О симетрији и реципроцитету

Шта се крије иза захтева који су Албанци с југа централне Србије упутили Конгресу САД?

Делегација Албанаца из Прешева и Бујановца говорила је 27. фебруара пред америчким Сенатом о ситуацији и положају њихових сународника на југу централне Србије. У сусрет овом догађају, грађанима се путем друштвених мрежа обратио народни посланик у скупштини Републике Србије Шаип Камбери истакавши да ће први пут известити америчке сенаторе о ситуацији у тзв. Прешевској долини, и заједно са својим колегама Ардитом Синани, Рагмијем Мустафом и Нагипом Арифијем захтевати симетрију и реципроцитет у положају и правима Албанаца у централној Србији с положајем и правима Срба на Косову и Метохији.
Оставимо по страни причу о измишљеној „Прешевској долини“ која у територијално-административном, географском, историјском па чак ни у колоквијалном смислу не постоји. Осврнимо се на питање захтева о „симетрији и реципроцитету“ положаја и права Албанаца и Срба.

У сусрет демографском слому Од доласка међународних мировних снага у јужну српску покрајину па до данас православни хришћани на Косову и Метохији изложени су терору, убиствима, насиљу, протеривању, пљачки, уценама и политичким притисцима. На Видовдан 2022. године на Газиместану је ухапшен младић Никола Недељковић јер је учинио „страшно кривично дело“ – носио је мајицу с државним симболима Србије. У децембру прошле године косовска полиција спровела је хапшење више српских мушкараца међу којима су се нашли Дејан Пантић и Миљан Аџић. Њима је на терет стављено „ремећење уставног поретка и организовање терористичких активности“. Истог месеца породици Петковић из Велике Хоче, иначе власницима познате винарије у Метохији, без икаквог правног основа, припадници косовске полиције и царине отели су 40.000 литара вина, из чистог хира. На Бадњи дан 2023. године недалеко од Штрпца рањени су српски дечаци Стефан и Милош Стојановић док су се враћали из сече Бадњака. Ранио их је активни припадник КБС-а. Само десет дана након тог инцидента у мешовитом насељу Суви До, српског младића Лазара М. пред очима косовских специјалаца претукла је група Албанаца јер је говорио српски.
Од 1999. до данас готово да не прође дан без албанских провокација над Србима. Због катастрофалне безбедносне ситуације у српским срединама на КиМ привреда је угашена, економија је на нули, а српски народ, доведен до руба егзистенције, преживљава искључиво захваљујући подршци државе Србије. И то мало породичних фирми попут оне у Великој Хочи свакодневно се налази на удару приштинских органа власти са циљем потпуне економске девастације подручја насељених Србима и њиховог коначног демографског слома.
За разлику од косовско-метохијских Срба који су након потписивања Кумановског споразума већином протерани са својих огњишта, Албанци у општинама Прешево и Бујановац, којих нема више од 50-60 хиљада, иако су се на последњем попису својски трудили да предимензионирају тај број, за време и након гушења оружане побуне на југу Србије 2000‒2001. године остали су да живе у својим домовима.

Шта је Камбери прећутао? Упркос сепаратистичким стремљењима Србија их је прихватила као своје равноправне грађане и учинила све на пољу њихове друштвене интеграције: од отварања медијског простора до јачања културно-образовних установа. Ради тога је и Економски факултет из Суботице отворио своје одељење у Бујановцу. А поврх свега формирано је Координационо тело као административно-извршни орган српске владе, са циљем политичко-економског развоја и унапређења квалитета живота грађана Прешева, Бујановца и Медвеђе. Током 22-годишњег постојања овај орган је уз помоћ министарстава владе Републике Србије у развој образовања, локалне инфраструктуре и капацитета цивилног друштва поменутих општина уложио више од 150 милиона евра. Зато данас нема ниједне значаје саобраћајнице у селима насељенима Албанцима која није пресвучена или асфалтирана. И као круна свега, општине Бујановац и Прешево су 2019. са остатком земље и Европом повезане модерним ауто-путем, чиме је омогућен даљи економски напредак и Срба и Албанаца.
На политичком пољу власт у Прешеву, а од 2002/2003. године све до данас и у Бујановцу, врше албанске политичке партије, без било каквог директног мешања републичких органа власти. Иако у Прешеву, а нарочито у Бујановцу живи незанемарљив проценат Срба, они су вољом скупштинске већине у локалним парламентима изопштени из аутономног система управљања двема локалним самоуправама, што имплицира да сву друштвено-политичку одговорност за развој прешевског и бујановачког краја носе локални албански политички лидери. А питање свих питања, без којег нема економских улагања и напретка су безбедност и сигурност. Ако има бар мало образа, Шаип Камбери би морао да потврди да је у мешовитим срединама на југу централне Србије степен безбедности и сигурности грађана на високом нивоу. Од гушења терористичке побуне 2001. до данас на територијама општина Прешево и Бујановац број међуетничких инцидената сведен је на минимум, док албански живаљ ужива потпуну слободу кретања, као и слободу коришћења националних симбола, језика и писма.

