“Понуда коју неће моћи да одбије”: Како немачки институт за спољне односе види ЕУ између САД и Кине

Током своје скорашње посете Вашингтону, шефица ЕК Урсула фон дер Лајен је са америчким председником Џозефом Бајденом закључила да би постојеће мере контроле требало “надоградити у складу са настајућим геостратешким окружењем”, и истакла да би фирме требало спречити у премештању капитала, стручне радне снаге и знања који би могли да подстакну напредак стратешких ривала.

Бити стиснут између две светске суперсиле није баш удобно, а то је управо позиција у којој се Европа налази у односима Америке и Кине, пише аутор Ноа Баркин за “Интернационале политик”, часопис Немачког савета за спољне односе, националног института и истраживачке мреже за спољну политику.

Односи Пекинга и Вашингтона се убрзано погоршавају, а ЕУ је у ситуацији где може бити условљавана са обе стране, констатација је Баркиновог текста у којем он покуша да укаже на могући правац европске политике у новонасталим околностима.

Како се конкуренција између САД и Кине буде заоштравала у наредној години, Вашингтон ће вршити све већи притисак на ЕУ да измени своју садашњу политику према Пекингу, а коју Баркин карактерише као “дефанзивну и реактивну”.

То би могло ићи од ограничавања европског технолошког ангажмана са Кином, до заузимања проминентније улоге у сузбијању Кине на Тајвану, наводи аутор.

Пекинг ће уједно покушати да наведе ЕУ да се одупре притисцима из Вашингтона, како “наградама” у виду приступа тржишту, тако “казнама” или претњама да ће се европским компанијама које послују у Кини вратити истом мером.

Америчка “понуда која се не може одбити”

По речима дон Вита Корлеонеа, САД ће представити понуду европским престоницама коју неће моћи да одбију“, пише Баркин и указује да је ЕУ већ искусила делић онога што тек следи.

У последњим месецима, Холандија је поклекла под притиском САД да ограничи продају опреме за производњу напредних полупроводника Кини, а немачка влада је, опет на захтев Вашингтона, обећала да ће ревидирати доминантну улогу кинеских произвођача попут “Хуавеја” у 5Г мрежи.

Овакве тенденције могле би да узму све ве више маха у предстојећим месецима.

“Ускоро ће Бела кућа објавити извршну наредбу о провери одлазних инвестиција… Ако америчким фирмама буде забрањено да улажу у Кину у оквиру осетљивих сектора попут вештачке интелигенције, квантног рачунарства и полупроводника, онда ће европске фирме морати да се придржавају истих правила, или ће се суочити са казнама на америчком тржишту”, пише аутор.

Шта је Европи чинити?

 

Такав став, међутим, не деле сви европски званичници, наводи аутор, и додаје да су му немачки званичници рекли како у Шолцовој канцеларији нису љуибтељи термина “економска безбедност”, којим су фон дер Лајенова и Бајден правдали пооштравање рестриктивних мера према Кини.

Уместо тога, преферирају концепт “економске отпорности” и да ће се супротстави језику који одражава поруке шефице ЕК и америчког председника када се лидери Г7 буду састали у мају.

Многи немачки званичници такође сматрају да ништа што би они учинили не може спречити компаније које су дубоко инвестиране у Кину да преместе своје технолошке ресурсе.

“Дојче Телекому”, који је делимично у државном власништву, дозвољено је да неограничено користи “Хуавеј” опрему за немачку 5Г мрежу, а државни “Дојче Бан” је почео да се ослања на “Хуавеј” за потребе сопствене ИП мреже у децембру, наводи аутор и додаје да такав правац неће бити одржив у будућности.

Кад је већ таква ситуација, Баркин сматра да би Европа бар требало да услови Вашингтон да, заузврат увођења рестриктивније политике према Кини, додатно попусти баријере које ограничавају прекоатлантску трговину, а за које је махом одговоран амерички “Закон о смањењу инфлације”.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *