Пропагандисти без рукавица

Украјина у Србији

Већ годину дана украјински амбасадори у Србији и њихове западне колеге покушавају да утичу на српско јавно мнење, како би га окренули у своју корист а против Русије. То су чинили и на годишњицу почетка рата у Украјини

Београд је навикао на разне уличне шетње јер се сваки час неко негодовање или подршка нечему излива на тргове и улице престонице. Тако је и годишњица почетка рата у Украјину стигла и на улице главног града Србије, а окупљања и шетње организовале су присталице обе зараћене стране.
У Пионирском парку у центру Београда окупило се и неколико стотина људи на „Маршу солидарности и мира – 365 дана несаломивости“, у организацији удружења „Чини добро“ и уз подршку амбасаде Украјине у Србији, да би прошетали до Трга републике, где је уприличен скуп. Истовремено, неколико стотина људи окупило се у на платоу испод Бранковог моста на скупу који је организовало Руско демократско друштво у, како су навели, знак солидарности и сећања на жртве рата у Украјини. Окупљени су палили свеће, многи су носили украјинске заставе и транспаренте подршке овој земљи.
„Данас хоћу свима да пожелим ослобођење од окупатора“, поручио је амбасадор Украјине Володимир Толкач окупљенима на Тргу републике, међу којима су биле и његове колеге из неколико земаља Европске уније. Међу првима се појавио заменик амбасадора САД у Србији Џон Гинкер, и том приликом рекао да је „ово сјајан дан за Србију да покаже своју подршку за народ Украјине. Србија је показала своју подршку Украјини у протеклих годину дана, показала је подршку у УН, тамо где је најпотребније, на терену шаљући хуманитарну помоћ, па и са избеглицама који су дошли у Србију. Данас се показује и да трансатлантска заједница, од Северне Америке до Европе, ЕУ, ми смо уједињени, уједињени смо у подршци Украјини“.
У шетњи је учествовао и амбасадор ЕУ у Србији Емануел Жофре, наглашавајући да ће Унија у сваком смислу наставити да подржава Украјину, али и не пропуштајући да нагласи да је и Србија управо гласала у УН и осудила рат у Украјини. Њима су се придружили и припадници неких опозиционих странака у Србији. Скуп, наравно, није могао да прође без представника прозападних невладиних организација и припадника тзв. Друге Србије. Њихови главни репрезенти су били Сташа Зајовић испред „Жена у црном“ и представница Хелсиншког одбора за људска права Соња Бисерко.
Учесници скупа су, уз химну Србије „Боже правде“, развили велику заставу Украјине. Окупљени су носили заставе Украјине и транспаренте на којима је, већ уобичајено, писало „Стоп рату“ и „Рат је људско зло“, али и добро познати бандеровски узвик „Слава Украјини“… Такође, по плочнику главног београдског трга биле су расуте и играчке и цвеће, у спомен за невино изгубљеним дечјим животима.

АМБАСАДОРСКА ТРАДИЦИЈА У традицији украјинских амбасадора, и овај данашњи Володимир Толкач излази из својих ингеренција и, не поштујући земљу у којој гостује, изјављује да је у Србији присутна руска пропаганда, а да је пример за то руска државна компанија „Раша тудеј“. На презентацији истраживања „Рат у Украјини и јавно мњење у Србији“ у просторијама Инфопулта ЕУ у Београду, рекао је да жели да скрене пажњу на улогу пропаганде која је важна као и оружја, те истакао да се дезинформације брзо шире, и то да руски грађани најбоље осећају колико је пропаганда далеко од стварности.
„Наши дедови су ослобађали Београд, а данас неки у Србији цео наш народ називају нацистима. То је нестварно. Посебно не могу да разумем склоност неких у Србији према терористичкој организацији ’Вагнер’ која отворено регрутује убице, силоватеље и друге злочинце из затвора у Русији“, изјавио је Толкач.
Амбасадор и сам пропагандише, превиђајући да су у слободној земљи сви медији дозвољени. Треба га подсетити да су многи дедови ослобађали Србију, као што су многи српски прадедови градили и подизали Украјину, а Толкач управо тај део, регију Донбаса назива агресорима. А што се тиче „Вагнера“, треба га подсетити на култни амерички филм „12 жигосаних“ у којем је играла плејада тадашњих холивудских глумаца: Ли Марвин, Ернест Боргнајн, Чарлс Бронсон, Џим Браун, Џон Касаветес, Ричард Џејкел, Џорџ Кенеди, Трини Лопез, Ралф Микер, Роберт Рајан, Тели Савалас, Доналд Садерланд…
Крајем прошле године Толкач се истакао саопштењем да лажима о Минском споразуму Украјине и Русије и повлачењем паралеле с Бриселским споразумом постигнутим у дијалогу Београда и Приштине Москва покушава да распламса сукоб и на Балкану, пре свега како би напала јединство Европе. Уместо да се осврне на изјаве Ангеле Меркел, Франсоа Оланда, па и Петра Порошенка, који су потврдили да су споразуми потписани у Минску били фарса, Толкач спроводи чисту пропаганду.
У складу с наслућеном променом наратива према рату у Украјини, амбасадор Толкач је првом човеку Београда Александру Шапићу уручио позив градоначелника Кијева Виталија Кличка, у духу наставка сарадње два главна града, да посети Кијев.
Кличко је, изгледа, заборавио да се својевремено, током боравка у Давосу, у разговору за швајцарски лист „Кантон 27“ захвалио Албанцима и такозваном Косову на војној подршци, али и солидарности с украјинским народом, поручивши да „се Украјинци боре против руског окупатора, као Албанци некада против српског окупатора“. О његовом учешћу у наранџастој револицији 2004. и крвавом мајданском државном преврату 2014. године, у коме је помоћница државног секретара САД за Европу и Евроазију Викторије Нуланд имала главну улогу, „Печат“ је детаљно писао.
Није Србија ни раније била поштеђена украјинске критике и њених акција науштрб наше земље. Претходни украјински амбасадор у Србији Олександар Александрович изјављивао је да Украјина и украјински народ очекују да Србија осуди потез Руске Федерације да призна самосталност регија Доњецк и Луганск на истоку Украјине. Од самог почетка мандата Александрович је давао недипломатске и неприхватљиве оцене о спољној политици Србије и њеним званичницима, због чега је Министарство спољних послова Србије морало и званично да реагује. Овај амбасадор је често знао да каже да је Украјина међу првима осудила НАТО агресију и бомбардовање СРЈ, намерно превиђајући да је то учинила ондашња украјинска власт, сасвим других политичких назора и опредељења од ове којој припадају и он и његов наследник. Подсећања ради, приликом гласања о чланству тзв. Републике Косово у Унеску 2015. године делегација Украјине се налазила ван сале, што је било директно супротно виталним интересима Републике Србије. Поменимо и подршку Украјине предлозима западних земаља везаних за измене мандата мисије УНМИК на КиМ, као и динамике седница Савета безбедности УН посвећених раду УНМИК-а, чему се Србија оштро противила.

КРВАВА ТОРТА Елем, да београдска окупљања на годишњицу рата не би била лишена бизарности и ексцеса, постарало се десетак проукрајинских активиста које је предводио београдски адвокат Чедомир Стојковић из групе „Октобар“. Они су покушали да у амбасади Русије у Београда предају торту са макетом лобање и црвеном глазуром налик крви. Пошто су их у томе онемогућили полицајци, Стојковић је поставио торту на тротоар близу амбасаде пред полицијским кордоном, а потом је са још неколико активиста развио украјинску заставу и одржао говор у свом познатом антируском стилу. „Донели смо ову торту јер је ово једини поклон који њима треба дати. Оно што се дешава у Украјини последица је њихове политике и агресије и овога ће бити све више и више уколико режим у Москви не буде побеђен“, рекао је Стојковић пред полицијским кордоном.
Мало познати „Слободарски савез – Група Октобар“ од краја прошле године прави и објављује листу наводних „агената режима Владимира Путина у Србији“. Стојковић је, иначе, месецима јавно говорио против Русије и инвазије на Украјину, али и осуђивао присталице руског председника у Србији, тражећи да се Београд придружи санкцијама Москви. Још почетком рата овај, доскоро непознати адвокат поднео је кривичне пријаве против учесника скупова подршке Русији после напада на Украјину. У јануару 2023. године Стојковић је поднео кривичне пријаве против амбасадора Русије Александра Боцан-Харченка, директора Безбедносно-информативне агенције Александра Вулина и више неименованих лица због наводног регрутовања људи у руску плаћеничку групу „Вагнер“ која ратује у Украјини. Наравно да су му све пријаве одбијене.
Међутим, поставља се питање зашто овакви циркусанти и њему слични многобројни „аналитичари“ у последње време све више добијају места у медијима у којима недвосмислено нападају Русију и подржавају све мере и пропаганду Запада, нескривено навијајући да се и Србија прикључи западној хистерији и сврста се на ту страну тако што ће Русији увести санкције.
Занимљиво је што се у последње време и из званичних београдских кругова све више говори о тешком притиску на Србију да уведе санкције – у противном ће се суочити с још тежим последицама. У том пакету је и актуелни притисак око преговора с Приштином и прихватања немачко-француског плана којим се нескривено намеће признавање наше јужне покрајине као независне државе.
Годишњица почетка рата у Украјини обележена је и у Новом Саду минутом ћутања и полагањем венаца и цвећа на споменик украјинском песнику Тарасу Шевченку. На скупу који је организовало Руско демократско друштво окупило се око стотинак грађана. Илија Карев из ове организације је оценио да је Русија инвазијом на Украјину „починила стотине хиљада ратних злочина“ по налогу „главног ратног злочинца, руског диктатора Владимира Путина…“.

АМБИВАЛЕНТНИ ЗВАНИЧНИЦИ На овим уличним скуповима није се појавио нико од српских званичника, али јесте на изложби „Година несаломивости“, коју су организовале Делегација Европске уније у Србији и Амбасада Украјине, такође поводом годину дана од почетка, како организатори наводе, неоправдане руске агресије. Изложба која обједињује дела фотографа београдске новинске агенције „Бета“ и колекцију коју је направило Министарство спољних послова Украјине приказује свакодневне ситуације у ратној зони, као и борбу обичних људи. Свечаном отварању је присуствовала и председница Владе Србије Ана Брнабић, као и министри Тања Мишчевић, Јелена Беговић, Дубравка Ђедовић и Томислав Жигманов, плус чланови дипломатског кора и активисти.
Протест проруских и десничарских покрета требало је да буде одржан у центру Београда, али је полиција забранила скуп. Уместо протеста, испред Цркве Светог Марка одржана је „молитва за ухапшене“ припаднике организације Народне патроле 15. фебруара и затражено ослобађање уредника портала Србин.инфо Дејана Петра Златановића и вође десничарске Народне патроле Дамњана Кнежевића, који су ухапшени на протесту против прихватања француско-немачког плана за нормализацију односа Београда и Приштине. Претходно је саопштено да је полиција забранила скуп ових група који су са истом темом хтеле да се окупе код споменика руском цару Николају, преко пута зграде Председништва Србије. Присутни су истакли да је истовремено било дозвољено окупљање оних који подржавају Украјину.
Србија се није прикључила санкцијама Европске уније према званичној Москви, али је у Уједињеним нацијама гласала за резолуције којима се осуђује „агресија“ на Украјину и захтева повлачење руских снага и прекид непријатељства. Годину дана сукоба у Украјини имало је и више негативних економских ефеката који су се осетили и у Србији, пре свега кроз нагли раст цена енергената, хране и трошкова становања.
Међутим, и поред тешкоћа, народ Србије је непоколебиво против санкција Русији. Колико год српско руководство кукало због притисака којима је изложено, мораће да уважи недвосмислен став народа или – нека место уступи другима, спремним да следе народну вољу.