Српска не да своју имовину Сарајеву

фото: МЕДИЈА ЦЕНТАР БЕОГРАД

Након што су лажни високи представник Кристијан Шмит и Уставни суд БиХ у координираној акцији „привремено ставили ван снаге“ Закон о непокретној имовини РС, Додик је најавио доношење новог закона којим ће „сва имовина, укључујући и ону која је раније била пренесена на БиХ, бити враћена у надлежност Републике Српске“

Запад наставља с покушајима да, преко својих експонената у дејтонској творевини, „ослободи“ Републику Српску њених уставних надлежности како би „изградио“ унитарну Босну и Херцеговини по мери Бошњака и у складу с властитим интересима. Овај пут су координирану акцију спровели лажни високи представник Кристијан Шмит и Уставни суд БиХ, који су у року од само неколико дана донели истоветне одлуке о стављању ван снаге Закона о непокретној имовини Републике Српске.

СЛОЖНО ПРОТИВ СРПСКЕ Најпре се, 27. фебруара, огласио „гаулајтер из Баварске“ обзнанивши својим „декретом“ да „до коначне одлуке Уставног суда БиХ о његовој усклађености са Уставом БиХ, односно док Уставни суд не донесе привремену меру у вези са наведеним законом, обуставља примену Закона РС о непокретној имовини“. Човек који за посао који обавља у Сарајеву није добио потребни мандат Савета безбедности УН је том приликом „објаснио“ како се „питање државне имовине не може решити једностраним мерама, већ да је Парламентарна скупштина БиХ право место за решавање овог питања“. Није, наравно, требало дуго чекати на реакцију Уставног суда БиХ, чију – ваља то подсетити – сталну антисрпску већину чине двојица Бошњака и три страна „арбитра“ спремна да послушно спроводе директиве „евроатлантске заједнице“. Овој коалицији се повремено придружују и судије из реда хрватског народа, што се управо десило у овом случају. Одговоривши на претходно добијену апелацију коју су му упутили чланови Председништва БиХ Жељко Комшић и Денис Бећировић (као и 11 посланика Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ, те пет делегата Дома народа Парламента БиХ), овај орган је 2. марта пресудио да „до доношења коначне одлуке привремено суспендује Закон о непокретној имовини који се користи за функционисање јавне власти у Републици Српској“. Председница Уставног суда БиХ Валерија Галић је саопштила како је против овакве одлуке гласао само српски судија Златко Кнежевић (друго место српског члана овог тела је тренутно упражњено, баш као и једно хрватског), а од споменуте хрватске „делитељке правде“ (иначе рођене у Сплиту) могли смо чути и „увијену“ претњу упућену онима који не буду спремни да се повинују најновијој пресуди. „Ако се буде поступало у супротности са одлуком о привременој мери, не треба обавештавати Тужилаштво БиХ. Они то треба да прате по службеној дужности“, поручила је Галићева.
Најновија пресуда Уставног суда БиХ је, према очекивању, изазвала негативне реакције челника мањег ентитета. Милорад Додик је оценио да је „ово школски пример политички дириговане одлуке која се не бави правом него политиком, која Закон привремено ставља ван снаге под смешним и неправним изговором“, те нагласио да је „Уставни суд, поступајући по Шмитовом налогу, како би правно покрио његову одлуку, прејудицирао коначну одлуку у том предмету“.

Додик разговарао с Калабуховом

Милорад Додик је на састанку одржаном у Бањалуци обавестио амбасадора Руске Федерације у БиХ Игора Калабухова о покушају отимања имовине Републици Српској, те нагласио да је „ово питање решено Дејтонским споразумом и да имовина припада ентитетима“. Председник РС је током разговора поновио да Република Српска неће променити свој став о противљењу увођења санкција Русији, а на састанку су размотрена и економска питања, односно важни развојни пројекти за мањи ентитет Босне и Херцеговине.

БАЊАЛУКА НЕЋЕ ПОПУСТИТИ Председник РС је поручио да Бањалука „није спремна на попуштање о питању имовине“, као и да „неће прихватити расправу на нивоу БиХ о било ком документу којим се регулише било каква имовина“. Као одговор Српске на последњу пресуду Уставног суда БиХ најавио је доношење у Народној скупштини РС новог закона о непокретној имовини који ће „бити усвојен пре него што Уставни суд поништи овај“. „Отимање имовине Републици Српској значи разбијање БиХ. Покушали смо да се прилагодимо ранијој пресуди Уставног суда БиХ и мислили смо да је то довољно. Сада ћемо новим законом вратити сву имовину у надлежност Републике Српске, па и ону која је раније пренесена на Босну и Херцеговину“, тврди Додик.
Треба подсетити да је актуелни Закон о непокретној имовини РС, који је парламент у Бањалуци усвојио децембра прошле године, био заправо последица претходног поништавања закона којим се регулише ова тематика од стране Уставног суда дејтонске творевине. Логично је очекивати да ће и сада најављени, трећи по реду Закон о непокретној имовини РС, доживети судбину претходна два, што би могло довести до тога да мањи ентитет – уколико настави да се на овај начин бори с антидејтонским пресудама политичког Уставног суда БиХ – „серијски“ усваја четврти, пети, па можда и шести закон о заштити своје непокретне имовине. Може се, наравно, поставити питање зашто Република Српска не би – без обзира на готово извесне негативне реакције Запада и чињеницу да Уставни суд БиХ јесте предвиђен дејтонским уставом – прогласила одлуке овог органа неважећим (суспендовала их до даљњег!), са образложењем да се суд претворио у „политички инструмент за одузимање њених уставом предвиђених надлежности“? Не треба искључити могућност да ће се Додик и његови сарадници одлучити и на тај корак, али вероватно тек кад процене да су се за то створиле повољне међународне околности. Мада о томе није јавно говорио, јасно је да државник из Лакташа с надом чека победу Русије у необјављеном рату с НАТО-ом на територији Украјине јер је свестан да само она може довести до суштинске промене геополитичких односа у свету, а самим тим и ослобађања Срба досадашњих притисака глобалистичких непријатеља.

