Албанци доминирају

Западнобалканска четворка

У низу иницијатива за разбијање и повезивање балканских државица крије се и једна непроменљива константа – осигурати геостратешки западни утицај и доминацију, што најчешће иде на штету Србије и српског народа

На Балкану датуми имају посебну симболику, нарочито када је март у питању. Много тога је, баш негативног, судбински везано за овај месец, па и последњи потези и одлуке морају имати посебан и деликатан фокус. Тако треба гледати на најновију регионалну платформу, названу „Западни Балкан КВАД – 100 одсто усклађеност са спољном политиком ЕУ“, коју су покренули Северна Македонија, Албанија, „Косово“ и Црна Гора на самом крају марта у Скопљу.
Платформу су, како се наводи, лансирали министар спољних послова Северне Макдоније Бујар Османи, министарка за Европу и спољне послове Албаније Олта Џака, заменик министра спољних послова и дијаспоре „Косова“ Крешник Ахмети и спољнополитички саветник црногорског премијера Ђорђе Радуловић, са темом „пуна усклађеност четири земље групе КВАД са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ, у светлу нове геополитичке реалности, хибридних претњи, енергетске кризе и економских последица изазваних руском инвазијом на Украјину“.
Још прецизнији је био северномакедонски министар Османи, подвлачећи да се „после агресије Русије на Украјину, усклађивање са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ, али и шире са позицијама и вредностима демократског света, претворило у један од најважнијих приоритета земаља које теже чланству у ЕУ. То је и јасна порука где ове земље припадају“. На том састанку навео је и да се „свака од четири земље појединачно показала као поуздан партнер НАТО-а и ЕУ, кроз усаглашавање са режимом санкција ЕУ и САД, али и кроз конкретну хуманитарну и другу техничку помоћ Украјини“.
Занимљиво је, како су то приметиле „Вечерње новости“, да су организатори на својим званичним профилима на друштвеним мрежама истицали то што су из ове иницијативе изостале Србија и БиХ, а посебно Република Српска, с образложењем да су непожељне јер нису увеле санкције Руској Федерацији, што ће рећи да је антируски наратив постао алиби за још једно институционално повезивање простора које екстремни планери у Тирани и Приштини виде као „аутохтону“, односно „природну Албанију“.
И назив скопског самита „Западни Балкан КВАД – 100 одсто усклађеност са спољном политиком ЕУ“ показује да је та иницијатива усмерена против Србије, где се јасно указује на то да нисмо ускладили своју спољну и безбедносну политику с Бриселом, иако наша земља нема ту обавезу јер није чланица ЕУ, а имаће је евентуално пред приступање Унији, у складу с процесом приступних преговора.

ВЕЛИКОАЛБАНСКИ КОРАЦИ Подсетимо само да су на том путу владе Албаније и тзв. Косова, потпуно некажњено, направиле и конкретне кораке. Тако је пре четири године потписан споразум којим се Приштина и Тирана обавезују на уједињавање и координирање спољних политика, али и на заједничке амбасаде, размену дипломатског особља. Такође, две стране су се сагласиле и око стварања територијално административне целине од 30 километара унутар Албаније и исто толико унутар тзв. Косова тако да су практично укинуте границе.
Тирана и Приштина већ годинама договарају и праве читав низ корака на путу који води ка стварању „велике Албаније“, док из такозване међународне заједнице ћуте. На национални празник Албаније 28. новембар „Дан заставе“ ова држава је обележила 110. годишњицу постојања, док је тзв. Косово „прославило“ 14 година од самоиницијативно проглашенe једностране независности. Традиционална заједничка седница Владе Албаније и привремених приштинских институција прошла је у добро познатом тону о причама о „великој Албанији“, с тим што се овога пута отишло и корак даље, па се чуо и званичан предлог да се што пре успостави конфедерални тип заједништва Албаније и Косова са једном владом, једним сенатом и два конгреса – Косова и Албаније.
Још једна занимљивост, само неколико дана касније председник Србије Александар Вучић се у Верони сусрео с премијером Албаније Едијем Рамом и премијером Северне Македоније Димитром Ковачевским у оквиру заједничког наступа винарија из земаља регионалне иницијативе „Отворени Балкан“, како би се истакло функционисања јединственог тржишта рада и јединственог економског тржишта у оквиру поменуте иницијативе.
Нико од њих није ни поменуо скопску платформу, ако не рачунамо шкрту изјаву премијерке Србије Ане Брнабић да званични Београд још нема став о питању западнобалканске четворке (КВАД), јер још није формална. „Био је један састанак, након тог састанка се неко сликао и поставио неке ствари тако да не постоји ништа формално око чега бих могла да се изјасним“, истакла је Брнабићева, ваљда апострофирајући изјаву Ковачевског у Београду (два дана после скопске платформе), током званичне посете Србији, када је рекао да „то није нека озбиљна платформа која има неке меморандуме о сарадњи или споразуме који су потписани. Ради се о неформалном састанку где су се разменила мишљења у односу на усаглашеност са спољном политиком Европске уније“. Ова умирујућа изјава указује и на несугласице у Колективном западу где, о питању Балкана, има више паралелних иницијатива, па је могуће да, рецимо, немачка спољна политика ипак опрезно приступа свему томе, јер је свесна да „Отворени Балкан“ има подршку САД, додуше из времена друге администрације.
Сасвим довољно да се види ко „ватру пири а ко је гаси“ јер у Скопљу су сви били албанске националности, осим Ђорђа Радуловића из Црне Горе, мада је и он изасланик премијера Дритана Абазовића, због чега је један од лидера Демократског фронта Милан Кнежевић, на свом твитер налогу, реаговао: „Лепо ли је видети Дритановог саветника на самиту ’Велике Албаније’. А у Опен Балкан нећемо док Србија не изађе. ’Достојни’ предака са Скадра и Мојковца. П. С. Пропало се… ако може више од овога.“

АНТИРУСКА ПЛАТФОРМА Кнежевићев твит сублимира оно што уочавају и бројни аналитичари, да је формирање КВАД-а у функцији западне политике против Русије, али и обједињавања албанске нације на овом простору, са циљем да се из новог организовања на Балкану искључе Србија и БиХ, практично српски фактор. Или, како је каријерни дипломата Зоран Миливојевић за „Политику“ указао, уочавајући у том пројекту обједињавања на југу Балкана важне чињенице – да је простор те три земље и Косова под контролом НАТО-а, што показује интерес Алијансе да ојача свој простор и обухвати и „Косово“, без обзира на то што није држава и што је под протекторатом УН.
Пројекат у највећој мери обухвата албански национални простор, са изузетком Грчке, и самим тим иде у корист интереса тог народа. Албанци нескривено атакују на те територије форсирајући платформу „Велике Албаније“, али сада под називом „природна Албанија“. Већ се показало у вишедеценијској пракси да тамо где су они у већини, други народи се смањују и селе.
Иако делује парадоксално и гротескно, све то је у функцији актуелне западне политике, НАТО-а и ЕУ уперене против Русије јер се ради о три државе и „Косову“ на линији спречавања руског утицаја на овим просторима, али делом и Кине и њене стратешке политике у вези са „Појасом и путем“.
Ту је и низ питања која се тичу садржаја скопског пројекта из којег могу да настану одређене компликације и последице. У начелу, када би то било само културно повезивање, не би ни било проблема, али ту се помињу и неке друге везе, чиме се доводи у питање „Отворени Балкан“, у старту назван „мали Шенген“, чији циљ је био да на неки начин све даље чланство у ЕУ и да омогући балканским земљама да роба, услуге, капитал и људи без перипетија, губљења времена и пара с лакоћом прелазе границе.
Западни центри моћи на сваки пројекат културног и економског повезивања и интегрисања албанског народа на Балкану гледају благонаклоно, док сличне српске пројекте најчешће посматрају непријатељски, или макар с подозрењем. Сетимо се како је дочекан „Српски свет“, за који се тврдило да је дестабилизујући иако, како кажу упућени, у њему нема ничега другачијег од онога што су имали на уму европски државници када су покретали интеграциони процес из којег је настала Европска унија.

СРПСКИ ОДГОВОР За председника Републике Српске Милорада Додика, новоосновани КВАД заправо је „албанска четворка“, иза које се крије стара идеја о „Великој Албанији“ јер су ту Албанац из Северне Македоније, Албанац с „Косова“, Албанац из Албаније и власт из Црне Горе, таква каква јесте. И овај пут, каже Додик, служећи се двоструким стандардима, Запад настоји да маргинализује Србе. „Они пре свега покушавају да направе причу о ’Великој Албанији’, а само се покривају том причом о Европи“, оценио је Додик и додао у свом стилу: „Ево, сад кажем да је наш циљ уједињење, а то значи да ћемо се одвојити од БиХ и припојити Србији. То озбиљно мислим и ми само бирамо тренутак када ћемо то урадити. Ту није ништа спорно.“
У ствари, Србија и Република Српска ће у наредним месецима додатно учврстити сарадњу, што ће, како наводе медији, бити одговор Београда и Бањалуке на стварање западнобалканске четворке. Додатна сарадња Србије и РС ће се огледати у координираним наступима о најважнијим политичким питањима, али и још већим јачањем економских и друштвених веза.
И док се из Београда и Бањалуке најављује контрамера, неке теоретичаре, попут Богдане Кољевић, вишег научног сарадника на Институту за политичке студије у Београду, КВАД подсећа у неким аспектима на некадашњи савез Аустралије, Јапана, Индије и САД. Кољевићева му предвиђа и сличну будућност, односно да је неће ни имати а имајући у виду унутрашње стање у Црној Гори и чињеницу да је у другом кругу председничких избора Мило Ђукановић изгубио, те да ће се променити и тамошња политика. „То је аналогија са овим другим светским ’квадом’. Баш као што је из њега испала Индија, тако ће, вероватно, Црна Гора испасти из овог другог“, навела је Кољевићева за агенцију „Срна“.
На Балкану, у ствари, ништа ново. Ма колико се уситњавао, због чега га и прати пежоративни епитет („балканизација“), овдашњи простор не посустаје у покушајима да створи нове квазидржавне творевине. Иако привидно спонтано, све се заправо дешава по мери и под надзором оних који су Балкану и досад одређивали судбину. Они га и укрупњавају и уситњавају. Тако је било, што не значи да ће бити довека.