Измиче смисао Имајући у виду положај Срба на Косову и Метохији и положај Албанаца на југу централне Србије природно се намеће питање: шта заправо албански политичари из Прешева и Бујановца траже у Вашингтону? Ако под „симетријом“ подразумевају хапшење Албанаца с југа Србије због вербалног деликта или ношења мајица са албанским националним симболима, отимање производа приватних албанских предузећа у Прешеву и Бујановцу, или не дај Боже рањавање албанских дечака и физичко обрачунавање са омладином која говори албанским језиком, затим континуиране претње, застрашивања и протеривања албанског живља, онда њихова захтевана „симетрија“ и има смисла јер кроз сву побројану муку деценијама пролазе косовско-метохијски Срби. Но такав би реципроцитет свом народу пожелео само потпуни лудак и мазохиста.
Са оптужницом за „ремећење уставног поретка Косова и организовање терористичког акта“ на правди Бога су на Косову и Метохији ухапшени Дејан Пантић и Миљан Аџић. Да ли можда реципроцитет који су прешевски и бујановачки албански лидери тражили на „брифингу у америчком Сенату“ значи хапшење господе Камберија, Мустафе, Арифија и госпође Синани јер су прекорачили своја овлашћења и пред органима туђе државе заговарали нарушавање уставног поретка и целовитост Србије? Или су симетрија и реципроцитет то када у општинама Бујановац и Прешево, у којима живи и српски народ, у локалној власти нема ниједног Србина нити једне политичке организације са српским предзнаком? А можда су за албанске локалне политичаре „симетрија и реципроцитет“ то да се њиховим саплеменицима у општини Прешево и Бујановац отима имовина, као што се манастиру Високи Дечани у Метохији, светињи из 14. века која је на списку Светске културне баштине, отима 23 хектара земљишта и шуме, или као што се на територији општине Зубин Поток спроводи насилно и противправно одузимање непокретне имовине која се налази у приватном власништву Срба?

Пажљиво изабран тренутак Бесмислено је у оваквим околностима говорити о „симетричним правима и положају Срба и Албанаца“ које пред америчким сенаторима заговарају прешевски и бујановачки албански лидери, јер је положај косовско-метохијских Срба толико угрожен и неподношљив, да би у случају било какве симетрије и реципроцитета број Албанаца на југу централне Србије био сведен на статистичку грешку. По истом рецепту како се то догодило Србима у Призрену, Пећи, Истоку или Ђаковици.
Али није овде реч ни о симетрији ни о реципроцитету јер су Камбери и његове колеге добро упознати с правима и положајем Срба у Старој Србији. Иза њихове приче о угрожености етничких мањина у Србији и „једнаким правима“ крије се покушај дискредитације Републике Србије и њеног државно-правног поретка пред међународном јавношћу. Чак је и садашњи моменат за покретање питања права Албанаца у Прешеву и Бујановцу тактички одабран како би се узбуркала европска јавност, појачала преговарачка позиција Аљбина Куртија и извршио додатни притисак на државно руководство Републике Србије да прихвати бриселски ултиматум. А крајње сепаратистичке намере владајуће политичке елите Прешева и Бујановца свима су добро познате. На њихову жалост, и Прешевска Моравица и доњи ток Биначке Мораве одувек су припадали централној Србији. Ако је по међународном праву, ту ће и остати.