Српска подиже улог у одбрамбеном рату

Док год је у Мађарској садашња власт, Милорад Додик се неће наћи на било којој листи санкција Европске уније. Лидери као што је Додик нису на лотоу добили награду да буду председници, него су победили на изборима, поручио је мађарски министар спољних послова Петер Сијарто

Да Република Српска има пријатеље у Европској унији који се супротстављају кажњавању мањег ентитета БиХ, потврдио је мађарски министар спољних послова Петер Сијарто приликом учешћа на Самиту енергетике у Требињу. Шеф дипломатије Орбанове државе је поручио да се Милорад Додик, док год је у Будимпешти садашња власт, неће наћи на било којој листи санкција ЕУ, али и упутио оштре критике на рачун оних „који су неспособни да поштују вољу народа који живе на Балкану“. „Лидери на Балкану као што је Додик нису на лотоу добили награду да буду председници него су победили на изборима. Мислим да је обавеза сваког да поштује ту одлуку и избор. Можете да га волите или не волите, али су били избори који су донели резултат. Они који желе да против Додика уведу санкције у суштини не желе да поштују вољу грађана Републике Српске. Ти који мисле да се на Западном Балкану било шта може решити санкцијама, појма немају о Западном Балкану“, оценио је Сијарто.

ЗАПАД ПРАВИ ТЕНЗИЈЕ У БиХ Председник Републике Српске је на овом самиту, одржаном у Дучићевом родном граду, захвалио на подршци од Мађарске, која му је, како је истакао, „јавна инспирација“, али и констатовао да „са Запада у последње време не долази ништа добро, осим намерног изазивања тензија у БиХ“. „Европа данас нема јаког лидера. Мађарски премијер Виктор Орбан несумњиво има ту димензију, али Европом сада управљају Бајден и Зеленски. Нама је најважније питање имовине које је решено Дејтонским мировним споразумом. Наш одговор на ароганцију са Запада је да то тако не може и неће моћи“, нагласио је Додик.
Од државника из Лакташа смо на Самиту енергетике у Требињу такође чули да „земље региона морају сачувати своје интересе у односу на глобалну економију“, али су од тога у овом тренутку, чини се, још важније две одбрамбене реакције власти из Бањалуке на „ароганцију са Запада“. Једна од њих је, додуше, за сада само претећа најава председника РС да ће, „у случају да лажни високи представник Кристијан Шмит наметне закон о имовини, мањи ентитет у Народној скупштини Републике Српске прогласити самосталност“. Додик је и раније говорио о томе да ће прва српска држава западно од Дрине једног дана напустити дејтонску БиХ, али је готово увек наглашавао да ће то учинити тек кад се за процес проглашења независности створе повољне међународне околности. Пошто су садашње прилике на светској сцени далеко од повољних за српски фактор, логично се намеће питање да ли је ова најава председника РС само „популистички пуцањ празном пушком“, како сматрају његови критичари, или је он овај пут заиста спреман да иде до краја у испуњењу датог обећања?
Пре него што је поручио шта ће се догодити у случају да „гаулајтер из Баварске“ покуша својим декретом да прогласи имовину РС „власништвом државе БиХ“, први политичар Српске је поновио упозорење да Босна и Херцеговина неће опстати уколико не буде поштован Дејтонски устав. „Ово што имамо данас је наметнуто мимо Устава и воље пре свега нас. Сада је време да направимо ревизију. Или вратите БиХ на устав или је неће бити! Ово није сецесија. Тражимо уставну земљу, а ако је нема, логично је да у њој нећемо бити.“

Забрана ЛГБТ пропаганде у образовним институцијама

Председник Републике Српске Милорад Додик најавио је да ће у РС бити донет закон којим ће припадницима ЛГБТ заједнице бити забрањен „прилаз образовним институцијама“. Објаснио је да је то „институционална одговорност власти у РС“, која на тај начин „жели да сачува традиционалне и породичне вредности“.
„Значи, вртићи, школе, факултети… Неће моћи да раде, да прилазе, да врше пропаганду“, рекао је Додик гостујући у емисији „Став“ на К3 телевизији.

ДОДИКОВ РИЗИК Ова изјава се може тумачити као најава процеса дужег трајања, док порука о проглашењу независности у случају да Шмит донесе закон о имовини има сасвим другачију, далеко већу специфичну тежину. Она не само да најављује конкретну, радикалну и ризичну реакцију Републике Српске на врло могући скори потез њених противника већ је на неки начин и обавезујућа за председника мањег ентитета БиХ који би се, у случају да одустане од обећаног, умногоме политички компромитовао. Зна то, наравно, и Милорад Додик који би, верујемо, највише волео да његова претња буде довољно јак аргумент за налогодавце Кристијана Шмита (као и судије Уставног суда БиХ) да због, ескалације кризе у дејтонској творевини, одустану од „планираног посла“.
Уколико, међутим, немачки политичар на „привременом раду у Сарајеву“ наметне декрет (што нам се чини вероватнијим) којим ће имовина РС постати власништво БиХ, „највећем проблему Босне“ неће остати много избора. Жели ли да и даље буде третиран као озбиљан лидер од пре свега патриотски опредељеног већинског дела Српске, Додик ће морати да испуни дато обећање иако је свестан да ће тиме у неповољним међународним околностима изазвати жестоку реакцију евроатлантске породице. Као и да готово извесно – што сигурно није мање важно – у свом ризичном историјском подухвату неће уживати подршку званичног Београда. Председник РС би, према нашим изворима, у случају да крене путем проглашења независности желео да за то добије подршку бар неких опозиционих странака (како би имао што импресивнију већину која је изгласала такву одлуку), а није искључено да буде организован и референдум на коме би грађани Српске рекли шта мисле о напуштању Босне и Херцеговине.

Амбасада Русије: Чији сте ви вазал, Бећировићу?

Амбасада Руске Федерације у БиХ је у саопштењу критиковала члана Председништва Босне и Херцеговине Дениса Бећировића због његових оцена прекида сарадње Републике Српске са амбасадама САД и Велике Британије.
„Сматрамо гнусним изразе уз помоћ којих члан Председништва БиХ описује легално изабраног председника Републике Српске Милорада Додика. Читајући ’дело’ Дениса Бећировића, не може се избећи постављање законитог питања – а чији је вазал сам Бећировић, кад говори о ’проатлантској теми’. О којој нема сагласности ни у Председништву БиХ, нити у читавој Босни и Херцеговини“, каже се, између осталог, у саопштењу Амбасаде Руске федерације у БиХ.

Република Српска, због „антидејтонског деловања и мешања у унутрашње послове БиХ“, прекинула све контакте са амбасадама САД и Велике Британије у Босни и Херцеговини

ПРЕКИД С ДИПЛОМАТАМА САД И БРИТАНИЈЕ Међутим, друго значајно обећање, чијом се реализацијом несумњиво подижу улози у борби за опстанак Републике Српске, већ је испуњено. Влада Српске је 23. марта саопштила да „због мешања амбасада САД и Велике Британије у БиХ у унутрашње ствари Босне и Херцеговине и антидејтонског деловања, РС прекида сарадњу са дипломатама ових амбасада“. Истакнуто је да ову одлуку треба да спроведу све институције РС, представници мањег ентитета у заједничким органима БиХ, као и органи локалне самоуправе. Овакав потез Бањалуке најавио је пет дана раније Милорад Додик са образложењем да „америчка и британска страна, поред свих досадашњих кршења Дејтонског споразума, припремају још једну превару и отимачину у вези са имовином Републике Српске“.
Мада је у саопштењу Владе РС „изражено уверење да овакво деловање амбасада САД и Велике Британије није у складу са званичним политикама Вашингтона и Лондона“, свима је јасно да ствари стоје потпуно другачије, односно да амбасаде не би спроводиле антисрпски курс без одобрења или изричите директиве добијене претходно од надлежних у Стејт департменту и Форин офису. Зато је очигледно да је мала Српска овим енергичним и храбрим дипломатским кораком заправо упутила изазов водећој сили такозваног либерално демократског света и њеној највернијој пратиљи која још не може да се ослободи навика стечених из доба док је била империја у којој сунце никад није залазило.
Наравно, уследила је реакција америчке амбасаде у Сарајеву – одлуку је оценила „као још један Додиков корак низ опасан пут који је одабрао, пут изолације и ауторитарне владавине“. Није изненађење што су представници државе која прописује правила за целу међународну заједницу најавили да ће „наставити да пружају помоћ грађанима Републике Српске као што су то чинили свих ових година“. Та „помоћ“ ће, логично, кроз контакте стизати до представника „демократских“ невладиних организација, као и представника „конструктивне опозиције“ који су већ навикли да, приликом доношења „важних одлука“, иду по мишљење у амбасаде најмоћнијих западних држава.

ПОЛИТИЧКА ОДЛУКА СУДА У ХАГУ А Милорад Додик је, коментаришући налог Међународног кривичног суда у Хагу за хапшење Владимира Путина, оценио да је то „политичка и селективна одлука која, осим политичких тензија, неће довести ни до чега другог“. Да би било сасвим јасно шта заиста мисли о налогу суда који покушава да спроводи америчку „глобалну правду“, рекао је и „да Русија не припада јурисдикцији тог трибунала који је више политички, него правни суд“.
„Срби не верују тим судовима који су формирани да би над малим нацијама спроводили силу међународне правде. Не треба мислити да то није и данас тако. То је одраз политике према Русији, а не чињеница права“, рекао је државник из Лакташа. Не треба сумњати да ће Милорад Додик, без обзира на налог издат из Хага, наставити своје сусрете с Владимиром Владимировичем, па треба очекивати да ће лидери великог и малог партнера и ове године водити успешне разговоре у највећој држави наше планете.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *