Примамљива владавина светом

Светска сила у пропадању

Хибридне методе и прокси рат, којима су разбијали и мрвили мање државе, према Русији не само да не дају пројектоване резултате него имају „бумеранг ефекат“ и постају контрапродуктивни. САД једноставно немају излазну стратегију и не одричу се основне идеје, која сада прети глобалним сукобом и уништењем животних услова на планети

Данас када сагледавамо односе САД према СССР-у и касније према Русији, анализа је збуњујућа до мере да се морамо упитати да ли су Американцима и у време Другог светског рата главни противници били фашизам и Трећи рајх или Руси и Совјети. Тачно је да су током рата Американци послали извесну војну помоћ СССР-у, али то је било због тога да Црвена армија поднесе главни терет и неминовне жртве у сламању фашизма, а не западни савезници. Већ тада се видео чудан став Американаца и Британаца према фашизму и фашистима – нису џаба припадници свих фашистичких формација бежали на Запад, да се предају њима, а не Русима. Прочуло се међу фашистима да се неки нови дилови склапају на Западу и да постоји висок степен толеранције према њима. Са ове дистанце јасно се види да је то била припрема за обрачун са СССР-ом и Русима, где су и фашисти добродошли као добро прикривени појединци, терористичке групе или специјалне формације. Сви знају да су Американци „украли“ од фашиста млазни мотор, ракетну технологију и научнике, обавештајце и обавештајне мреже по свету, али нико није приметио да су „украли“ још нешто – идеју о владавини светом, наравно без холокауста и концентрационих логора, али се чини да им се идеја владавине толико допала да је се нису одрекли до данас.
Сасвим је могуће да им се таква идеја учинила реалном онога тренутка када су постали једина нуклеарна сила на свету. Успели су да пре Хитлера реализују идеју о „страшном и моћном оружју“ и да пред целим светом демонстрирају застрашујућу слику тоталног уништења противника када су атомске бомбе бацили на јапанске градове Хирошиму и Нагасаки. И данас влада дилема и полемика да ли је циљ ове стравичне демонстрације био капитулација Јапана или застрашивање СССР-а. Америчке амбиције су спласнуле када је и СССР већ 1949. показао да и они располажу нуклеарним оружјем. Тако се неминовни сукоб између САД и СССР-а, уместо на бојном пољу, претворио у нови облик рата, Хладни рат, који је трајао све до 1993. године. Већ у том периоду јасно се видело да фашисти нису били главни амерички противник. Њих су по завршетку рата одабирали, скривали, помагали им да се организују, кокетирали с њима и припремали их за предстојећи „обрачун с комунистичким државама“. Никада нису донели закон о забрани фашизма у САД, али су 1954. године, на иницијативу сенатора Џозефа Макартија, донели Макартијев закон – закон о контроли комуниста. Међутим, идеолошке разлике биле су само оправдање, јер се поход према Истоку наставио и након промене друштвено-политичког система у Русији. Нико није дирао фашисте, они су били важан део тајних планова овладавања светом.

АКТИВИРАЊЕ СТАРИХ АМБИЦИЈА Према малим и слабим САД се никада нису устручавале да употребе силу. Нису их ограничавали ни међународно право, ни елементарне моралне норме. Међутим, према СССР-у обмана и превара а не оружје постали су главни механизам разарања, који се према Русији показује као далеко мање ефикасан.
Слободно се може закључити да је америчка неискрена борба против фашизма у фази коначног обрачуна на крају Другог светског рата, када је требало да буде дефинитивно и потпуно уништен, прва велика обмана и превара стварног противника, СССР-а и Русије. Тако сада имамо репризу те борбе за његово уништење у Украјини, где се опет против фашизма искрено боре само Руси и други држављани Русије.
Друга велика обмана и превара је омогућила да САД изађу као победници из Хладног рата. Томе је допринео Роналд Реган, као амерички председник који је својим ауторитетом стао иза невероватно амбициозног, веома скупог и рискантног пројекта, не само о питању изводљивости него и по ефикасности. Пројекат је приказан као грандиозан противракетни штит САД, где је између осталог планирано да се свемирски простор искористи за постављање пресретачких ракета с нуклеарном бојевом главом. Замишљено је да се балистичке ракете противника уништавају на противничкој територији, а наводне симулације нуклеарног обрачуна су показале да је ефикасност уништења 99,9 посто. Да би све било уверљиво, потрошили су неколико десетина милијарди долара за покретање реализације. Совјети су у то поверовали и закључили да не могу да прате нову трку у наоружању. Наравно да су посумњали да тај систем неће бити само дефанзивни и да могу бити угрожени нуклеарним нападом из свемира у условима када практично не могу извести противудар. То је дефинитивно условило распад Варшавског уговора као војног савеза а затим и СССР-а.
Невероватно је шта су све успели мајстори обмана и превара, јер су Руси већ тада имали свемирску станицу „Мир“ и далеко веће могућности боравка и рада у свемиру од Американаца који су поседовали само „фантастичан“ пројекат. Резултат обмане био је споразум који су 1993. године потписали Џорџ Буш Млађи и Борис Јељцин, након којег је пројекат „Рат звезда“ замрзнут.
Споразумом о крају Хладног рата договорено је да две велике силе више неће бити претња једна другој, него ће сарађивати и развијати пријатељске односе. Била је то нова велика превара, јер док су Руси то схватили озбиљно и искрено, Американци су закључили да су они победници, да су једина суперсила на свету, и да им ништа више не стоји на путу реализације идеје какву је имао и Хитлер – потпуна контрола света. Та превара донекле објашњава понашање Бориса Јељцина и његову сервилност према америчком председнику која с ове временске дистанце изгледа истовремено и тужна и смешна, а осетили смо је и ми Срби, када нам није помогао да спречимо НАТО агресију. Руси су поново преварени јер ширење зоне америчког утицаја и потпуне контроле над другим државама више нико није могао да заустави. Где није била довољна претња, примењивана је сила, директно или преко НАТО-а који САД исто тако у потпуности контролишу.
Ипак, најопаснији процес био је ширење НАТО-а на Исток. Погазили су обећања да то неће чинити јер обећања „пораженој страни“ и нису сматрали обавезом. Већ тада су погрешно проценили да их Русија не може зауставити, а само ширење у том правцу био је јасан знак да је Русија крајњи циљ као највећа препрека у остварењу плана владања светом. Измишљени су и нови облици перфидног ратовања и успостављања доминације, који су се манифестовали кроз обојене револуције, наранџасте револуције, преврате, хибридне и прокси ратове, као усавршене и проверене методе слабљења и покоравања држава које се противе америчким амбицијама. Тако се формирао антируски фронт држава који предводи Америка – милом или силом, пошто су неке земље процениле да је отпор немогућ и одлучиле да прихватају све што се преко америчких дипломата и обавештајаца од њих тражи. Погрешно је мишљење да је тај антируски фронт формиран тек након уласка руске војске у Украјину јер је после тога фронт само проширен, претњама и уценама дисциплинован и принудно хомогенизован.
Није преварена само Русија, преварена је и Западна Европа или боље речено ЕУ јер су САД својим утицајем стварале вештачки антагонизам између њих и Русије. Док су европске државе развијале економску сарадњу с Русијом и свој развој заснивале на куповини јефтиних руских енергената, Американци су им Русију приказивали као велику потенцијалну опасност до мере да су им САД неопходне као заштита. Наравно, то је подразумевало и покоравање америчким интересима и плановима.
Европски противракетни штит било је ново гажење обећања Русији, али и превара европских „савезника“, јер су САД руководиле само амбиције и профит. Ако је некада и било сумње, производња руских хиперсоничних ракета је показала да је „штит“ превара. Руско модерно оружје резултат је отрежњења, сазнања да су преварени и да су као држава и нација у великој опасности. То што је и Кина у међувремену ојачала није променило планирани редослед обрачуна с препрекама америчкој доминацији. Иако понекад спомињу Кину као противника број један, и даље сматрају да би пораз Русије био кључни корак до циља. Сада безуспешно покушавају да уценама спрече војно повезивање Русије и Кине. Кинезима је јасно да су они следећа мета ако Русија изгуби овај сукоб, јер су бројне војне и економске претње увелико на сцени, кроз нови војни савез АУКУС, обавештајни и подривачки савез „Пет очију“, испоруку Аустралији нуклеарних подморница, и стварање некаквог антикинеског фронта држава, регионалног и глобалног типа.
Коначни обрачун с Русијом планиран је преко Украјине, најпре превратом који је на власт довео фанатичне профашисте и русофобичаре које су, као што је већ речено, америчке тајне службе неговале и припремале за такве специјалне акције, а затим избацивањем руске Црноморске флоте с Крима и успостављањем потпуне контроле над Црним и Азовским морем. Тада се Русија пробудила и Крим је референдумом ушао у састав Русије, али то није променило офанзивне планове САД према Русији него их је само кориговало. Рат је планиран, али не од Русије него наоружавањем и јачањем украјинске војске са задатком оружаног „ослобађања“ Крима. Руска специјална војна операција само је предухитрила планове Украјине, САД и НАТО-а, вероватно због тога да се спречи наоружавање украјинске војске како је то Запад замислио. Међутим, сада је тај потез Русије искоришћен за страховиту пропаганду и сатанизацију Руса и Русије, посебно председника Путина за кога су чак написали оптужницу у Хашком трибуналу.

