Цврчак за ручак

Новa прехрамбена мантра

ЕУ је и званично одобрила широку палету инсеката за „безбедну исхрану људи“ а да при томе није консултовала грађане, будуће конзументе, због чега су у Европи кренуле бројне петиције против буба на јеловнику

Jесу ли ларве буба и одрасли инсекти, попут цврчака и скакавца, здрава храна која ће на нашим трпезама одменити тешку конкуренцију у виду пилећег, прасећег или јагњећег печења, пихтија, сарми и других ђаконија? У државама Европске уније од ове године можете не само да дегустирате него и купите хлеб, чоколаду, чипс и бројне друге прехрамбене производе направљене од самлевених ларви брашнастих црва, скакаваца, црних војничких мува и цврчака.
Вест међу грађанима Уније није наишла на одушевљење. Многима буди гађење већ сама помисао на црве у храни, а приде намеће и питање о ризицима услед алергијских реакција на беланчевине и отровне материје садржане у бубама, које тако постају саставни део прехрамбених производа. Да ли су инсекти заиста „храна будућности“ или само нова тржишна ниша за предузимљиве мултинационалне компаније – на то питање је 13. јануара одговорила Европска агенција за безбедност хране (ЕФСА) усвојивши препоруку Европске комисије да Европљанима пропише гастрономске ужитке у виду грилованих цврчака или јела обогаћених осушеним па млевеним брашнастим црвима. Речена агенција са седиштем на северу Италије, у Парми, граду чувеном по пршути, сиру и једном од најстаријих универзитета на свету, одлучила је да су бубе „одличан извор протеина, плус што је њихов узгој еколошки прихватљив“.

ИНСЕКТИ С ПРОТЕИНИМА ЕФСА је уједно одобрила широку палету тврдокрилаца „безбедних за исхрану људи“; то су, на пример, Acheta domesticus (кућни цврчак), ларве буба из породице Тенебрионидае (Alphitobius diaperinus, одрасла јединка има црна крила и позната је, према Википедији, као „буба за смеће“, док је у стадијуму ларве то „мали брашнасти црв“), Hermetia illucens (црна војничка мува), домаћа мува, скакавци… Новост је на европске трпезе лансирала нова уредба Европске комисије коју је 5. марта ове године потписала њена шефица Урсула фон дер Лајен, чиме је одобрила да се на тржиште Европске уније као „нова храна“ сме пласирати и смрзнута, сушена и млевена ларва малог брашнастог црва, чиме је допуњена Уредба ЕУ 2017/2470. Службени лист ЕУ је истог дана објавио пет страна нове регулативе у чијем је уводу сувопарно назначено: „Имајући у виду Уговор о функционисању Европске уније, и Уредбу (ЕУ) 2015/2283 Европског парламента и Савета од 25. новембра 2015. о новим намирницама, те измене и допуне Уредбе (ЕУ) бр. 1169/2011 Европског парламента и Савета, ставља се ван снаге Уредба (ЕЗ) бр. 258/97 Европског парламента и Савета и Уредба Комисије (ЕЗ) 1852/2001 (1), а посебно члан 12(1) истог, будући да Уредба (ЕУ) 2015/2283 предвиђа да само одобрена нова храна сме бити укључена на листу нове хране Уније.“
Тако је окончан процес који је пре тачно пет година покренула холандска компанија „Insect NL B.V.“ (раније позната као „Proti-Farm Holding NV“) која је захтевала од ЕК одобрење да широм тржишта ЕУ сме „пласирати нову храну у бројним прехрамбеним производима за општу популацију“, а чије састојке чине и смрзнуте, сушене, прашкасте или у облику пасте самлевене ларве црва мали брашнар. Холандска фирма је протеклих година издашно лобирала како би превазишла отпор европских бирократа према инсектима у исхрани „одраслог становништва“ (тако пише, дакле – не и деце?!), а уз то је приложила и „захтев Комисији за заштиту власничких научних података за студије достављене у прилогу представке, као и аналитичких података о саставу нове хране, те студију стабилности нове хране, и ин витро студију сварљивости протеина и студију субхроничне 90-дневне токсичности“. Комисија је опрала руке тако што је коначну одлуку препустила Европској агенцији за безбедност хране да „изврши процену смрзнутих и лиофилизованих облика ларви Alphitobius diaperinus као нове хране“.
Речено, учињено. ЕФСА је саопштила почетком јануара ове године да је научно потврђено да су осушени жути црви безбедни за јело – цели или у облику праха (самлевени). Образложење? Богати су протеинима, зато могу да буду састојак свакојаких јела. Ипак, Агенција се оградила упозорењем да се „могу јавити и неке алергијске реакције“, а ту се највероватније крије и одговор зашто је предлагач из „земље лала“ ограничио свој захтев на „одраслу популацију“. Иако је пре десет година и Агенција УН за храну и пољопривреду у циљу сузбијања глади у свету саопштила да су „инсекти јестиви и добри за исхрану људи, кућних љубимаца и стоке јер садрже мало масти и много протеина“, и упркос агресивној кампањи европских лобиста за промоцију нове хране као „извора енергије“ – истог трена када се пронела вест да је Фон дер Лајенова „црвима унапредила исхрану Европљана“, у неким чланицама ЕУ покренута је петиција против буба на јеловнику.
Потрошачи се боје да ће им произвођачи подвалити инсекте у исхрани сакривене у декларацијама производа написаним ситним словима, зато друштвеним мрежама већ круже препоруке да, када се крене по бакалук у дућан, треба понети – лупу. Има, међутим, и оних који се јавно декларишу као инсектождерци, јер не виде ништа спорно ако је за ручак цврчак. „Морате да пробате“, сугестиван је млади предузетник из Словеније Бојан Кујавец, ватрени борац против предрасуда које се тичу инсеката на тањиру. Вишеструки државни првак Словеније у кик-боксу је међу првима уочио сјајну пословну прилику у узгоју јестивих инсеката и не либи се да промовише храну чији су састојци бубе. Каже да су одличне са чоколадом, љутим умаком од чилија, зачињене неком од ароматичних соли… Укус описује као најближи орашастим плодовима или семенкама бундеве. Идеју за добар бизнис му је дао чланак на који је 2015. године (у време када је ЕУ почела да се поиграва идејом о бубама на јеловнику) налетео на интернету, а у коме је хваљена богата прехрамбена вредност „јестивих буба“, известила је ТВ Словенија. Иако му укућани нису били одушевљени, почео је да тови прве ларве брашнастих црва у својој соби, намеран да покрене производњу протеинских плочица за спортисте.
Процес је једноставан – када достигну жељени узраст (и пре него се преобразе у бубе), црве скува у врелој води, потом их запече у рерни, а онда самеље у брашно. Они који су пробали посластице од буба описују их као „занимљиво и незаборавно искуство“. Одушевљени над свестраношћу употребе инсеката, Кујавец и његов брат близанац су на крају од измета ларви почели да праве органско ђубриво. Занимљиво је да законодавство ЕУ (и њему подређено словеначко) пре седам година те исте инсекте није дозвољавало у исхрани људи, па су они који су склони увођењу буба у гастрономску понуду одушевљени што је тај циљ коначно постигнут. Већ данас прехрамбена индустрија ЕУ ларву брашнастог црва, целу или у праху, користи као састојак за израду колача, резанаца, протеинских плочица, чак и чоколаде. Укупно шест до 12 врста инсеката, односно њихових делова, можемо срести на јеловницима неких ресторана или на рафовима у самопослугама, напомиње Уршка Блазник из Националног института за јавно здравље Словеније. Очекује се да ће се и други произвођачи ускоро одлучити да их користе као основне (а пре свега јефтине) састојке у ланцу производње.
Др Бреда Јаковац Страјн, професорка на Ветеринарском факултету у Љубљани, утешила је, посредством медија, збуњене купце објашњењем да су јестивим проглашени инсекти који не луче отровне супстанце. Целе бубе или њихове самлевене делове можемо да очекујемо пре свега у прехрамбеним производима који су богати протеинима, а намењени превасходно спортистима и „групама које гаје посебне прехрамбене праксе“. У целој причи брине то да према директиви ЕУ на таквим производима неће бити посебно означено да садрже инсекте, већ ће то „наћи међу састојцима“, управо оним ситно исписаним, готово нечитљивим на декларацији производа. У пракси, то значи да ће бити прикривено иза латинског имена инсекта. И написано, уместо „брашно од млевеног скакавца“, као „прах Acheta domesticus“.
Иако се холандска фирма која је протежирала инсекте као храну Европљана шепурила „бројним“ студијама и анализама на ту тему, испоставило се да нема помена вредних истраживања о утицају конзумације буба на здравље људи. Прерађене беланчевине буба су унутар блока 27 ЕУ држава већ неколико година дозвољене за исхрану животиња, али се потом показало да то може да изазове тзв. унакрсну алергију. Највероватнији узрок је супстрат у коме су узгајане ларве, а који може да садржи различите токсичне материје које на крају заврше на тањиру. Из до сада објављених (ретких) анализа може се закључити да су људи који су алергични на ракове и друге мекушце, или на гриње – алергични и на беланчевине, односно антигене инсеката.

РАТНА ИСХРАНА Јесте да свака европска гастрономија има своје специфичности, али ниједна до сада није кувала, ни пекла или млела бубе, зато није био неочекиван отпор потрошача у ЕУ. Становници Европе су од малих ногу научени да су бубе прљаве и да је чиста околина она у којој нема инсеката. Зато већина не може да свари чињеницу да су бубе постале део свакодневних оброка. Упркос томе, мултинационалке већ тврде да су „инсекти храна будућности“, што је нова мантра и Европске комисије.
Корене тог прегнућа можда треба тражити и у чињеници да су 2014. године Француска и Немачка биле гаранти (у име ЕУ) Минских мировних споразума између тадашњег украјинског председника Петра Порошенка и председника Русије Владимира Путина, односно да су – по недавном признању бивше немачке канцеларке Ангела Меркел и некадашњег француски председника Франсоа Оланда – свесно учествовали у превари Москве како би Кијеву „купили време“ за наоружавање уз помоћ Вашингтона, и за НАТО обуку украјинске војске за рат с Русима. Баш у то доба је врх Уније почео да разматра законску регулативу како да бубама прехрани своје житеље у случају (ратне) кризе. И ето директиве у време када се у Европи поново размахао рат, у условима енергетске и прехрамбене кризе.
Пре него што је нова уредба ступила на снагу, никле су бројне фарме за производњу „јестивих буба“. Уз пионира на том пољу у Европи, холандску фирму „Protix“, која има највећу узгајивачницу инсеката на свету, ту је и компанија из Вијетнама „Cricket One“, која је у ЕФСА такође здушно лобирала да инсекти постану европска храна број један. Као предност истичу да је потрошња воде за узгој инсеката много мања него кад је у питању било који облик сточарства, а и емисија угљен-диоксида је занемарљива. Према грубим оценама, приликом узгоја инсеката настаје 100 пута мање „гасова стаклене баште“, а емисија амонијака је и 10 пута мања.
Свим тим суперлативима који гурају у други план месо на које смо традиционално навикли, супротставио се глас разума који каже да „узгој инсеката није ни етична, а још мање ефикасна опција“. Инсекти представљају најнемоћнију карику у животињском царству, зато њихов масовни узгој свакако неће спасти планету. „За производњу 1 кг инсеката треба нам 2 кг биљака. То је нарочито важно ако погледамо број инсеката које бисмо морали да убијемо да бисмо надоместили животиње које убијамо сада. На пример: морали бисмо да убијемо 360.000 инсеката да бисмо добили једнак број калорија колико их добијемо од једне заклане краве. Људи сваке године закољу 324 милиона крава. То значи да бисмо – уколико желимо да добијемо једнаку количину калорија од цврчака – морали да их побијемо 130 трилиона, што је у пракси непредстављиво“, упозорава Матеј Главар, активиста из програма „Приче вегана“. Уколико би се остварио најцрњи сценарио, препознатљива песма цврчка би постала – прошлост.
И док неки сматрају да се треба помирити с бубама за доручак, ручак и вечеру уколико је то решење за санирање климатских промена и једини пут за опстанак човечанства на пренасељеној Земљи, други наслућују да су превагу приликом одлучивања у Бриселу и Парми однели егоистични интереси капитала и прехрамбене индустрије којима је једина сврха да извуку нов профит на рачун слуђене популације.
У међувремену, у Словенији је покренута петиција са захтевом да произвођачи на етикети морају јасно да означе храну која садржи прерађене инсекте. Још истог дана је прикупљено 25.000 потписа. Број расте. У свему томе је можда утешно сазнање да је због начина узгоја и прописане регулативе – производња инсеката за исхрану људи тренутно веома скупа. Зато је и њихова конзумација ограничена на узак круг поклоника егзотичних залогаја. За сада.

Један коментар

  1. Јелена Јовичић

    Ево још једног доказа да је ЕУ потпуно полудела (у пукој трци за још једним извором профита) и да Србија нема шта да тражи међу лудацима.

    Не спорим да бубе имају више протеина (процентуално) него месо. И знам, наравно, да су бубе и ларве храна сиромашних народа на овој планети. Заправо, сви једу оно што налазе у свом окружењу: алигаторе, бајата јаја корњача, мајмуне, псе… ствар је расположивости, навика, традиције. И ту нема ничег спорног.
    Тражити од Европљана да се оријентишу на бубе, посебно у циљу смањења емитовања угљендиоксида у атмосферу, смехотресно је глупо, што само потврђује чињеницу да водећи “Европејци” и овим потврђују да немају много памети, и то свакодневно.
    Нека и бубе буду у понуди – што да не, за оне радознале или са необичним укусом у вези са храном, али не да нам се ПОТУРАЈУ бубе у традиционално нашу храну. Да не измишљају “баснословну” штету од крава (СО2 и метана), и не “обећавају” нам вештачко месо. Ко год је читао Милутина Миланковића зна да се отопљавања на Земљи дешавају циклично, и из других узрока (да не улазим сад у то) а не због крава, тј. животиња. Да су сва залагања за “чисту” енергију (до које се може доћи само “прљавим” путем) чиста тлапња, у плановима оних који човечанству не желе ништа добро (најсвежији примери: ковид, РНК вакцине, помагање трајања сукоба у Украјини…)

    Још један дебео разлог да Србија буде што даље од луде ЕУ, иначе… у крајњем, уместо чварака, прасетине, шницле… биће у ОБАВЕЗИ да гаји и једе, ох, тако преукусне БУБЕ! Ммммм!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *