ДОМЕТИ „ЗЕМЉОТРЕС ДИПЛОМАТИЈЕ“

Земље које нису биле у великој љубави с Турском и Сиријом ипак су одлучиле да им пруже свесрдну помоћ у ублажавању последица разорних потреса у којима је погинуло више од 46.000 људи, док су многи градови и села претворени у рушевине

Неки су то назвали „земљотрес дипломатијом“, а реч је о гестовима добре воље према Турској и Сирији које су учиниле неке њима не баш пријатељске земље у данима после снажног потреса дуж сиријско-турске границе који је разорио неколико градова и провинција и убио више од 46.000 људи.
Прва је „ногу повукла“ Грчка, шаљући спасилачке екипе и материјалну помоћ Турској, са којом одавно има захладнеле односе због низа спорних питања, од разграничења у Егејском мору до кипарског проблема.

МИЦОТАКИС ПОЗВАО ЕРДОГАНА Одласку грчких спасилаца и првих конвоја помоћи претходио је позив премијера Киријакоса Мицотакиса председнику Турске Реџепу Тајипу Ердогану, који је, пре само неколико месеци, изјавио да „Мицотакис за њега више не постоји“ и да са њим никада неће разговарати зато што он, како је тада навео, у САД води антитурску кампању. Уз изразе саучешћа, Мицотакис је Ердогану пренео да ће грчки народ максимално помоћи унесрећеној Турској и да ће Грчка у Европској унији иницирати донаторску конференцију за прикупљање помоћи Турцима.
Недавна природна катастрофа и гест званичне Атине могли би, по неким оценама, да спрече даље заоштравање грчко-турских односа које се очекивало уочи пролећних избора у обе земље, јер су ранијим изласцима на биралишта често претходиле кампање у којима су обе стране драматизовале питање националне безбедности због понашања суседа преко Егеја.
„Трагедија може поново довести до привременог смиривања у односима наших земаља“, написао је угледни атински дневник „Катемерини“, подсећајући да је сличних ситуација – када су невоље доводиле до бољег билатералног разумевања између Атине и Анкаре – било и раније. После земљотреса с краја прошлог века, који су погодили једну па другу земљу, Турска и Грчка су се несебично међусобно испомогле, а након тога су ушле у период бољег разумевања и унапређивања сарадње, што је потрајало неколико година. Касније је тај тренд заустављен и замењен опасном реториком и звецкањем оружја. У лето 2020. године, због спора око експлоатације нафте и гаса у Средоземљу, две земље су биле на ивици отвореног сукоба, спреченог ангажовањем НАТО-а чије су чланице. Буре је било и минулог лета због дуго спорне границе у Егеју и милитаризације грчких острва у близини турског копна, односно честих прелета турских борбених авиона изнад грчког острвља. Ердоган је тада, изјавом да би Турска „могла доћи једне ноћи“, отворено најавио могућност оружаног напада на Грчку.
Допринос смањењу политичких тензија дао је и одлазак шефа грчке дипломатије Никоса Дендиаса у Турску, где је с колегом Мевлутом Чавушоглуом обишао настрадала подручја и још једном нагласио спремност Атине да турским областима погођеним земљотресом свесрдно помаже. Медији су пренели да је Дендиас први европски министар који је дошао у Турску после земљотреса.
Није, наравно, реално очекивати да ће исказана солидарност Грка избрисати спорове који дуго постоје између Грчке и Турске, али је у сваком случају значајно што су контакти оживели и што хуманитарни аспект билатералних односа нису спречила дуготрајна политичка неслагања. Спољна политика свих земаља има дугорочна обележја, утврђена националним интересом, историјом и геополитиком, али се не може рећи да утицај на њу немају и повремени гестови добре воље попут управо виђених на релацији Атина–Анкара.

ПОМОЋ ВАЖНИЈА ОД СВАЂА Примера „земљотрес дипломатије“ било је минулих дана и у односу на Сирију, која је земљотрес дочекала већ разорена дванаестогодишњим грађанским ратом и увелико зависна од хуманитарне помоћи из света. За Сирију је веома значајна била помоћ која је почела да јој пристиже из земаља с којима је дуже или краће време, у мањој или већој мери, на ратној нози. Реч је првенствено о државама из арапског света, међу којима је одувек било доста анимозитета и неслоге. Битно је подсетити да Запад, због санкција које је увео режиму председника Башара ел Асада, није журио са слањем помоћи Сирији као што је то чинио у случају НАТО чланице Турске. Та политизација помоћи је настављена и након што је Асад објавио да ће прихватити помоћ из сваке земље. Америци је, на пример, најважније било да Асада држи у изолацији, па је помоћ почела да шаље преко невладиних и хуманитарних организација које нису под контролом званичног Дамаска.
Саудијска Арабија је, управо сада, после пуних 10 година, прекинула дипломатску изолацију Сирије слањем у ту настрадалу земљу авиона са 35 тона хране. Иако су током грађанског рата у Сирији, још трајућег, били против Асадовог режима и на страни побуњеника, које су и наоружавали, званичници у Ријаду су проценили да је у садашњој драматичној ситуацији важније помоћи унесрећеном народу него подгревати сиријске поделе и сукобе чији је црни биланс око 400.000 хиљада угашених људских живота. Авион из Саудијске Арабије слетео је у Алеп, други по величини град у Сирији, у ком је земљотрес, према подацима УН, више од 200.000 људи оставио без крова над главом.
„То је први авион из Саудијске Арабије који је слетео у Сирију после више од једне деценије“, саопштило је тамошње Министарство саобраћаја. Истовремено, Ријад је најавио нове транше помоћи Сирији и то областима под контролом владе, као и оним које држе побуњеници.
Сирија је, крајем 2011. године, кад је у њој почео грађански рат, суспендована из Арапске лиге, а више чланица тог савеза се одлучило за изолацију председника Асада. Сад је и богати Катар, иако нема дипломатске односе са Сиријом, одлучио да помогне и занемари стара неслагања са Асадовим режимом. Први конвоји помоћи већ су послати Сиријцима, уз обећање да могу да рачунају и на нове донације. При томе је прича о политичким неслагањима две земље потпуно потиснута размишљањима о начинима како да се ублаже страшне последице овомесечног потреса.
Важна помоћ Сирији кренула је и из Египта, пошто је председник те велике земље Абдел Фатах ел Сиси позвао телефоном колегу Асада, први пут откако је 2014. дошао на власт. Ваља подсетити да су односи ове две арапске републике током историје прошли кроз врло различите фазе – од периода одличне сарадње и блискости, кратко и уније, преко напетости и заоштравања до потпуног прекида дипломатских веза. Од доласка Сисија на чело Египта видљиво је извесно отопљавање на релацији Каиро–Дамаск, што се сматра делом општих напора за успостављање бољих односа међу арапским државама.

ВАЖНОСТ ТРАЈАЊА СОЛИДАРНОСТИ У вези с тим, већ су се чула мишљења да ће темпо опоравка Сирије од последица разорног земљотреса, који је срушио неколико њених градова и усмртио више од десет хиљада људи, увелико зависити од солидарности коју ће према њој убудуће исказивати арапске земље. Верује се, такође, да би и трагични ратни сукоб у Сирији могао бити брже решен када би главни посредници између завађених страна биле арапске комшије. Реална је нада да су размере заједничке трагедије бар мало смањиле и анимозитете и мржњу између Асадове власти и побуњеника.
Кад је о „земљотрес дипломатији“ реч, ваља поменути и одлуку Израела да пошаље помоћ угроженом народу у Сирији, иако су две земље формално у ратном стању. Значај овог геста не умањују тврдње да је Тел Авив то учинио на молбу Русије која је, пре почетка своје специјалне операције у Украјини, показивала заинтересованост да значајније допринесе стабилизацији прилика на Блиском истоку.