Олга Раваси – Америка никад овако није волела и мрзела

Трампа обични Американац види као сопствени мач и оштрицу која ће у његово име извојевати победу, каже наша саговорница, политички стратег и председница Српско-америчке гласачке алијансе (САВА ПАЦ)

У времена док најутицајнији Американац Илон Маск твитује да се из затвора пусти „шаман“ њ, јер га је 6. јануара 2020. током протеста у Вашингтону полиција на Капитолу буквално „одвела“ где „да буде насилан“, односно у дане када у САД поново пропадају банке а људи сатима чекају у редовима пред банкоматима и шалтерима и док се други Американци чуде одакле толика цензура на мрежама које би требало да су „пријатељске“ – Срби у Америци су и даље за Трампа!
Олга Раваси, политички стратег и председница Српско-америчке гласачке алијансе (САВА ПАЦ) на почетку разговора за „Печат“ не оставља трунку сумње да ће већина Срба и на наредним председничким изборима у „никад хаотичнијим временима“ поново подржати Доналда Трампа у његовом покушају да постане и амерички лидер број 47.
Ова енергична жена с Флориде води први званични српски Комитет политичке акције у Сједињеним Државама, чије је регулаторно тело Изборна комисија у Вашингтону. И додаје: Оно што се управо догађа у Америци као да сам већ видела током распада СФРЈ!

Срби су били за Трампа у САД. Да ли ће остати уз њега или Десантис има веће шансе?
Американци српског порекла, како се званично декларишемо, били су и генерално остали уз председника Трампа, који по свим статистикама и даље има највеће шансе да добије председничку трку 2024 – многи сматрају по трећи пут. Десантис, иако сјајан гувернер, млад човек који има све предуслове за врхунску политичку будућност, још увек нема довољно добар и препознатљив рејтинг на савезном нивоу.
Иако Флорида функционише знатно боље него све друге федералне државе, за гувернера Десантиса би званичан улазак у трку против Трампа могао да буде врло ризичан потез, и евентуално веома негативан по њега, али и по странку. Последња статистика с једне од највећих конзервативних конференција, ЦПАЦ, показала је убедљиву Трампову предност, од чак 60 одсто, док је Десантис имао 20 процената подршке.
Колико Американци воле Трампа?
У Америци живим скоро 30 година и за то време се променило шест председника, од Клинтона надаље. Један од најпопуларнијих је свакако био Роналд Реган, па Кенеди, чак и Обама, али подршка, лојалност и енергија бирачког тела које је чврсто уз Трампа су без преседана и никада виђени у Америци. Његове присталице дан-данас окупљају се у знак подршке, у аутомобилским и бродским парадама, истичу МАГА (Make America great again) заставе у двориштима својих кућа, фотографије и налепнице у аутомобилима, бродовима, носе качкете и сл.
Тако нешто досад није виђено. Наравно, они који га мрзе, мрзе га истим интензитетом, те је веома тешко наћи и најмању искру заједништва у политичкој Америци. За разлику од „елита“, обичан народ председника Трампа види као сопствени мач и оштрицу која ће у њихово име извојевати победу.
Колико је „наших“ на страни демократа?
Што се тиче Срба демократа, има их, али рекла бих много мање, можда око 20 одсто. За конзервативни део нашег бирачког тела и тај проценат је шокантан, јер подсећа на лик, дело и ставове демократа према Србији и српском националном корпусу. Али они су политички ирелевантни, јер „Србе за демократе“ не окупља нико, нити они сами имају било какав политички утицај, поред бусања у демократске груди и критика упућених нама да нисмо неутрални.
Шта можемо политички добити ако „добро проценимо“?
Можемо добити оно што нам деценијама недостаје – утицај. Срби генерално, у расејању и у матици, а ту подразумевам и државне структуре Београда, не разумеју Вашингтон нити су упознати с политичким начином деловања. Заробљени су у врзином колу трећеразредних бирократа Стејт департмената, или ЕУ, и немају приступ местима на којима се суштински мења политика, а уз то и јавни наратив. Нама се чини да су други утицајнији и успешнији од нас у „лобирању“ не зато што су они посебно организовани већ само зато што су присутни. Нас просто нема, и не постоје континуитет и сарадња.
Први пут се озбиљно прича о разлазу САД. Конгресменка Марџори Тејлор Грин тражи одвајање црвених и плавих држава да не буде рата?
Балканизација Америке је тема која већ дуго прожима одређене кулоаре, и није нимало изненађујућа нити наивна. Земља је до те мере поларизована да не постоји ни једно једино питање око којег се две стране могу сложити. Раздор је видљив, и интензиван… заиста подсећа на системско цепање Југославије. Либералне, самопроглашене елите које живе у великим градовима, генерација Старбакса, социјалних мрежа и лаптопова с презиром гледају на остатак Америке, онај радан, вредан, градитељски и предузимачки елемент, који је ову земљу и подигао у крви и зноју. Они су за њих безлична и узурпаторска маса, која је непослушна и не жели да се повинује уберпрогресивном култу, који је сам себе именовао за супериорнији и правичнији. Конгресменка Грин је у праву, иако је добила критике не само од демократа већ и од појединих републиканаца. Али није далеко од истине.

Чак 11 округа у Орегону траже отцепљење и одлазак у Ајдахо?
Ајдахо предњачи као врло добро организована држава, и здрави делови Орегона просто не могу да поднесу шта су либерали концентрисани у Портланду учинили не само од тог града већ и од државе. Портланд сад критикује „отцепљење“, а кад су АНТИФА и БЛМ у току лета 2020. физички окупирали центар тог града, оградили га и дефакто отцепили у такозвану провинцију Чаз, пуну криминала, безакоња и хаоса, то је било прогресивно. На сцени су дупли стандарди, а агресор приписује одговорност жртви. То је позната тактика, коју су и Срби осетили, само сада локализована у Орегону. Тексас има сличне аспирације, али и Калифорнија, која је на супротној страни. Конзервативни делови земље, када се изузму велики градови, не желе да живе по диктату елита које их презиру и желе над њима тоталитарну контролу. Све је ово Србима већ виђено…
У неким државама, као у Вашингтону, спремају се закони који ће диктирати шта сме а шта не сме да се говори у јавности?
Појавила се иницијално идеја о „Министарству истине“, што одише елементима Орвеловог тоталитарног система, и то је очигледно прогресивном култу врло прихватљив, чак примарни метод – општа цензура и прогон политичких неистомишљеника. Невероватно да је Америка, земља која целом свету очитава лекције о слободи и људским правима, дошла у позицију да разматра и уводи овакве законе, што се коси са свим уставним параметрима и принципима на којима је ова земља заснована.
Рон Десантис засад је једини устао против регистровања писаца на мрежи (Закон о блогерима). Како ће се нови закони одражавати на будуће изборе?
Десантис се жучно бори против поменутог закона и његове примене, али и многи други конзервативни политичари. Све што се у последње време законски разматра, и на локалном и на федералном нивоу, за крајњи циљ има само једно – зауставити Доналда Трампа. У то укључујем и закон о „домаћем тероризму“, који се уклапа у наратив да је искључиво једна, конзервативна страна претња демократском поретку и опстанку Америке, па тако и новинари, блогери, коментатори, аналитичари и сл. Ако си противник наратива који је култ поставио, то те чини државним непријатељом број 1.

Гледали смо Такера Карлсона на „Фокс њузу“ у разобличавању дешавања на Капитолу 6. јануара 2020.
Постоји 40.000 сати материјала са сигурносних камера од 6. јануара, који је сада у поседу врсног новинара Такера Карлсона и његовог тима. Те снимке му је предао представник републиканске већине у Конгресу, први човек Представничког дома Кевин Макарти, који је испунио своје изборно обећање да ће открити истину о дешавањима тог, рекла бих, судњег дана. Откривамо сада оно што су многи од нас знали од почетка – да су снимци вешто одабирани како би искључиво показали једну страну. Такође сазнајемо да су активни државни елементи, Еф-Би-Ај, учествовали у немирима, али је још нејасно у ком обиму. Са нових снимака сада видимо, а и по сведочењима сазнајемо да припадници полиције Капитола нису поступили по команди, нити им је издато наређење које би у оваквом случају одмах било на снази по безбедносном и добро увежбаном протоколу. Подсећам да је тог дана смртно страдала једино млада Ешли Бебит, ветеранка америчке војске, која је ненаоружана хладнокрвно убијена, а још не знамо ко је починилац. Комисију која је истраживала дешавања на Капитолу у Конгресу су формирали они који изнад свега мрзе Доналда Трампа.
Националне студије и истраживања у САД показују да бројни Американци верују да ће ускоро велики рат. Шта ви мислите?
Верујем да смо већ у трећем светском рату, који није конвенционалан, јер с технологијом и напретком се мења и начин ратовања. По речима мог доброг пријатеља, генерала Флина, ово је рат пете генерације, али и духовни и културолошки рат добра и зла. Као што сам поменула, у Америци се раздор дубоко осећа, али и у свету. Пре свега сматрам да долазимо до тренутка економског колапса, који ће утицати на мир или немир у САД. Осети се нелагодност у ваздуху, и то је сентимент обичних грађана, који и сами тврде да није питање да ли ће се рат десити већ када!? Према речима америчког председника Абрахама Линколна, „Кућа подељена против себе, не може опстати“!