучић такође „прихватио“ 18. марта.
На твитеру већ круже цинични коментари да је „од када Курти на свим фронтовима губи од Вучића, ‚Косово‘ добило визну либерализацију за ЕУ, усвојена је апликација ‚Косова‘ за Савет Европе, север Косова преузеле су косовске институције и Албанци изабрани на све челне функције. Шта ће бити када Курти почне да побеђује?“

РЕЦИПРОЧНЕ МЕРЕ Ако оставимо по страни заједљиве коментаре, Србија је веома озбиљно схватила бриселску ујдурму, не само што је гласала против уласка назовидржаве Косова у СЕ већ је наша делегација одмах након гласања напустила салу, уз изјаву „да ће Србија преиспитати моделе даљег учешћа у организацији“.
То преиспитивање се показало већ после заједничке седнице Владе Србије и председника Вучића, када је најављено да ће Србија реципрочно поштовати територијални интегритет држава које поштују интегритет Србије.
„Одлучили смо да више поштујемо пријатељски настројене земље према Србији. Да водимо рачуна о билатералној политици и не излазимо из граница реципрочности. Ако неко не поштује наш територијални интегритет, зашто бисмо ми поштовали њихов“, рекао је Вучић на конференцији за новинаре у Београду.
Додуше, ово не значи да ће сутра „Косово“ ући у СЕ већ да почиње процедура пријема, јер по даљем редоследу корака Биро ПССЕ ће на следећој седници (28. априла) само донети одлуку да то пренесе на адекватне комитете, пре свих за политичка питања. Он треба да одреди известиоца који ће отићи на терен, проценити ситуацију и саставити извештај, а извештаје треба да дају још два комитета – правни и комитет за једнакост и недискриминацију.
Без обзира на тај исход, одлука о почетку процедуре за пријем „Косова“ у Савет Европе још један је пораз међународног права, кршење владавине права и људских права, и то управо у организацији која је заснована на ова три стуба деловања.