Капетан Марко Мартиновић (1663–1716), поморски капетан, познавалац математике, наутике, хидрографије и бродоградње, у Перасту, с питомцима цара Петра Великог, слика непознатог аутора
Заустављен функционални поморски саобраћај у Боки Которској након 125 година. Црна је Гора опет показала како не зна да има море од новембра до маја
Бока Которска вјековима је давала славне морепловце, не толико славне да би задивили свијет, јер су српске државничке амбиције увијек биле подаље од мора, за разлику од других медитеранских земаља које је управо Медитеран уздигао и цивилизацијски прославио.
Први Србин који је опловио свијет био је Стеван Вукотић из Грбља – плодног земљоуза између Котора и Будве. Као навигациони официр подвигом се прославио на руском ратном броду „Предпријатије“, малом тројарболном једрењаку са 24 топа, изграђеном у Петрограду.
Брод је на путовање око свијета кренуо у прољеће 1823. г. из Кронштата. Прешао је Балтичко море, свратио у Копенхаген, Портсмут, пребродио Атлантик, свратио у Рио де Жанеиро, опловио рт Хорн, обрео се у заливу и граду Концепсион на чилеанској обали, навигавао Пацификом кроз архипелаг Туамоту и свратио у Петропавловск на Камчатки; потом је кренуо до острва Сита на обали јужне Аљаске, затим у Сан Франциско, Калифорнију, па преко Пацифика на Хавајска острва, Микронезију, Филипине, да би прешавши у Индијски океан опловио рт Добре наде, свратио на острво Св. Јелену, прешао Атлантик, затим поново у Портсмут, Копенхаген и срећно се – ах! – 1826. године вратио у полазну луку…
Брод је у Кронштату дочекан са највећим почастима.
Све је вријеме пловио у научне сврхе, са 145 чланова посаде, међу којима је било стручњака природњака, астронома, физичара, метеоролога, један љекар и један свештеник.
Млад, здрав и снажан Стеван Вукотић, официр и сада циркумнавигатор, одликован је орденом Св. Ане III реда и новчаном наградом коју је примао сваке године, до смрти.
Након што је опловио свијет, постао је командант јахте „Голубка“. Пловио је са гардемаринима и предавао им наутику и друге поморске предмете. Умро је ипак млад, 1833. г., у чину капетан-лајтнанта, у 33. години живота.
Степан Михаилович Вукотич, знан под тим именом међу Русима, тек је један из плејаде Бокеља који су уписани у историју руског поморства. Матија Змајевић био је адмирал руске Балтичке флоте, гроф Марко Војновић адмирал руске Црноморске флоте, па гроф Никола Војновић, контраадмирал Никола Вукотић, вицеадмирал Петар Вукотић… и друга плаво-бијела имена од респекта.
Ваља казати да се много више од Стевана Вукотића (чији портрет није сачуван) помиње Иво Визин, Бокељ са Прчања, за кога се везује атрибут: „први Јужни Словен који је опловио свијет“. Истина је. Иво Визин био је први Словен који је на свом броду, брику „Сплендидо“, опловио свијет, од 1852. до 1859. Учинио је то 33 године послије Вукотића, који је свијет опловио 33 године прије Визина, на руском ратном броду.
Слава им обојици, јер су обојица били први.
Капетан Кузмановски аутор књиге о Вукотићевом подвигу
Капетан дуге пловидбе Предраг Кузмановски (1973), с преко 20 година поморачке каријере на разним типовима бродова, Бокељ, написао је књигу „Капетан Стеван Вукотић“, која ће се у Заливу, у данима пред нама, а поводом 200-годишњице од почетка путовања првог Србина око свијета, појавити потпомогнута Министарством културе и информисања Републике Србије, општинама Херцег Нови, Тиват и Будва, кад и учешћем Матице Боке. У мору занимљивости, у књизи капетана Кузмановског проналазимо одгонетку у вези с тим како се Бокељ Стеван Вукотић уопште нашао у прилици да на руском ратном броду „Предпријатије“ крене на пут око свијета. Свему су претходиле поморске ратне операције Русије на Јадрану 1806. год. Адмирал Дмитриј Сењавин моћном је морнарицом, којој су у помоћ дошли добровољци из Црне Горе и Боке, успио да заустави до тада незаустављивог Наполеона, нанијевши Французима тежак пораз код Херцег Новог 30. септембра 1806. Један за другим, градови Корчула, Вис, Котор, Хвар прелазе под Руску управу. Потписивањем мира између Француске и Русије, у Тилзиту 7. јула 1807, Француској је препуштена контрола над Јадраном, а Русија заузврат од Француске добија помоћ у сукобу са Турском. Са повлачењем адмирала Дмитрија Николајевича Сењавина и руске војске, и Стеван Вукотић, са стрицем Јованом, одлази за Русију, на Крим, гдје са 16 година полаже испит и бива примљен у Црноморску поморску школу у Николајеву. Током поморског школовања млади Стеван изучава вјеронауку, правопис, аритметику, геометрију, равну и сферну тригонометрију, навигацију, астрономију, геодезију, маневрисање бродом, употребу наутичких карата и инструмената, енглески језик, читање и цртање планова. Треба споменути да је адмирал, гроф Марко Војновић (Херцег Нови, 1750 – Витепск, 1807), оснивач и први адмирал руске Црноморске флоте био директор Црноморске поморске школе од 1802. до 1805. године. За вријеме његове управе у школи је постављена штампарија, основана библиотека и попуњен број астрономских инструмената за физику а за практичну обуку изграђена је тренажна фрегата „Деница“. Кадети су касније бивали унапријеђени у гардемарине – што је први чин који су добијали током школовања у поморској навигационој школи. Гардемарини су након савладане теорије, обуке и три успјешна похода на мору, те након положеног посебног испита, бивали унапријеђени у мичмане, први официрски чин. Након завршеног испита од 150 кандидата произведено је само седам мичмана. Један од њих је био Стеван Вукотић, Србин из Боке. Унапређење даје прилику Вукотићу да се као један од најбољих у класи, у својству навигационог официра, прикључи истраживачком броду „Предпријатије“, да буде дио сложене поморско-истраживачке експедиције на пловидби око свијета. Колики је значај дат експедицији говори податак да је за ту намјену изграђен потпуно нови брод, типа слоп, у бродоградилишту Окхта, Сан Петербург. Бродоградилиште са 1.000 радника испоручује руској морнарици осам великих, квалитетних и поузданих једрењака годишње. Цар Александар Први дошао је да обиђе посаду пред „Предпријатијеву“ историјску циркумнавигацију.
Програмски формат Светионика јесте да бљеска с управо бококоторске нулте надморске. С једине географије на свијету на којој наш народ и даље живи уз море
Печат – Лист слободне Србије Политички недељник, актуелна политичка дешавања, друштво, свет, култура.
