Трагом југословенског сценарија

НАША ТЕМА l Досије осиромашени уранијум

Сејачи „хумане“ радијације: Авиони „А-10 тандерболт“

Озбиљне студије о утицају осиромашеног уранијума, током бомбардовања баченог на Републику Српску и Србију, забашурене су и „покриване“ нарученим извештајима који опасност ове муниције умањују, што је некада праћено ћутањем и окретањем главе и најодговорнијих у Србији

Дугачак пут је пређен од септембра 1995. године од када су прва зрна муниције са осиромашеним уранијумом (ОУ) из бомбардованог Ремонтног завода у Хаџићима донета из Сарајева у Војнотехнички институт због анализе евентуалне токсичности па до марта 2023. када је тихо умирање људи у Србији добило ново име у светској политици – „Југословенски сценарио“.
Марија Захарова, портпаролка МИП Русије, творац је синтагме „Југословенски сценарио“ коју је употребила за коментар намере Британаца да украјинској војсци испоруче муницију са ОУ. И не треба да се љутимо на Рускињу. Сами смо учествовали у прикривању размера злочина без преседана у новијој историји света и наше ћутање није било мање малигно од муниције којом су нам Весли Кларк и дружина затровали кућу. Све до „Милосрдног анђела“, у Србији је од канцера оболевало 1.700 људи на милион становника. Према неажурираним подацима, тај број је данас око 5.500.
Док је Институт за јавно здравље „Батут“ још „делио“ с грађанима биомедицинску статистику нације, могло се сазнати, рецимо 2007, да је оболевање од рака простате код мушкараца од 1999. до 2005. године порасло за 60 одсто, бешике 37, дебелог црева 29 одсто. Исте те 2007. вољом тадашњег државног врха Србије прекинуто је медицинско праћење деце наших војника са КиМ, која су рођена од 2000. до 2004. године.
У Студији рађеној на ВМА узет је узорак од 1.752 деце потомака војника који су бранили земљу. Контролну групу за упоређивање резултата чинила су 1.204 детета рођена пре бомбардовања, од 1995. до 1999. године. Резултати су сведочили о очигледним аномалијама и о генотоксичности муниције са ОУ, али је неко „у медицинској заједници“ закључио да је узорак деце с ВМА сувише мали да би се студија узела за „озбиљно“. И ту смо где смо – трагични европски шампиони по оболевању и смртности од онколошких болести.

ШТА НАМ ЈЕ ДАО НАТО

Постоје три извештаја о употреби осиромашеног уранијума 1999. који су стављени на располагање нашој војсци након агресије. Први извештај је саставио НАТО, у њему се наводи 31.000 пројектила са њиховом мапом дејства. Наша армија званично је изашла са податком од 50.000, а Руси су послали процену од 90.000 испаљених НАТО зрна.

ТОКСИЧНА СЗО Светска здравствена организација, на основу анализе седам и по метака са осиромашеним уранијумом које су енглески „експерти“ пронашли на 11 места на КиМ, закључила је да зрачења на територији загађених места нису опасна. На основу налаза енглеске „експедиције“ која је на КиМ боравила у новембру 2000. године, др Мајкл Рипачели je направио монографију о утицају уранијумске муниције на Балкану а која је објављена у јануару 2001 (Depleted Uranium in Kossovо Post-Conflict Environmental Assessment). И СЗО је прихватила те налазе.
Рипачелијеви закључци укратко гласе да на Косову, у зони употребе ОУ, нема широко распрострањене контаминације, контаминација је потврђена само на 10-15 м од места директног поготка, даље да нема контаминације вода, али ни опасности и ризика за здравље људи, осим за оне који чувају делове пројектила веома дуго непосредно уз тело.
Поводом „енглеског рада“ генерал Слободан Петковић, начелник АБХАО ВЈ за време 1999, подвукао је да је направљен за потребе Хашког суда. На основу њега је тужитељка Карла дел Понте одбацила оптужбу тадашње СРЈ против НАТО-а због употребе забрањене муниције.
Међутим, овој „СЗО епизоди“ претходила је двогодишња игра окрутно-циничног прикривања злочина тзв. Међународне заједнице.
Енглеско-аристократски арогантна експедиција др Мајкла Рипачелија (14 чланова) на Космет је допутовала у новембру 2000. да „побије“ несређени извештај УН тима некадашњег финског министра екологије Пека Хависта од 11. октобра 1999. године.

