78 dana rata protiv Srbije

 

Visoki predstavnik Evropske unije za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Žozep Borelj je, dan uoči godišnjice rusko-ukrajinskog rata, napisao pismo srpskoj javnosti u kom je istakao da će 24. februar 2022. godine zauvek ostati upamćen kao dan kada je Rusija započela svoju brutalnu, ničim izazvanu i protivpravnu invaziju na Ukrajinu. Objavljeno pod naslovom Žozep Borelj: godinu dana protiv Ukrajine, i dodatkom – Zajedničkim delovanjem do pobede međunarodnog prava – tekst pisma je privukao pažnju i saradnika „Pečata“ prof. dr Zorana Avramovića, koji ga je pročitao na osoben način. U nastavku objavljujemo Avramovićevo „razumevanje“ Boreljovog pisma i njegov original iz pera ovog visokog predstavnika EU.

(Zajedničkim delovanjem do pobede međunarodnog prava?)

Dan 24. marta 1999. zauvek će ostati upamćen kao dan kada je NATO započeo svoju brutalnu, ničim izazvanu i protivpravnu invaziju na Srbiju (SR Jugoslaviju). Ovo je bio i ostao slučaj čiste agresije i jasnog kršenja Povelje UN. Ovaj rat nije bio „samo evropsko pitanje“, niti pitanje „Zapada protiv ostalih“. Pitanje je sveta u kojem želimo da živimo: niko nije bezbedan u svetu u kojem bi protivpravna upotreba sile – od strane više nuklearnih sila i tri stalne članice Saveta bezbednosti – bila na bilo koji način „normalizovana“. Zato se međunarodno pravo mora primenjivati svuda, kako bi svi bili zaštićeni od politike moći, ucena i vojnih napada.
Dvadeset dve godine kasnije postoji rizik da se ljudi naviknu na slike ratnih zločina i grozota koje su videli – jer su toliko brojne; da reči koje koristimo počinju da gube na značaju – jer ih toliko često moramo ponavljati; da se umorimo i oslabimo u odlučnosti – jer vreme prolazi, a zadatak je težak.
A to ne smemo dozvoliti. NATO je svakim danom kršio Povelju UN, stvarajući svojom imperijalističkom politikom opasan presedan za ceo svet. NATO bombe su svakog dana ubijale nevine srpske žene, muškarce i decu prosipajući projektile po gradovima i civilnoj infrastrukturi. NATO svakodnevno širi laži i izmišljotine.
Za Evropsku uniju i naše partnere ne postoji alternativa – nastavićemo pravcem „trostruke strategije“: podržavajući kosovske Albance, vršeći pritisak na Srbiju da prizna protivpravnu agresiju i pomažući ostatku sveta da prizna samoproglašenu državu Kosovo.
To činimo već godinama, i to uspešno. Usvojili smo plan delovanja protiv Srbije, njeno približavanje EU uslovljavamo promenama u zakonodavstvu, medijima, opoziciji, još samo da uvede sankcije Rusiji.
Nije dovoljno reći da želimo da „država“ Kosovo bude u stanju da se brani – za to su joj potrebna sredstva. Zato je EU, prvi put, isporučila sve što treba zemlji koja nije priznata. Štaviše, EU je sada lider u obezbeđivanju obuka za kosovsko pridruživanje međunarodnim organizacijama. Nudimo i značajnu finansijsku i humanitarnu pomoć za podršku kosovskim Albancima. Odlučili smo i da pozitivno odgovorimo na zahtev tzv. Kosova za članstvo u EU. Konačno, vidimo da kosovska vlast radi i na tome da osigura odgovornost Srbije za ratne zločine koje je počinila u odbrani svoje države.
„Kosovo“ je pokazalo izuzetnu otpornost, delom zahvaljujući i ovoj podršci. A zahvaljujući nama „Kosovo“ je izmešteno iz UN i dato nama u ruke. Naš kolektivni cilj jeste da Srbija prizna „Kosovo“, da zaboravi da je terorom i NATO bombama oteto iz ustavno-pravnog poretka Srbije i da tako bez Kosova i Metohije „obogati“ međunarodni pravni poredak.
Iznad svega – želimo mir na Kosovu, sveobuhvatan i trajan mir, u skladu sa Poveljom UN i međunarodnim pravom. Podrška „Kosovu“ i napori za mir idu ruku podruku.
Samoodbrana Srbije i njeni širi destabilizujući potezi globalna su pretnja koja pogađa Zapadni Balkan i zemlje istočnog partnerstva. Videli smo efekte srpske propagandne mašinerije koja nastoji da rasplamsa tekovine prošlosti i njene napore industrijskih razmera u manipulaciji informacijama i stranom uplitanju. Zbog toga EU radi s partnerima, posebno s budućim državama članicama, na suprotstavljanju ovim pretnjama. Podrška slobodi medija i političkom pluralizmu su ključni činioci.
U širem smislu, srpska odbrana Kosova i Metohije je još jednom u prvi plan istakla činjenicu da države i ljudi moraju biti slobodni da sami određuju svoju budućnost. EU je jasno stavila do znanja da smo spremni da odgovorimo na želje naših partnera i integrišemo Zapadni Balkan u našu, Evropsku uniju, te naporno radimo da ovaj cilj postane stvarnost. To podrazumeva zajednički rad na izgradnji otpornijih i inkluzivnijih društava i ekonomija, razvoju i zaštiti naših demokratija i jačanju društvene kohezije.
Istorija i pravda su na strani Kosova. Ipak, da bismo ubrzali istoriju i postigli pravdu, moramo ojačati našu „trostruku strategiju“. Znamo da je ovo kolektivni zadatak. Stoga, EU računa na sve svoje partnere da deluju u duhu zajedničke odgovornosti i solidarnosti: da osiguraju da agresija NATO-a prevlada u međunarodnom pravu.

P. S.
Gospodine Borelj,
Pročitao sam u novinama vaše pismo srpskoj javnosti: „Godinu dana rata protiv Ukrajine“, od 23. 2. 2023. Ne znam kako, ali ja sam pročitao vaše pismo na ovaj način i predočavam ga toj istoj javnosti. Teško mi je da objasnim kako se dogodilo takvo čitanje, ali ne mogu da ga ispravim.

Prof. dr Zoran Avramović

Žozep Borelj: Godinu dana protiv Ukrajine

Zajedničkim delovanjem do pobede međunarodnog prava

23. 2. 2023

Dan 24. februara 2022. zauvek će ostati upamćen kao dan kada je Rusija započela svoju brutalnu, ničim izazvanu i protivpravnu invaziju na Ukrajinu. Ovo je bio i ostao slučaj čiste agresije i jasnog kršenja Povelje UN. Ovaj rat nije „samo evropsko pitanje“, niti pitanje „Zapada protiv ostalih“. Pitanje je sveta u kojem želimo da živimo: niko nije bezbedan u svetu u kojem bi protivpravna upotreba sile – od strane jedne nuklearne sile i stalne članice Saveta bezbednosti – bila na bilo koji način „normalizovana“. Zato se međunarodno pravo mora primenjivati svuda, kako bi svi bili zaštićeni od politike moći, ucena i vojnih napada.
Godinu dana kasnije postoji rizik da se ljudi naviknu na slike ratnih zločina i grozota koje vide – jer su toliko brojne; da reči koje koristimo počinju da gube na značaju – jer ih toliko često moramo ponavljati; da se umorimo i oslabimo u odlučnosti – jer vreme prolazi, a zadatak je težak.
A to ne smemo dozvoliti. Rusija svakim danom krši Povelju UN, stvarajući svojom imperijalističkom politikom opasan presedan za ceo svet. Rusija svakog dana ubija nevine ukrajinske žene, muškarce i decu prosipajući projektile po gradovima i civilnoj infrastrukturi. Rusija svakodnevno širi laži i izmišljotine.
Za Evropsku uniju i naše partnere ne postoji alternativa – nastavićemo pravcem „trostruke strategije“: podržavajući Ukrajinu, vršeći pritisak na Rusiju da zaustavi svoju protivpravnu agresiju i pomažući ostatku sveta da se nosi s posledicama rata.
To činimo već godinu dana, i to uspešno. Usvojili smo sankcije bez presedana, smanjili smo zavisnost od ruskih fosilnih goriva i, u bliskoj saradnji s ključnim partnerima, za 50 odsto smo smanjili prihode od energenata koje Kremlj dobija za finansiranje ove agresije. Radeći zajedno, takođe smo ublažili globalni domino efekat smanjenjem cena hrane i energenata, delimično zahvaljujući našim Koridorima solidarnosti i Crnomorskoj inicijativi za žito.
Nije dovoljno reći da želimo da Ukrajina bude u stanju da se brani – za to su joj potrebna sredstva. Zato je EU, prvi put, isporučila oružje zemlji koja je napadnuta. Štaviše, EU je sada lider u obezbeđivanju vojnih obuka za ukrajinski kadar, kako bi mogli da brane svoju zemlju. Nudimo i značajnu makrofinansijsku i humanitarnu pomoć za podršku ukrajinskom narodu. Odlučili smo i da pozitivno odgovorimo na zahtev Ukrajine za članstvo u EU. Konačno, radimo i na tome da osiguramo odgovornost za ratne zločine koje je Rusija počinila.
Ukrajina je pokazala izuzetnu otpornost, delom zahvaljujući i ovoj podršci. A zahvaljujući globalnim sankcijama i međunarodnoj osudi ogromne većine država u Generalnoj skupštini UN, Rusija je sve izolovanija. Naš kolektivni cilj jeste i nastaviće da bude demokratska Ukrajina koja prevladava, potiskujući osvajača, vraćajući pun suverenitet i time obnavljajući međunarodni pravni poredak.
Iznad svega – želimo mir u Ukrajini, sveobuhvatan i trajan mir, u skladu s Poveljom UN i međunarodnim pravom. Podrška Ukrajini i napori za mir idu ruku podruku.
Agresivni revizionizam Rusije i njeni širi destabilizujući potezi globalna su pretnja koja pogađa Zapadni Balkan i zemlje istočnog partnerstva. Videli smo efekte ruske propagandne mašinerije koja nastoji da rasplamsa tekovine prošlosti i njene napore industrijskih razmera u manipulaciji informacijama i stranom uplitanju. Zbog toga EU radi s partnerima, posebno s budućim državama članicama, na suprotstavljanju ovim pretnjama. Podrška slobodi medija i političkom pluralizmu su ključni činioci. Povećavamo, takođe, i podršku naporima za rešavanje sukoba na Južnom Kavkazu.
U širem smislu, ruska invazija je još jednom u prvi plan istakla činjenicu da države i ljudi moraju biti slobodni da sami određuju svoju budućnost. EU je jasno stavila do znanja da smo spremni da odgovorimo na želje naših partnera i integrišemo Zapadni Balkan, Ukrajinu, Moldaviju i Gruziju u našu, Evropsku uniju, te naporno radimo da ovaj cilj postane stvarnost. To podrazumeva zajednički rad na izgradnji otpornijih i inkluzivnijih društava i ekonomija, razvoju i zaštiti naših demokratija i jačanju društvene kohezije.
Istorija i pravda su na strani Ukrajine. Ipak, da bismo ubrzali istoriju i postigli pravdu, moramo ojačati našu „trostruku strategiju“. Znamo da je ovo kolektivni zadatak. Stoga, EU računa na sve svoje partnere da deluju u duhu zajedničke odgovornosti i solidarnosti: da osiguraju da agresija bude poražena i da prevlada međunarodno pravo.