Истина о српском Николи – насушна књига у прави час

Књига свештеника др Оливера Суботића Тесла: Духовни лик драгоцено је сведочење како се приступа великим личностима наше историје – с љубављу и дубоким поштовањем, али и без идолатризације и претеривања, којима смо, авај, склони, с динарским залетом у гусларску хиперболу. Никола Тесла је, доказује свештеник Суботић, човек српског светосавског порекла и надахнућа

У дане када држава Хрватска, после усташких покоља у селу Смиљану и убијања родбине великог проналазача, Николу Теслу проглашава за Хрвата и ставља га на новчић од евра као „свога“, веома је важно да добијамо озбиљне студије о свечовечанском научнику, који никада није престао да буде, осећањем и освештањем, православни Србин.
Отац Николин, Милутин, свештеник и борац против унијаћења Срба у Војној крајини, био му је, каже свештеник Суботић, узор у беседничком умећу, енциклопедијском знању, полиглотском дару, родољубљу, миротворству. Тесла је као дете више пута на чудесан начин био избављен од великих опасности, због чега је прота Милутин био убеђен да Бог чува његовог сина да постане служитељ олтара и зато је намеравао да га упише у богословију. Трагичан губитак старијег сина Данила учинио је да су родитељи били веома брижни према Николи, што је утицало да Милутин буде изричито против идеје да његов син студира техничке науке, сматрајући да ће му напорне студије угрозити здравље. Но управо је тешка болест, а потом оздрављење младог Николе учинило да га отац, по претходно датом обећању, упише на студије на Високој техничкој школи у Грацу. Када Никола Тесла током студија подлеже коцкарској страсти, Милутин га бодри да настави студије, што му остаје последња жеља пред смрт.

НАСЛЕЂЕНА ГЕНИЈАЛНОСТ Тесла је, показује Суботић, био веома везан за своју мајку Георгину – Ђуку, свештеничку ћерку из чувене лозе Мандића, која је Српској цркви дала на десетине свештенослужитеља. Док је прота Милутин био, по речима Тесле, „истински природни филозоф“, Георгина је била жена без формалног образовања, али на свој начин генијална особа чудесне спретности и вештине. Тесла је сматрао да је од мајке (односно од мајчине линије Мандића) наследио генијалност и проналазачки дар. На мајку је личио и у погледу невероватне посвећености раду и изразито малој потреби за сном. Георгина је свог сина задужила мајчинском љубављу – управо она га је отргла од коцкарске страсти тако што му је у тренутку „кризе“ дала последњу уштеђевину коју је имала код себе, пољубила га и поручила му да што пре изгуби све што имају јер ће тако брже и оставити коцку. Мајчин гест га је, вели аутор ове драгоцене биографије, потресао до сржи и после тог догађаја Тесла је заувек раскинуо с погубним пороком.
Георгинин брат, свештеник Петар Мандић (потоњи митрополит Николај), био је важна личност у животу Николе Тесле и, како каже Суботић, његов омиљени сродник. Он је Теслу у младости упознао с Декартовим списима, који ће кроз теорију етра постати основ његовог проналазачког приступа. Ујак га помаже материјално током студија, када се Милутин упокојио, а Тесла одржава контакте с њим и када постаје најпознатије име у САД (при чему уме и да се наљути ако му митрополит не пише редовно). У време када посећује Европу, Тесла духовни мир и телесни одмор тражи управо код ујака (тада архимандрита) Николаја, у манастиру Гомирје. А када почетком 20. века Теслина фирма упада у озбиљне финансијске проблеме, први зајам му обезбеђује нико други до ујак митрополит, на кога се Тесла увек могао ослонити.

СВЕТИ НИКОЛА И СРБИН НИКОЛА Тесла је, истиче аутор књиге, хришћански идентитет стекао у породичном окружењу. У проналазачком периоду он губи додир с литургијским животом, донекле и стога што у то време није било православних храмова на територијама где је живео и стварао. Но молитвени живот је, на себи својствен начин, задржао током целог живота. Иван Мештровић у својим мемоарима помиње како му је Тесла говорио да се и у старости молио на коленима, молитвама које је научио у детињству. У једном писму Џ. П. Моргану, Тесла помиње Светог Николу као свог светитеља заштитника (како каже: „највећег од свих“) с којим годинама има „тихи договор да се држе један другог“. С друге стране, код Тесле су јасно видљиви и ставови настали под утицајем филозофских струјања тог времена, као и интересовање за далекоисточну мисао, пре свега у погледу идеја које су у вези с концепцијом етра. У неку руку он је покушавао да споји хришћанство с тим идејама, због чега је умео да износи хетеродоксне и контрадикторне ставове. Но и поред тих излета у индуистичку мисао, себе је, каже свештеник Суботић, увек сматрао хришћанином и јасно је издвајао хришћанство из корпуса светских религија, сматрајући да је оно једина религија која је „непогрешиво резултат практичног експеримента“, а да су све остале резултат „апстрактног мишљења“.
Тесла у САД одржава везу са Српском црквом, и то од тренутка када на амерички континент долази архимандрит Севастијан Дабовић, први српски мисионар у САД, кога и материјално помаже. Он је у контакту са Црквом био и преко потоњих црквено-школских општина које се формирају у првој половини 20. века. Тако је при крају свог живота од стране црквено-школске општине у Гери (Индијана), приликом освештања храма посвећеног Светом Сави, Тесла именован за кума, што му је, по личном сведочанству, била посебна част. Тај храм у епархији источноамеричкој, данас на својој фасади има медаљон са ликом Николе Тесле, управо у знак сећања на Теслино кумство.
Тесла се у америчкој јавности дичио српским пореклом, Србима и краљевским домом Карађорђевића, и борио се да се сазна истина о вековној борби српског народа за слободу. О томе сведоче на десетине докумената и чланака. Можемо рећи, истиче Суботић, да је Тесла као ретко ко успео да на хармоничан начин споји српство и космополитизам, поставши, како каже аутор књиге, Американац и истовремено оставши Србин монархиста.
СРБИН У АМЕРИЦИ Свештеник Оливер Суботић показује да се однос Тесле према Србима и Српству најбоље види из његових речи, било да поверење поклонимо преписци или текстовима објављеним у америчкој штампи. Он у америчким штампаним медијима стално наводи да је Србин, да потиче из Војне крајине, објашњава Американцима ко су Срби и где је његова родна Лика. Из свих тих текстова се види да се дичи својим пореклом и да му је стало да Американци сазнају за његов народ и за вековну борбу коју Срби воде против окупатора Османлија.
У чувеном есеју о Јовану Јовановићу Змају, који Тесла објављује на врхунцу проналазачке славе 1894. године у часопису Сенчури (у коме се Змајеве песме први пут појављују на енглеском језику, и то у Теслином преводу), Никола Тесла пише: „Тешко да се може наћи народ који је имао тужнију судбину од Срба. Са висине некадашњег сјаја, када је српска држава обухватала готово цео северни део Балканског полуострва и велики део територије који сада припада Аустрији, српски народ је потонуо у презрено ропство, после фаталне битке 1389. године на Косову пољу, против надмоћних азијатских хорди. Европа никада неће моћи да одужи велики дуг који дугује Србима, који су по цену сопствене слободе, задржали тај варварски прелив.“
Американци Теслиног времена брзо схватају ко су Срби и какав крст носе вековима. Тако Артур Бризбејн, новинар Њујорк ворлда, исте године када Тесла објављује есеј о Змају, у тексту посвећеном Тесли наводи да је српски народ одагнао азијску претњу од Европе и изводи следећи закључак: „И Хаксли, који умује озбиљно, и Оскар Вајлд, који је блесаст, могу сада да уживају у животу и Лондону управо зато што су се ти борци борили тако снажно.“ Свештеник Оливер Суботић каже, у једном од својих интервјуа, да данас, када је Велика Британија једна од земаља које се најупорније залажу за отцепљење Косова и Метохије од Србије, ове речи америчког новинара с краја 19. века треба да побуде савест сваког честитог британског политичара. (Ако их има, додајемо ми.)
Иначе, сав приход од продаје књиге свештеника др Оливера Суботића Тесла: Духовни лик усмерен ја ка Фондацији „Петар Мандић“.
Тесла би се радовао оснивању ове фондације.