Medvedića više ne zanima med – hoće krv!

Film „Vini Pu – krv i med”

Prikladno današnjem svetu u sleš-horor filmu „Vini Pu – krv i med” čuveni medvedić za zabavu dece Vini Pu je, umesto meda i igranja s drugarima za kojima je žudeo prethodnih decenija u brojnim filmovima i serijama, u svom novom filmskom izdanju pretvoren u manijakalnog ubicu koji jurca za ljudskom krvlju. Još tužnije od ovoga je da je baš kao takav postao zabava za milionsku publiku širom sveta, a da je njegov autor ponosan jer je pokrenuo unosni posao pa, naravno, obećava skore nastavke

Malo je verovatno, čak i danas u vreme „novog vremena“ koje ne priznaje ništa što je postojalo pre njega, da je više onih koji ne znaju od onih kojima je poznat lik medvedića Vinija Pua. Za one koji ne znaju upravo u svetu aktuelna, nažalost i kod nas, filmska horor verzija je nešto što bi trebalo da ih upozna s dotičnim likom na najgori i najogavniji način. Zapravo, za te koji ne znaju, taj krvavi Vini Pu u filmu „Vini Pu – krv i med“ osim imena i nekih detalja u izgledu nema nikakve veze sa onim nežnim, naivnim, za dečju zabavu smišljenim pre gotovo jednog veka. Ali baš je u tom korišćenju imena i pojave maligna namera autora da zagade pozitivne likove, misli i poruke iz prošlosti. A problem je u tom jednom veku. Jer kako je prvog januara prošle godine istekao zakonski rok kopirajt zaštite što važi u Velikoj Britaniji, delo engleskog pisca za decu Aleksandra Alana Milna je postalo takozvano javno dobro. Dakle, na raspolaganju je svakome da ga bez naknade i odobrenja nosilaca prava na njegovu eksploataciju i interpretaciju koristi kako god poželi. U ovom slučaju drastično i nakaradno zloupotrebi.
Jer sve ono što je plenilo detinju maštu i dušu (pa i mnogih odraslih) u toj vek staroj priči o dečaku Kristoferu Robinu (sinu autora) i njegovoj menažeriji prijatelja (koju je napisao njegov otac A. A. Miln, a potom ilustrovao engleski umetnik Ernest Šepard na osnovu igračaka iz dečakove sobe) s medvedićem Vinijem Puom na čelu, sada je izvrnuto besramnom i umobolnom ruglu. U okviru agende da se sve prethodno dovodi u pitanje, odbacuje, zanemaruje ili jednostavno oskrnavi, a još da se na tom poduhvatu kulturnog poništavanja i zaradi, pojavio se i film „Vini Pu – krv i med“, prva skarednost koju su današnji „autori“ učinili ovom delu čim je postalo javno dobro na raspolaganju za čerečenje bez kazne i naknade. Pa su Vini Pu, simpatični medvedić koji obožava med i čini sve ne bi li ga se domogao, i ostali životinjski prijatelji dečaka Kristofera (prase Praslin, tigar, magarac, zec, kengur), kao u nekom izvrnutom ogledalu bezumlja, u ovom filmu predstavljeni u zloj i naopakoj verziji. Tako je priča o Viniju Puu koja je oduvek bila ispunjena pozitivnim porukama, mislima i generalno prijatnom atmosferom, nežnom, prigodnom za timarenje nezrelog i nevinim i naivnim porukama naklonjenog duha mališana, sada ispunjena psihopatskim ubistvima i krvlju do kolena. Generacije su odrasle uz ovog halapljivog medvedića, koji je u svakom smislu bio pozitivan i simpatičan lik, čija je spremnost da drugima pomogne, otvorenost, naivnost i brižnost nešto što je sve do najnovijih vremena smatrano neophodno pozitivnim posebno u dečjem umu. Uz „Vini Pu – krv i med“, međutim, ne postoji niko iole normalnih načela ili neoštećenog duha ko će poželeti da mu deca odrastaju uz ovakve prizore i likove. Sve je izvrnuto, pa je Vini Pu postao osvetoljubivi ubilački manijak koji tamani ljude (prethodno su životinje iz Kristoferovog sveta, pošto su bile gladne, počele da se proždiru međusobno) na najgroznije i najizopačenije načine. „Vini Pu – krv i med“ je tako najnoviji ponosni izdanak veoma popularnog i najekstremnijeg ogranka horora, takozvanih slešer (koljačkih) filmova.

Svet pakla i zla To možda i ne bi bilo značajno da za „junaka“ koji je u ovom filmu ubilački psihopata nije izabran čovekoliki Vini Pu. Čin je to koji podseća na neku vrstu osvete pomračenog uma nad svim onim što se nekada smatralo pozitivnim. Na desetine crtanih kratkometražnih i dugometražnih verzija priče o Viniju Puu, filmskih i televizijskih, uključujući i stripove, Diznijevu, čak i rusku verziju, tokom prethodnih decenija je proslavljalo „stare vrednosti“iz priča A. A. Milna. Nikome nije smetao dobri Vini koji voli i poštuje svoje prijatelje i emituje pozitivne misli i poruke. Do danas. Sad je sve obrnuto. U beskrajnom nizu koljačkog ogranka horora koji broji na stotine naslova među kojima je i nekoliko takozvanih franšiza s brojnim nastavcima („Petak trinaesti”, „Vrisak”, „Noć veštica”, „Teksaški maskr motornom testerom”, „Strava u ulici brestova”, „Brda imaju oči”…) našao se i skaredni medved ne više iz dečje mašte ili snova već iz najgrozomornijih košmara odraslih koji bi trebalo da trajno budu zatvoreni na psihijatrijskoj klinici. Zapravo, za one u toj meri oštećene psihe da im je manijakalni koljač s maskom Vinija Pua prikladni drugar iz mašte. Kao da se ceo svet preselio u neki alternativni svet kontrakulture, kontravrednosti, svet pakla i zla.
Tako je Vini Pu s maštom i nagonima manijaka iz, recimo, „Teksaškog masakra motornom testerom“ postao sumanuta ideja izvesnog, takođe britanskog „autora“ Rika Frejka Voterfilda (potpisnika scenarija i režije filma „Vini Pu – krv i med“) koji bi sa manijacima sa maskama likova iz „Vinija Pua“ koji terorišu devojke u nekoj zabačenoj šumi ubijajući ih na najgroznije načine da započne novu sleš-horor franšizu regrutujući s njom adolescentni potencijal obrazovan na filmovima u kojima se ubija ubijanja radi, a simpatični medvedić iz detinjstva prethodnih generacija sada umesto meda jurca za potocima ljudske krvi. Dobro, izopačeni autor nije zatvoren na prikladno mesto, čak mu je i dozvoljeno da skrnavi tuđi rad i da snima izopačene filmove, ali ta njegova „remek-dela” niko neće gledati, zar ne? Nema baš toliko poremećenih manijaka s ove strane kamere? Nažalost, nije tako. Pomenute sleš-horor franšize od kojih neke imaju i po deset i više nastavaka (sedmi „Vrisak” je upravo u bioskopima), a još su strašniji podaci koji otkrivaju koliko je strastvenih sledbenika ovog ogranka horora, dokazuje upravo suprotno. Ne samo da krvavi Vini Pu sa sekirom u ruci, a isečenom glavom u drugoj (jedan od njegovih reklamnih postera) ima publiku već je ovaj izopačeni horor na ivici da postane svetski hit. Njegova distribucija van Velike Britanije i Evrope je upravo počela, a najava da će se prikazivati u bioskopima po severnoj i južnoj Americi govori da će se „Vini Pu – krv i med“ kandidovati za jedan od najkomercijalnijih niskobudžetskih filmova u istoriji!? Kada se uzme u obzir veoma mali budžet kojim je snimljen, ispod sto hiljada dolara, a da je i pre ulaska u američke bioskope zaradio više od milion dolara, sva je prilika da će, nažalost, ne samo postati hit i jedan od isplativijih naslova ove vrste već i da će zaista pokrenuti franšizu, pa valja očekivati skoru pojavu i drugog izdanja krvavog Vinija Pua. Zapravo, drugi, pa čak i treći deo su već najavljeni!

Nove verzije za odrasle i poremećene čuvenih dečjih hitova Ali ne očekuje nas samo to skrnavljenje. Pošto ista sudbina prestanka zaštite kopirajtom usled protoka vremena čeka i, recimo, Petra Pana i Bambija, najavljene su i njihove „verzije za odrasle“ (i poremećene, valja dodati)! Evo ideje za vrle autore ovih divnih filmova za regrutovanje manijakalnih ubica. Zašto ne bi krvavi Vini Pu klao, recimo, Bambija i bio večni mlađani šarlatan, ubica naravno, kao Petar Pan? Ili, još bolje, da svi oni uzmu sekire i ostala prikladna oružja i krenu u tamanjenje ljudi. To bi se sigurno gledalo. Uostalom, to su produkti odraslih koje je obrazovala kultura napredne zapadne „civilizacije“, koji su prošli detinjstvo videvši na televiziji i u bioskopima (tamošnje lešinarske vesti da i ne pominjemo) u proseku po nekoliko stotina hiljada ubistava. A onda su se pojavile i video-igre u kojima su lično počinili bar još toliko. Šta bi osobe s takvim detinjstvom mogle drugo da gledaju nego krvavog Vinija Pua? Onog pravog, koji voli ljude i med? Kakva glupost. Ne bi izdržali ni pet minuta uz takvu zabavu. A gde je tu krv, gde su komadanja i čerečenja, sečenje glava i vađenje očiju, a čime ih oduševljava i zabavlja današnji medvedić iz planetarnog hita „Vini Pu – krv i med“?