ДВОЛИЧНИ ХАВИСТО У великој превари и злочину над овдашњим народом улога Пека Хависта (данас шефа финске дипломатије) је „немерљива“. Овај Финац је написао „први“ Основни документ УН о последицама НАТО разарања Југославије и закључио да је у загађеним областима неопходно предузети мере заштите околине и чишћење како би се избегле штетне последице по људско здравље, те да треба онемогућити прилаз контаминираним местима. Већ у следећем пасусу Финац пише да „контаминирана места нису могла да буду идентификована“!?. По речима др Снежане Павловић из Института Винча, која је радила на поратном санирању југа Србије од последица муниције са ОУ и учествовала у мерењима и чишћењу локалитета Братоселце, Пљачковица, Рељан, Боровац и Череновац, наши стручњаци на терену су питали Финца да ли би он направио кућу за себе и своју породицу на Југу Србију. „Он је заћутао“, рекла је др Павловић (иначе супруга покојног Радојка који је ову муницију вадио из земље) и додала да су Финцу поставили поменуто питање због његових опаски на терену како нам је земља прелепа. Иначе, др Павловић је учествовала у пуњењу оних буради од по 200 килограма контаминиране земље и муниције са ОУ што су ископани на југу Србије и „ускладиштени на безбедно“.
Хавистов извештај прављен је с предумишљајем да се побије званични документ УНЕП-а (Програм УН за заштиту животне средине са седиштем у Најробију), једини који је настао у реалном времену 1999. године. Овај документ су те 1999. писали и потписали Сенагалац Бакари Канте и његови људи који су на територију СРЈ дошли када је почело бомбардовање. Извештај УНЕП-а са терена „вриштао је“ оптужбама за екоцид над природом и људима СРЈ.
„Екипа стручњака УНЕП-а у СРЈ је остала до маја“, записао је генерал Петковић. „Са нама су обилазили бомбардована постројења у Панчеву, Смедереву, Чачку… У непосредним разговорима са нашим експертима закључили су да ће ратна кампања НАТО-а имати страшне последице по људе и природу не само у СРЈ него и у региону.“

СКРАЈНУТИ ДОКУМЕНТ Ипак оригинални Кантеов извештај никада није постао званичан документ УН захваљујући упрво Хависту а потом Рипочелију. Објављен је у женевском дневнику „Куријер“ 17. јуна 1999. захваљујући америчком независном извештачу из седишта УН у Женеви Роберту Парсонсу, који га је представио на конференцији за медије, организованој баш у згради УН.
У Кантеовом извештају експерти УНЕП-а маја 1999. навели су да су атмосфера и тло у бившој СР Југославији трајно загађени отровним материјама због бомбардовања индустријско-хемијских комплекса и због употребе оружја са осиромашеним уранијумом… Закључено је да ће наредне генерације које живе на бомбардованом тлу патити од канцерогених обољења, леукемије, да ће бити повећан број спонтаних побачаја и деформитета новорођенчади…
Природу у СР Југославији загадиле су отровне супстанце међу којима су најопаснији полихлоробифенили (ПЦБ), висококанцерогени и одговорни за имунолошке болести. У извештају се наглашава да је један литар ПЦБ довољан да се загади милијарда литара воде. ПЦБ се налази у електричним трансформаторским станицама и у бројним нафтним рафинеријама које су биле мета НАТО-а…
У осмом поглављу цензурисаног извештаја говори се о загађењу које је проузроковала употреба оружја са ОУ…
„Клаус Топфер (генерални директора УНЕП-а од 1988. до 2006) главни је архитекта лажи о последицама НАТО удара на Балкану“, рекао је Парсонс јуна 1999. године. Окривио је немачког политичара, наводно лекара, за сакривање извештаја, у време када су други стручњаци УН долазили и тражиле Кантеове налазе на увид.

Један коментар

  1. Nažalost naši političari i pozicija i opzicija su svesrdno ucestvovali na sakrivanj istine od sopstvenog naroda, zašto?
    To je bio i ostao tipičan primer genocida nad Srbima a vreme će pokazati dali će ih kazna stići, kako stvari stoje nikada se nezna.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *