Да ли је спас у осигурању?

Последице земљотреса у Турској и Сирији

Земљотрес који је недавно погодио делове Турске и Сирије готово до темеља је уништио десет провинција, погинуло је више од 45.000 људи, али се многи и даље воде као нестали, повређено је више од 100.000, а милиони су без крова над главом. Штета нанета економији процењује се на скоро 90 милијарди долара, с тим што је штета на стамбеним објектима 70 милијарди долара. Осигурани губици, кажу упућени, биће много мањи, можда око милијарду долара, због ниског нивоа осигурања у том региону.
Генерални секретар Удружења осигуравача Србије Душко Јовановић објашњава да је Турски фонд за осигурање од катастрофа основан после потреса у Измиру 1999. године и да покрива штете од земљотреса на стамбеним објектима у урбаним подручјима. Фонд не покрива људске губитке, потраживања одговорности или прекид пословања. Иако је осигурање од земљотреса обавезно у Турској, у пракси се често не спроводи. Као резултат тога, многе стамбене зграде нису осигуране, посебно у деловима који су погођени овим потресом. То значи да ће сви који су живели у неосигураним објектима зависити од државне и хуманитарне помоћи. Ситуација у Сирији је још неповољнија, због рата у тој држави.
„Осигурање је спас у ситуацијама када имамо велике губитке, јер државна или међународна помоћ не могу стопроцентно да врате изгубљено. Већина осигураних губитака у Турској биће покривена реосигурањем, али ће уступљени износ бити безначајан у контексту глобалног тржишта реосиогурања, без импликација на рејтинг оцене реосигуравача“, наглашава Јовановић.

Каква је ситуација код нас ако говоримо о овом осигурању?
После сваког катастрофалног догађаја уобичајено расте број заинтересованих за осигурање. Код нас није тако. Примера ради, само 2% уништене имовине у поплавама у Обреновцу и околини, 2014. године, било је осигурано. Већ следеће године број осигураних некретнина, земљишта и стоке пао је за пола процента, а главни узрок је размишљање да се такве поплаве неће поновити. Решење би могле да буду полисе осигурања од катастрофалних ризика које би обухватале штету од земљотреса и поплава, можда и од још неког ризика. Ослонити се на солидарност других и помоћ државе прилично је неозбиљно, посебно за оне којима су угрожена имовина у којој живе и од које живе.
Како би се те полисе продавале?
Сматрам да би полиса осигурања од катастрофалних ризика требало да буде обавезна. Таква полиса би решила проблем осигурања имовине грађана, али би и држава била растерећена, јер не би више сама финансирала санирање штета. При томе, полиса која би била обавезна, не би била скупа. Ако би сви морали да је купе, цена би била нижа и доступна свима. Део прикупљених средстава, осигуравачи би враћали кроз превентивне и инфраструктурне пројекте што значи додатну корист за грађане и државу. Са друге стране, иза наших осигуравача стајале би највеће реосигуравајуће куће, па ни рад друштава, у случају исплате огромне штете, не би био угрожен.
Јовановић додаје и да је важно успоставити стабилан механизам финансирања и санирања последица катастрофалних ризика: „Постоји неколико модела јавно-приватног партнерства, али је свима заједничка веза државе и њених институција са једне и осигуравача и реосигуравача с друге стране. Капацитети појединачних осигуравача нису довољни за спровођење овакве врсте осигурања, без помоћи државе, као што ни држава не може сама да поднесе толике штете.“
Ближи се Копаоник бизнис форум. Да ли ће бити панела о осигурању?
Да. Удружење осигуравача је традиционални спонзор Форума и организатор панела о осигурању. Ситуација после земљотреса у Турској и могућност заштите од оваквих катастрофа је једна од тема. Причаћемо и о будућности животног осигурања, у светлу повећања каматних стопа на финансијском тржишту.
Панел о осигурању на Копаоник бизнис форуму биће одржан 6. марта.

На панелу о осигурању учествоваће председници ИО Дунава, Ђенералија и Винер штедише осигурања, Ивана Соковић, Драган Филиповић и Зоран Благојевић. Модератор је професорка Правног факултета Наташа Петровић Томић, а специјални гост глумац, звезда филма „Тома“ Милан Марић.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *