ПИСМА ИЗ ТАМНОГ ВИЛАЈЕТА – Љубав, реисе, љубав

Каква је улога намењена Исламској заједници која опет пријети да неће шутјети пред притисцима и плановима који би могли да угрозе мир и суверенитет БиХ

Гостујући на сарајевској „МТВ Игман“ телевизији, поглавар Исламске заједнице у БиХ реис Хусеин еф. Кавазовић позвао је Бошњаке да се у овако изазовним временима спреме на одбрану државе како су то чинили и током рата од 1992. до 1995. године.

КО ЋЕ ПОДИЈЕЛИТИ ПУШKЕ? „Данашња борба је у институцијама Босне и Херцеговине. Не смијемо дозволити да се оне руинирају. Морамо показати да смо на све начине спремни бранити институције Босне и Херцеговине, а ако оне падну, а имали смо то 1992, морамо бити спремни бранити ову земљу и оружјем“, рекао је реис Кавазовић нагласивши да нико не треба да има илузије да ће Исламска заједница ћутати пред притисцима и плановима који би могли да угрозе мир и суверенитет БиХ, те сигурност Бошњака.
Одговор је најпре стигао од Додика.
„Нека се реис склони из политике и наоружа љубављу.“ Предсједник Републике Српске, у коментару на твитеру, устврдио је како се реис Кавазовић данас понаша попут покојног предсједника Предсједништва БиХ Алије Изетбеговића, односно како је и он, изгледа, „спреман жртвовати мир за БиХ“.
„Хусеин Кавазовић пријети истим сценаријем 30 година касније. Реису Исламске заједнице у БиХ поручио бих да се склони из дворишта политике и наоружа љубављу, толеранцијом и лијепим ријечима“, написаће Додик.
Предсједница Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић је замјерила Кавазовићу што након бројних ранијих „запаљивих изјава“ сада „пријети оружјем“. Она је подсетила да институције државе БиХ нису власништво реиса ни само једног народа, него припадају свима.

ПОЗИВ НА ОСУДУ Реисову изјаву два дана касније осудио је и Хрватски народни сабор (ХНС), на чијем је челу Драган Човић.
Група хрватских странака у БиХ саопштењем је исказала „згражање над ратнохушкачким понашањем и запаљивом реториком вјерског лидера“ и став да се тешко стечени мир у БиХ никад више не смије довести у питање.
Хрватске странке су гласно позвале тзв. међународну заједницу, као и бошњачке политичаре да осуде Кавазовићеву изјаву и да, коначно, јасно демонстрирају своју подршку очувању стабилности и мира БиХ.
„У име свих оних који у Босни и Херцеговини не прижељкују нови рат, од Исламске заједнице захтијевамо хитно и јавно извињење поводом ратнохушкачког понашања властитог поглавара“, стоји у саопштењу ХНС.
Истовремено, ношени својим визијама, огласили су се Жељко Комшић и Дејан Ковачевић. Први је оптужио Шмита да уништава државу, њен устав и мир. Начелно тачна, али закаснела реакција. А други је завапио за мир у свијету и слободу и правду за вехабијско цвијеће на цјелој планети.
Никада није јасније било да се лутање династије Изетбеговић и уговором ангажованих глумаца у редовима других народа претворило у опште лутање, да би пут на ком се родила идеја о жртвовању „мира због суверености“ постао пут цијелог, изгубљеног народа.

ИЗГУБЉЕНИ МИР Мир је једном, али заувијек изгубљен у незрелој политици, чије наслијеђе збуњује савременике због немогућности да се прецизно утврди гдје почиње Бакир а престаје Алија и да ли је посреди индивидуалност или удружена, заједничка, породична или национална агенда. У свему томе реисове речи не изненађују иако, истина, не буде опрез него подсмех. Јер Изетбеговићи су радикално промијенили лице Сарајева док су се медији што из страха, што због пристојних апанажа трудили да несувисле пројекције Алије и његовог сина претворе у какву-такву платформу и политичку визију.
Мјењали су се људи и генерације, али слугански, полтронски и аферашки приступ домаћих, „босанских“ медија у Сарајеву остао је непромењен, носећи на себи печат издаје професије.

ФИЛЏАН ВИЛАЈЕТ Многи на Западу босанско разметање побједом, жртвом, јунаштвом и страдањем оцењују превазиђеном формом испољавања групног идентитета и интереса. Свака вјера и свака нација види ону другу као милитантну, прилично барбарску и фанатичну у својој религиозној ревности, одлучну да подјарми, превјери или искоријени, па као такву, и пријетњу испуњења Божје воље. Спорење не јењава посљедње три деценије. Припадност исламу, начин поимања вјере и њеног практиковања показао се као посебан проблем у сложеним односима између три народа.
Мада се ислам у БиХ тумачи као аутохтона „европска верзија“ османског модела и Ханефијског мезхеба, коме треба модерна исламска реформа као одговор на изазове живота у хришћанском окружењу. Чак и хоџе признају нужност евроатлантских интеграција и очито одобравају а понегдје и копирају понашања западних друштава и држава у цјелини. Нажалост, њих још увек нису суочили са чињеницом да је Алија Изетбеговић давно умро.
У покушају да прикрију свој вјерски екстремизам, разни теоретичари стасали на политици СДА, чак и када раде за политичког противника, упорно покушавају, нарочито из привидног грађанског дискурса, да тумаче међународне прилике и појаве.
Шта они могу да кажу о људима као субјектима слободе који су игром случаја и сплетом историјских околности постали Бошњаци?!
Ништа, осим да фрустрирани због губитка власти и присилног одласка у опозицију позову, попут реиса Кавазовића, на оружје.
У епохи глобалних промјена можда би било упутније да прихвате руку помирења из Београда и Бањалуке.