Сто дана Ришија Сунака

После многобројних скандала Бориса Џонсона и непопуларног буџета Лиз Трас дошло је и првих сто дана плутократске владе 57. премијера Британије Ришија Сунака

Риши Сунак је први британски премијер пореклом из једне од бивших колонија или из етничке мањине. Рођен је 1980. године у Саутхемптону у породици индијског порекла која се у Британију доселила 1960. из Кеније, односно Танзаније. Ту су се дедови доселили из индијске области Гуђранвала која се данас налази у Пакистану. Отац и мајка су били запослени у Националној здравственој служби (National Health Service).
Риши је похађао елитни Винчестер колеџ, изузетно престижну и скупу средњу школу да би потом студирао филозофију, политичке науке и економију на Оксфорду. Постдипломске студије је наставио, захваљујући Фулбрајтовој стипендији, мастером из пословне администрације (MBA) на познатом Стенфорду у Калифорнији. Током времена проведеног на Оксфорду учланио се у Конзервативну партију. После студија је радио за инвестициони фонд „Голдман Сакс“ и неколико хеџ-фонд компанија.
Сунакова супруга Акшата Мурти је ћерка индијског милијардера Нарајане Мертија, кога од миља зову индијски Стив Џобс (покојни творац империје „Епл“) и који поседује 91 посто акција компаније „Инфосис“, чија се вредност процењује на 700 милиона фунти.
Риши и Акшата Сунак поседују четири пребивалишта, од чега два у Лондону, једно у Јоркширу и луксузно поткровље у Санта Моники у Лос Анђелесу с погледом на Тихи океан. Њихова се заједничка имовина процењује на око 730 милиона фунти, што их чини једном од богатијих породица у Британији, а можда и најбогатијом у Вестминстеру (парламент). Како бисмо ове бројеве ставили у неку перспективу, имовина краља Чарлса Трећег и његове супруге краљице (Queen Consort) Камиле се процењује на 300–350 милиона фунти.
Злобници коментаришу да ако ништа друго, а оно бар неће стално кукати као Борис Џонсон да му је плата мала (165.000 фунти годишње). Тај од плате сигурно не живи. С друге стране, чују се гласови да неко ко је толико богат не може да разуме потребе просечног становника земље којом управља. Пре октобра прошле године када је постао премијер Сунак је у влади Бориса Џонсона био министар финансија и на том месту је испратио пандемију короне. Током његовог мандата је, дакле, потрошено 69 милијарди фунти на furlough schеme, шему којом су фирме од државе добијале и до осамдесет посто плата запослених који нису могли да раде због пандемије. Значи, ако је неко остајао код куће и није могао да обавља свој посао, држава је плаћала до осамдесет посто те плате. Током тог мандата влада је потрошила и десет милијарди фунти на неупотребљиву, прецењену и неиспоручену медицинску заштитну опрему. Ко је током тог периода имао пријатеља, рођака или комшију у влади и око ње направио је лепе парице на рачун пореских обвезника.

ПОРЕСКИ СКАНДАЛ Априла 2022. године у јавности је избио и скандал поводом пореског статуса Сунакове супруге. Водила се, наиме, као недомицилни порески платиша. Свакако је и свима јасно да госпођа живи у Лондону, а сума која се спомиње је неких двадесет милиона фунти. Значи, жена министра финансија не плаћа порез. Има доброг (скупог) адвоката и (још скупљег) финансијског саветника. Све је то ствар стила.
Ево, на пример, пре месец дана је Сунаков наследних на месту министра финансија Надим Захави био присиљен да призна да је „заборавио“ (каже он) да плати 3,7 милиона фунти пореза. Деси се. Министри се мењају, али стил као да остаје исти. Премијер Сунак је тако био присиљен, требало је томе неколико недеља, да отпусти свог министра и блиског пријатеља Захавија. Шекспир би од те драме направио ремек-дело модерног позорја.
Но када је дошао на кормило овог британског острва, Сунак је обећао да ће водити владу са интегритетом, професионално и да ће рачуни бити полагани на свим нивоима. Што је звучало као да се ограђује од хаоса, полуистина и скандала режима Бориса Џонсона. Сунак је обећавао да ће преполовити инфлацију, скратити време чекања у болницама, смањити нелегалну имиграцију. Од свега изгледа да се једино може остварити обећање да сва деца морају обавезно да уче математику до 18. године. И то је нешто.
У међувремену земљу потресају имигрантска криза и штрајкови. Прошле године је 45.756 особа стигло до обала Британије у гуменим чамцима. Власти их смештају где могу, тако да се многи нађу и у луксузним хотелима. Има пуно Британаца којима се таква политика не свиђа. Прошле недеље су избили велики протести у Ливерпулу, где су мигранти напали две девојке а снимци осванули на друштвеним мрежама. Гомила разбеснелих локалних становника је изашла на улице и опколила хотел са имигрантима које је штитила полиција. Медији се онда утркују да нам саопште да се ради о ултрадесничарима, вероватно фашистима који протестују против мирних имиграната. Проблема на тим релацијама има а биће их и више када домаћа радна снага схвати да су имигранти потенцијално и штрајкбрехери.
Последњих месеци су штрајковале медицинске сестре, радници на железници, наставници у школама, доценти на универзитетима, цариници на аеродромима… Агенција Блумберг је израчунала да је само у новембру 2022. због штрајкова изгубљено 467.000 радних дана. И то је само један месец. После пар година закључавања и пандемије.
Штрајкачи траже повећања плата које нагриза инфлација. Чланови парламента су себи, на пример, изгласали повишицу од 2,9 одсто од априла 2023, што ће им годишње плате повећати са 84.144 на 86.584 фунте. Просечна годишња плата у земљи је око 28.000 фунти. Медицинске сестре ће добити повишицу од четири одсто, наставници пет, лекари и зубари од 4,5, затворски чувари најмање четири, а они што служе у оружаним снагама добиће повишицу од 3,75 одсто. Полицајци ће добити најмање 1.900 фунти. Занимљиво је споменути да је полицији, запосленима у затворима и војсци забрањено да штрајкују.
Риши Сунак се са овом пошасти борио на следећи начин. Постојао је, у јануару ове године, нацрт за нови закон о штрајку са циљем да се обезбеди минималан ниво јавних услуга укључујући ту здравствену службу и школство. Реакција јавности је била вулканског карактера – ерупција незадовољства. Нови закон ће омогућити директорима у здравству, школству, на железници, у нуклеарним постројењима да туже синдикате и отпусте запослене уколико се тај минимални ниво сервиса не одржи.
Контроверзни закон није прошао, а штрајкова и незадовољства је све више, тако да сада лабуристи прозивају Сунакову владу и питају се да ли то торијевци можда не штрајкују. С обзиром на то да не решавају ниједан од проблема који су пред Парламентом.

БОРБА ЗА ЗЕЛЕНСКОГ Свакако визуелно најспектакуларнији моменти ових сто дана премијера Сунака су виђени током посете украјинског председника Володимира Зеленског. Би-Би-Си као да је потегао екипу сниматеља која ради венчања и сахране краљевске породице, тако да је догађај добио сасвим планетарне и историјске медијске димензије.
Сунак је потегао до аеродрома Станстед (педесетак километара северно од Лондона), где је из великог британског војног авиона на писту искочио Зеленски у својој већ препознатљивој маскирној одећи – нешто попут Јасера Арафата, Че Геваре и Фидела Кастра. Сусрет је, наравно, био изузетно срдачан и дирљив, што је канцеларија премијера све уредно документовала и проследила јавности преко твитера (између осталог). Онда су се одвезли до препуног Вестминстер хола, где је гост доживео овације какве не би доживео ни Фреди Меркјури (певач групе Квин) да се који чудом пробуди из мртвих и појави на некој лондонској сцени. Да само напоменемо да је Вестминстер хол место где је септембра прошле године лежао одар краљице Елизабете и где је 2011. говор одржао и Барак Обама. Значи, важно место препуно симболике.
Украјински председник је стао за говорницу, захвалио Ришију (тако га зове, по имену) и Борису (Џонсону) и изјавио да је Британија од првог дана рата подржала Украјину којој је пружила и помоћ у тренуцима када остатак света још није знао како да реагује. Онда је Зеленски на сцену донео пилотску кацигу коју је церемонијално поклонио говорнику парламента Линдзију Хојлу уз речи: ми имамо слободу, дајте нам крила да је и бранимо!
Хтео је Зеленски да каже – поред топова, тенкова, ракета, муниције и војне обуке дајте нам и авионе. Све је то сценски изгледало изванредно, сценарио одлично написан, професионално и холивудски. Онда је протокол посете одвео Зеленског до краља Чарлса Трећег пред којим се појавио у истој оној маскирној мајици, што су многи прокоментарисали подизањем обе обрве, а то је овде на острву други највиши ступањ израза незадовољства. Трећи и највиши ступањ је срчани удар!
Риши Сунак ради оно због чега је и постављен јер би ова посета изгледала исто тако и што се садржаја и што се дизајна тиче без обзира на то ко је премијер Британије. Обећања о војној помоћи су дата, средства су одобрена (народ се ту не пита) и сад идемо даље у све светлију будућност. Но с обзиром на могућност избијања нуклеарног рата, „светла“ будућност није нужно и најбоља.

МАНЕКЕН НЕОЛИБЕРАЛИЗМА Зеленски је потом одлетео у Париз, нама остављајући Ришија. Када је посланик Бриџен одржао говор у парламенту, где је указао на повишену стопу смртности која је око хиљаду особа недељно, а претходно на твитеру упоредио вакцину против ковида са холокаустом, Сунак се радо придружио, па чак и предводио повике да је антисемитизам недопустив. Абракадабра. Црна магија. Ко год критикује рад власти постаје неподобан и бива уваљан у катран и перје антисемитизма, на пример.
Риши је исто тако манекен свих неолибералних агенди које се могу замислити. Пошто је близак новцу, а нарочито изворима новца, не чуди његово потпуно ангажовање за увођење дигиталног новца којим би управљала директно централна банка. Критичари ове „валуте“ кажу да је дизајнирана да дефакто укине новац и људске грађанске слободе, јер ће издавач дотичног новца (централна банка) моћи да задржи тоталну контролу над његовом употребом, чиме ће их претворити у купоне с роком трајања којима се може диктирати ко, када, где, како и колико чега може да купи.
Како једном неолибералном чиновнику и доличи, Риши Сунак обећава да ће подржати увођење нове валуте у земљама Г7, па и другим. А све то ради повећања финансијске стабилности, отпорности интернет-мреже, штедње енергије, веће приватности, инклузије и борбе против незаконитих финансијских радњи – попут неплаћања пореза, ваљда. Занимљиво је исто тако приметити да се за увођење дотичне централизоване дигиталне валуте залаже нико други до проверени борац за демократију и заштиту људских права Хилари Клинтон. Видимо, међутим, да се, за разлику од чувене америчке политичарке и Ришија Сунака, грађани Швајцарске спремају на референдум где ће гласати да ставе ван закона могућност укидања штампаног новца. Безготовинска Швајцарска може, дакле, постати незаконита. Шта знају ови јадни брђани о парама и свим добробитима које би им виртуелни и теледириговани новац донео.
Неки су очекивали да Сунак траје кратко и да буде замењен следећим манекеном интересних група глобализације лабуристом Киром Стармером. Риши се још некако држи, а Стармер је већ јавно изразио презир према демократским институцијама Британије као што је парламент и дивљење према недемократским глобалистичким кулоарима какав је Светски економски форум. Не можемо да оптужимо Сунака за нешто што је рекао вођа опозиције, али морамо да приметимо да између те двојице има све мање видљиве разлике, или како овде знају да кажу – толико се разликују да једва да лист папира може да се ту провуче!
Да сутра оде Риши и замени га Кир, нико се не би специјално узбудио а многи не би ни приметили. Штрајкачи би и даље штрајковали, илегални имигранти би стизали чамцима, инфлација би и даље била рекордних 10-11 одсто, стопа смртности би била 20 одсто изнад уобичајеног просека, а подршка Украјини у рату против Русије и даље безрезервна. Но то смо ми овде доле, мали људи по трговима и улицама. Како ли Сунака оцењују они који су га на место премијера довели, то је пресудно питање. За сад добија прелазну оцену тог наставног већа.