Русија и Кина настављају да чувају једна другој леђа

Даље продубљивање свеобухватног стратегијског партнерства Москве и Пекинга почива на ширењу економске сарадње која је удвостручена током последњих десет година

Ни Кина ни Русија немају геостратегијског избора. У мултиполарном свету који настаје морају да чувају једна другој леђа. Пекинг себи, напросто, не може да дозволи будућност с неком врстом Владимира Зеленског у Кремљу. Стабилна Кина са стабилним економским развојем за Русију, војно суочену директно с Колективним западом, значи сам живот.
Уколико би независна Русија поклекла пред својим европским изазовима и постала енергетски и рудни резервоар Запада, Кина би била опкољена у класичном смислу, слично као у 19. веку, што ова велика светска сила себи више не жели, нити може да дозволи.
Отуда је недавна државна посета председника Си Ђинпинга Москви, пре свега у кинеским медијима, виђена као посебно значајно путовање за јачање билатералних веза и унапређење глобалне стратегијске стабилности усред украјинске кризе.
Током заједничке конференције за новинаре с Владимиром Путином, Си је рекао да односи Кине и Русије далеко превазилазе билатералне оквире и да су кључни за свет и будућност човечанства.
Кинески државни саветник и министар иностраних послова Ћин Ганг Сијеву посету Москви описао је као историјско путовање пријатељства, мира и сарадње.
„Информишући кинеске медије по завршетку посете, Ћин је рекао да су Си и руски председник Владимир Путин имали сате искрених, пријатељских и плодоносних разговора, разменили мишљења о билатералним односима, украјинској кризи и главним међународним питањима, постигавши широк консензус“, наводи кинески лист „Чајна дејли“.
Двојица председника потписала су и објавила заједничку изјаву о продубљивању свеобухватног стратегијског партнерства, у којој су две стране јасно ставиле до знања да односи Кине и Русије превазилазе оне из доба Хладног рата и да ће се њихови односи током наредних година и деценија развијати у условима јачања војних притисака на Русију из правца запада Европе, а на Кину у подручју Тајванског мореуза и још неких делова источне Азије, о чему је „Печат“ писао.

ЕКОНОМИЈА КАО ТЕМЕЉ Поводом Сијеве посете Москви, кинески медији цитирали су експерта за спољну политику на Универзитету МГИМО у Москви Александра Боброва, који је подсетио да је Кина највећи спољнотрговински партнер Русије већ 13 година заредом, као и да је лане спољнотрговинска размена Кине и Русије премашила вредност од 190 милијарди долара, што је повећање од 116 одсто у односу на пре десет година.
У прва два месеца 2023. вредност билатералне трговине две земље порасла је за 25,9 одсто, на 33,69 милијарди долара, док су две земље такође значајно појачале синергију између иницијативе „Појас и пут“ и Евроазијске економске заједнице. Утицај слободне трговине две државе, лишене баласта америчког долара и њен утицај на сам долар, као и значај потпуно слободне размене за обе економије и светске односе, не треба посебно истицати.
Раст вредности спољнотрговинске размене и нарочито раст руског извоза у Кину пресудно су важни за стабилност руске економије која се, упркос изазовима санкција Колективног запада и рату у Украјини, држи знатно боље од најоптимистичнијих прошлогодишњих прогноза.
Пре само десетак година Русија је, с променљивим успехом, покушавала да се нађе међу десет највећих спољнотрговинских партнера Кине, а данас хита ка горњем делу те лествице.

НЕ ЗАБОРАВИМО УН Сијева посета Москви показала је, такође, да две земље сматрају да би Уједињене нације требало да буду стожер међународних државних односа, што је врло важно за Србију. Преко мултилатералних институција, као што су УН, Шангајска организација за сарадњу, БРИКС и Г20, Кина и Русија су блиско сарађивале на регионалној и глобалној безбедности.
Лист „Чајна дејли“, поводом Сијеве посете Москви, цитирао је и колумнисту Имрана Кхалида, који прати међународне послове. Кхалид је истакао да западњаци не могу да виде чврсту срж поверења развијеног између Кине и Русије током последње две деценије. Промовисање мултиполарности и демократизација међународних односа два су основна елемента који стварају јаке везе између две стране, написао је Кхалид.
Похвалио је став Кине о питању Украјине, навевши да је то став „активне неутралности“, који одражава захтеве и Русије и Украјине, и бави се ширим међународним питањима као што су сигурност хране и глобална стратешка стабилност.
„У потпуности препознаје сложеност и тежину питања и показује одговоран став Кине да не стоји скрштених руку, не потпирује ватру и супротставља се искоришћавању ситуације“, истакао је он.
Управо су Сијева посета Москви и његова нешто ранија посета Саудијској Арабији, те изненадно побољшање односа Техерана и Ријада, што је плод кинеске иницијативе, Кину позиционирали као силу која, будући да није укључена у сукобе, успешно може да модерира и предлаже мировне иницијативе у међународним оквирима, супротстављајући се, истовремено, хегемонизму, унилатерализму и политици наметања моћи другим земљама.

СИ И УКРАЈИНА Сасвим је извесно да је за Кину што скорије окончање сукоба у Украјини од прворазредне важности и у том светлу треба посматрати и нешто ранију кинеску мировну иницијативу овим поводом, али и Сијеву посету Москви.
Отуда су двојица лидера заједно констатовала да је одговоран дијалог најбољи начин за постизање одговарајућих решења, позвавши на заустављање свих потеза који доводе до тензија и одуговлачења сукоба, као и на супротстављање једностраним санкцијама које није одобрио Савет безбедности Уједињених нација.
Такође, изразили су забринутост због континуираног јачања војних веза НАТО-а у азијско-пацифичком региону и његовог негативног утицаја на регионални мир и безбедност.
Аналитичари су истакли да је развој односа Кине и Русије кључан за њихов развој, али и за глобални геополитички пејзаж.
Сергеј Малахов, извршни директор Института за развој парламентаризма у Русији, рекао је да састанак двојице лидера врло важан не само за Русију већ и за међународну заједницу, јер западне земље воде агресивну јавну политичку кампању како би извршиле притисак на Русију, настојећи да ослабе позицију земље на међународној сцени.
Одржање ефикасних и стабилних односа Москве и Пекинга веома је, можда и животно значајно за Србију. Концепт међународног поретка заснованог на међународном праву, са Уједињеним нацијама као стожером, уз демократизацију међународних односа, на чему Москва и Пекинг заједно инсистирају, Београд може само да поздрави.