НАДА У ТАЈНО ОРУЖЈЕ Постаје све очигледније да план овладавања светом неће успети. Хибридне методе и прокси рат, којима су разбијали и мрвили мање државе, према Русији не само да не дају пројектоване резултате него имају „бумеранг ефекат“ и постају контрапродуктивни. План изазивања унутрашњих проблема и преврата у Русији није успео и то је јасно, али САД једноставно немају излазну стратегију и не одричу се основне идеје, која сада прети глобалним сукобом и уништењем животних услова на планети.
Као што су о томе маштале и на томе радиле и друге велике силе у пропадању, испливали су докази да и САД раде на „тајном моћном оружју“ у нади да ће им оно обезбедити победу у коначном обрачуну са свим противницима. Обнову моћи видели су у истраживању биолошког оружја које по основу генетског кода може да нападне, ослаби или уништи само типовану популацију. Под маском хуманизма у ту сврху је изграђено 400 биолабораторија по свету, од којих неке имају двоструку намену – друга намена је прикупљање биолошких узорака и истраживање биолошког оружја. Да је у питању војни програм, види се већ по томе што иза тог пројекта стоји Пентагон. Русија је била у полуокружењу америчких биолабораторија које су прикупљале биолошки материјал Руса, а узорци су достављани (и даље се достављају) у неке њихове врхунски развијене лабораторије у свету. Тврдње и сумње није изнео било ко него начелник Одељења биолошке, атомске и хемијске заштите руског Генералштаба.
О томе да ли је такво оружје могуће направити мишљења стручњака су различита – неки мисле да је то немогуће, док други мисле да у науци ништа није немогуће ако се за истраживања и експерименте обезбеди довољно новца. Можемо то посматрати овако или онако, али Руси су ту претњу веома озбиљно схватили и то је један од разлога покретања Специјалне војне операције у Украјини, уместо да чекају да украјинска војска крене на Крим.
Дрскост и упорност никада не напуштају оне који су умислили да могу да владају светом. Свака равноправност у међудржавним односима њима изгледа као пораз и понижење. Забрињава пак што се званичници САД и даље понашају надмено, као да су још увек једина суперсила и као да некакво „тајно оружје“ већ поседују. Наравно да је то блеф јер ниједна велика сила у пропадању није остварила своје фантазије у погледу „тајног оружја“. Ера владавине САД је дефинитивно прошла и што пре то и њима буде јасно, свима ће нам бити боље.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *