ПРИПОВЕДАЊЕ МУЗИКОМ

Израелски пијанистa Борис Гилтбург наступио је 8. фебруара у Великој дворани Коларчеве задужбине у Београду

Пијано ленд и Коларац настављају серијал у оквиру Steinway&Sons концертне сезоне 2022/2023, представљајући публици значајне светске пијанисте, али и промовишући квалитет клавира овог бренда. Сваки пут имали смо прилику да чујемо изванредне музичаре посебног сензибилитета.
Борис Гилтбург је рођен 1984. године у Москви, у музичкој породици. Почео је да свира као петогодишњак. После преласка у Тел Авив завршава школовање и креће у освајање награда и ширење међународне каријере, која је у овом тренутку завидна и веома успешна. Да је дошао 2021, свирао би Бетовена, чије је све клавирске сонате издао у години обележавања 250. годишњице Бетовеновог рођења. Овај пут се од свог великог репертоара београдској публици представио делима Шопена, Прокофјева и Равела.
Четири Баладе Фредерика Шопена опасан су почетак концерта, јер прва Балада има деликатан и осетљив уводни део, који пијанисти не даје прилику да се свом снагом ослони на клавир. Ту се већ чуло да имамо пијанисту који влада инструментом у свим нијансама. Баладе је тумачио деликатним тоном, водећи мелодије романтичарским рубатом и агогиком, никад не скрећући са циља. Свака балада испричала је своју причу, захваљујући Гилтбурговом пажљивом третману сваког тона, било перластог, било певајућег (најтеже на клавиру), било снажног и драматичног, али без грубости. Интимни пијанизам који је добацио до публике у убедљивом storytellingu, велика је уметност интерпретације.
Изванредна артикулација, шармантна духовитост и муњевите промене расположења одликовали су сцене из свите Ромео и Јулија Сергеја Прокофјева. И стил и туше потпуно су промењени од романтичног Шопена, приказујући Гилтбурга као мајстора свог заната, то јест своје уметности. Ово је свакако био врхунац вечери, врхунско извођачко мајсторство спаковано на малом простору. Одржавајући тензију, али и физичку и психичку кондицију од почетка до краја, Гилтбург је маестрално завршио концерт Равеловим Гаспаром ноћи, ватрометом нота и технички ђаволски тешке музике. Ова композиција се сматра једном од најтежих икад написаних за клавир, а Равел ју је компоновао као изазов Балакирјевом Исламеју који се до тада сматрао најтежом клавирском композицијом. Мртва трка између ова два дела. И ретки пијанисти који их стављају на програм. Код Гилтбурга је све изгледало лако, без претенциозности и глуме, и пијанистичка виртуозност и деликатна импресионистичка гама боја и сенчења, али и дужина тешког комада. Све у служби музике, композитора који су је створили и приче коју су испричали кроз музику. Био је то музички празник за све. После овација свирао је два биса, од којих су Прокофјеве Ђавоље сугестије маестрално заокружиле доживљај.
Гилтбурга одваја од колега и ставља у посебну категорију је чињеница да се паралелно са успешном пијанистичком каријером бави популаризацијом уметничке музике преко свог блога Класична музика за све, где своју љубав према музици дели са свима, планетарно. Такође, објављује текстове који су својеврсни водичи за слушање, чиме употпуњује своју мисију да класичну музику приближи најширим слојевима, јер без публике ни музика ни извођачи не постоје.