За амбасаду САД Додик већи проблем од Кавазовића

Амбасада САД у БиХ је, реагујући на изјаву реис-ул-улеме Хусеина Кавазовића да ће се БиХ „уколико то не може да се постигне у институцијама, бранити оружјем“, покушала да оправдање за претећу поруку верског вође босанских муслимана пронађе у политици Милорада Додика. Иако је истакла да је „разочаравајуће кад било који верски вођа помиње или прети насиљем као решењем проблема БиХ“, америчка амбасада у граду на Миљацки је у наставку свог саопштења у игру убацила неподобног председника РС. „Сугестија да постоји већа потреба за миром и толеранцијом у Босни и Херцеговини је добра, али се ова препорука мора једнако применити на политичке вође БиХ, као и на њене верске вође. И ништа мање на председника РС Милорада Додика.“ Додик је оштро реаговао на ово саопштење нагласивши да „амбасада САД у БиХ подржава идеју о оружаној побуни у Босни и Херцеговини коју би извели муслимани америчким оружјем“.

МОГУЋЕ ОДУСТАЈАЊЕ РС ОД „ЕВРОПСКОГ ПУТА БиХ“ Без обзира што ће, због садашњих неповољних међународних околности, и даље бити принуђен да прави компромисе и привремена одступања, први политичар Републике Српске најављује још два потеза која ће, уколико буду реализована, изазвати нова незадовољства његових домаћих и страних противника. Један од њих је одустајање Републике Српске од „европског пута БиХ“, које би могло да уследи уколико се настави са задржавањем и блокадом средстава из ЕУ намењених мањем ентитету Босне и Херцеговине.
Након што је, у циљу „дисциплиновања непослушног Додика“, забранила банци КФЦ да реализује кредит за водовод у Градишки, Немачка покушава да задржи фондове Европске уније за изградњу путева у РС. „Нема званичне одлуке да је заустављено, али има застоја. Уколико добијемо одлуку о блокади или задржавању тих средстава од стране ЕУ, изаћи ћемо пред Народну скупштину РС и донети одлуку да, без обзира на последице, излазимо са европског пута БиХ“, тврди председник Републике Српске. Мада је већ одавно скептичан према будућности „европске породице“, Додик, чини нам се, из прагматичних разлога, не би желео да већ сад обзнани одустајање Републике Српске (а тиме и БиХ, што би изазвало додатне компликације) од пута према политичкој унији из Брисела. Због тога је, верујемо, ова његова претња првенствено мотивисана жељом да Немачка и ЕУ деблокирају средства намењена мањем ентитету Босне и Херцеговине, што, међутим, не значи да, уколико ствари крену супротним смером, Бањалука неће спровести оно што први човек руководства РС за сада наговештава као потенцијалну могућност.
Председник Републике Српске је такође најавио да ће ускоро бити донесен Закон о страним агентима, којим ће, по узору на закон усвојен у САД, бити регулисан третман и рад такозваних невладиних организација. Као непосредан повод за доношење овог закона навео је то што Фондација Сорош намерава да своје седиште за Балкан премести у Сарајево, што би могло представљати озбиљан проблем за РС. „То је очигледна намера да се делује по принципу на који су научили да дестабилизују друштво. Наравно, да ћемо да се заштитимо од тога. Сорош је овде неприхватљив. То није добронамерна организација већ рушилачка, што смо гледали у низ земаља у свету“, наглашава Додик.
Уследило је „експресно“ реаговање делегације ЕУ у БиХ, која је најаву овог закона назвала „неприхватљивом“ и поручила „да власти РС не би требало да страхују од рада организација цивилног друштва“. Треба очекивати оштре реакције представника невладиног сектора и „угрожених“ заступника „слободних медија“, којима би се могли придружити и прозападни „опозиционари“, а остаје да се види хоће ли ови „незадовољници“, по узору на истомишљенике из Тбилисија, покушати да непожељни закон „угуше“ на уличним протестима. При томе треба имати у виду да је режим у Бањалуци више пута показао да је далеко отпорнији на притиске и претње од оног у Грузији, који је, након рушилачких демонстрација и „сугестије“ из Вашингтона, одустао од намере да законски регулише статус „страних агената“ у родној земљи Јосифа Висарионовича Стаљина.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *